Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Balansiranje između Moskve i Brisela

Црвени трг у Москви (Фото www.shc.hu)

Sve dok EU nema jedinstven stav u kažnjavanju Rusije zbog ukrajinske krize, Beograd neće morati da uvodi sankcije Moskvi. Kada bi odluka Brisela o tome bila stoprocentno jedinstvena, pritisak bi, sasvim sigurno, bio veći, i Srbija bi trpela posledice.

„Dok god oni u EU nisu jedinstveni – kao što je to i u slučaju Kosova, gde pet država ne priznaje Kosovo – mi tu imamo prolaz”, tvrdi naučni savetnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.

Prostor u kojem srpski zvaničnici mogu da zadrže kurs neutralnosti u pogledu uvođenja sankcija Rusiji i da ne ugroze put zemlje ka EU u ovom trenutku postoji, mada je on veoma uzak. Budući da Beograd još nije počeo pregovore sa Briselom u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, nema ni konkretnu političku obavezu da svoje poteze u toj oblasti usklađuje sa evropskim koracima.

Takvo balansiranje kada je u pitanju kurs neutralnosti i vođenje samostalne spoljne politike bez usklađivanja koraka sa Briselom biće moguće sve do ulaska u EU, ali pravi test će biti otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj politici.

Ali, Brisel, ipak, može da „kazni” Beograd zbog toga što se ne pridružuje stavu većine evropskih zemalja u pogledu uvođenja sankcija Rusiji tako što će kasnije otvarati pregovaračka poglavlja ili što će postavljati strože uslove za njihovo zatvaranje.

Da EU u rukama drži potencijalnu „packu”, pokazuje i to što se se poslednjih dana pojačavaju pritisci evropskih zvaničnika na Srbiju kroz izjave britanskog premijera Dejvida Kamerona, šefa delegacije EU Majkla Davenporta i ambasadora Francuske Fransoa-Gzavijea Denioa.

Na pitanje koliki je zapravo prostor u kojem Srbija može da se kreće, a da ne dovede u pitanje svoje približavanje EU, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović za „Politiku” kaže: „Naravno da status kandidata za članstvo u EU nosi sa sobom određene obaveze u pogledu usaglašavanja sa platformama zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, sadržanih u poglavlju 31, i mi smo toga svesni. Taj proces usaglašavanja intenziviraće se napredovanjem Srbije do punopravnog članstva, kada će i Srbija učestvovati u procesu donošenja odluka o zajedničkoj spoljnoj politici. Istovremeno, pravo je svake suverene zemlje da ima i širi spoljnopolitički okvir u kojem se kreće na međunarodnoj sceni, koji omogućava realizaciju svih postavljenih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, uključujući i održavanje prijateljskih i razvijanje ekonomskih odnosa sa Ruskom Federacijom, po čemu Srbija nije izuzetak u odnosu na ostvarivanje ekonomskih interesa pojedinih evropskih država”, kaže Joksimovićeva.

Setimo se i da je kancelarka Angela Merkel istupila protiv ekonomskih sankcija Rusiji zbog situacije u Ukrajini jer bi one mogle negativno da utiču na nemačku ekonomiju.

Atomijum, najprepoznatljivija građevina u Briselu (Foto www.shc.hu)

Srbija je ipak u drugačijoj poziciji. Obaveze koje proizlaze iz procesa evropske integracije su, kako objašnjava specijalni savetnik nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Nikola Jovanović, ili pravnog karaktera – a to su obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – ili političkog karaktera – one koje proizlaze iz procesa pregovora.„Srbija još nije počela pregovore u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike –ZSBP, pa se ne može govoriti o konkretnoj političkoj obavezi usklađivanja u ovom slučaju”, tvrdi Jovanović.

„U SSP koji je Srbija ratifikovala, usklađivanje u oblasti ZSBP se ne propisuje u normativnom delu, već se kaže da u političkom dijalogu između strana treba težiti konvergenciji sa ZSBP. Dakle, ne postoji pravna obaveza kao takva, ali treba da se demonstrira napor i dobra volja za usklađivanjem”, kaže on i ocenjuje da se iz izjava zvaničnika EU Ketrin Ešton i Štefana Filea (koji su poručili da Brisel neće tražiti od Srbije da se opredeljuje između EU i Rusije) vidi da su oni prepoznali ovu fleksibilnost koju Srbija ima u ovoj fazi evropske integracije i da pokazuju razumevanje za naš stav, posebno imajući u vidu praksu da se Srbija obično ne pridružuje sankcijama, zbog negativnog iskustva koje je sama imala sa takvom vrstom mera. 

I Zečević ističe da postoje dva aspekta – pravni i politički. „Kad je reč o pravnom aspektu, najvažnije odluke u oblasti spoljne politike u EU donose se jednoglasno, što znači da neka država može da bude protiv, a ostavljena je i mogućnost da bude konstruktivno uzdržana, to jest da ne smeta drugima da, recimo, osuđuju Rusiju, ali da sama ne učestvuje u tome”, kaže on.

Što se tiče političkog aspekta i činjenice da nam Kameron, Davenport i Denio kažu da bi bilo dobro da sledimo, praktično, odluku većine u EU, ovaj naš sagovornik ukazuje da najvažnije države u EU vode akciju protiv Rusije, te da će se, ako bude jednoglasno doneta odluka o sankcijama, čak i sa uzdržanim glasovima, smatrati da je logično da zemlje koje pretenduju da postanu članice to prate.

Šta onda Srbija, kao zemlja koja je potpisala SSP i zvanično otvorila pristupne pregovore, može da uradi? „U principu, možemo ono što smo sada uradili – da kažemo da želimo u EU, ali da u ovom trenutku ne želimo da uvodimo sankcije Rusiji.” On je pak uveren da će onoga trenutka kada u pregovorima otvorimo poglavlje 31 rasti i pritisak EU za usklađivanjem u ovoj oblasti. Zapravo, Brisel može da kaže da to poglavlje – za koje bi eksplanatorni skrining trebalo da bude održan 1. jula ove godine, a bilateralni marta 2015 – neće otvoriti ili da ga, ako bude otvoreno, neće zatvoriti sve dok se mi ne pridružimo sankcijama, što je verovatnije.

S druge strane, treba ukazati i na to da situacija s Ukrajinom Srbiji ipak ide u prilog, jer je sada EU jasno da je gore kada neko nije u sistemu nego kada jeste. „To znači da EU prema nama može da ima blaži stav, jer će joj biti u interesu da nas uključi u svoj sistem. A ako smo van članstva, to je za njih već potencijalni problem”, ocenjuje Zečević.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.