Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliku pomoć Srbija može da dobije od EU

Последице катастрофалне поплаве у Обреновцу (Фото Ројтерс)

Da li Srbija može da računa na milijardu evra iz fonda solidarnosti Evropske unije radi otklanjanja dugoročnih posledica katastrofalnih poplava, kao što je najavljuje komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristalina Georgijeva.

Zbog poplava Srbija će kao kandidat za prijem u članstvo Evropske unije moći da dobije pomoć iz Evropskog fonda solidarnosti (EUSF). Mogući iznos pomoći iz tog fonda u suštini zavisi od iznosa štete, rečeno je „Politici” iz Evropske komisije (EK) u Briselu.

„U ovoj fazi, kada je još u toku katastrofa i nema pouzdanih procena štete, suviše je rano da se dajubilo kakvi podaci. Maksimalni iznos na raspolaganju fonda solidarnosti za celu 2014.iznosi oko 500 miliona evra. U okviru ove ’koverte’ EK će odrediti iznos pomoćiposle prijave iz Srbije, koja se podnosi  u roku od 12 narednih nedelja, a treba da bude zasnovana na čvrstoj proceni štete”, rečeno je našem listu iz EK.

Inače, pre isplate pomoć mora da bude odobrena i od strane Evropskog parlamenta i Saveta EU, a zemlje članice i zemlje kandidati imaju jednak tretman.

Da bi se Srbija uopšte prijavila za pomoć iz fonda solidarnosti EU, potrebno je da šteta bude najmanje 174.649 miliona evra. Ovo je, zapravo, „prag”, koji smo preuzeli sa sajta Evropske komisije, na kojem postoji spisak zemalja koje mogu da se prijave za pomoć iz fonda, kao i najmanji iznos štete potreban da bi se uopšte zatražila pomoć. Taj iznos se drastično razlikuje od države do države.  

EUSF može, zapravo, da pruži finansijsku pomoć državama članicama i zemljama koje su u pristupnim pregovorima u slučaju elementarnih nepogoda većihrazmera ako ukupna direktna šteta izazvanakatastrofom prelazi tri milijarde evra po cenama iz 2002. ili 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka zemlje, zavisno od toga koji je niži. Primera radi, Nemačka, Španija, Francuska, Italija i Velika Britanija tu pomoć mogu da traže ako pretrpljena šteta iznosi najmanje 3.752.330 miliona evra, dok je najmanja potrebna šteta za upućivanje zahteva ovom fondu u Crnoj Gori – trenutno, 18.893 miliona evra.

Izjavivši da Srbija može, kao kandidat za prijem u članstvo EU, da koristi fond solidarnosti za elementarne nepogode, evropski komesar za regionalni razvoj Johanes Han izjavio je na Evropskom forumu Vahau da je veličina katastrofe u Srbiji daleko nadmašila uslove predviđene za korišćenje sredstava fonda.

Finansijsku pomoć EU koristile su do sada mnoge zemlje. Tokom leta 2012, veći deo Rumunije pretrpeo je ekstremno visoke temperature koje su uzrokovale sušu.To je dovelo do velikih propadanja useva,mnogobrojnih šumskih požara i ozbiljnih nestašica vode za ljude, pa je ova zemlja tada dobila pomoć iz ovog fonda.

Zbog obilnih padavina u jesen 2012. reke su poplavile šire područje severne Slovenije, delove Hrvatske – koja tada još nije bila članica EU – i Austrije. Tada je utvrđeno da su poplave u sve tri zemlje posledica iste vremenske nepogode, i one dobile su pomoć EU.

Pomoć iz fonda solidarnosti usledila je i u maju i junu 2013, recimo, kada je veći deo centralne Evropebio pogođen ekstremnim poplavama u mnogim područjima.

Prošle godine štampa je naširoko pisala i o zloupotrebi sredstava koja su Italiji dodeljena iz fonda nakon razornog zemljotresa u oblasti Abruci 2009, kada je bez krova nad glavom ostalo oko 67.000 ljudi, a sredstvima EU je bio obezbeđen smeštaj za 15.000 građana. Italijanske vlasti su deo sredstva iz Evropskog fonda solidarnosti, iz koga je izdvojeno pola milijardi evra, umesto za privremeni smeštaj pogođenog stanovništva, upotrebile za izgradnju stanova namenjenih trajnom smeštaju, utvrdio je Evropski revizorski sud.

Taj fond, koji je osnovan nakon velikih poplava u centralnoj Evropi leta 2002, uspostavljen je kako bi pružao pomoć nakon velikih prirodnih katastrofa, kao što su  zemljotresi, šumski požari, suše, oluje i poplave.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.