Srbija će pokušati da iz IPA fonda dobije 30 miliona evra

Uprkos prekjučerašnjoj najavi evropske komesarke za humanitarnu pomoć Kristaline Georgijeve o milijardi evra pomoći iz Evropskog fonda solidarnosti, Srbija teško može da računa na više od desetak miliona evra iz ovog fonda, saznaje Tanjug iz izvora u Evropskoj komisiji (EK).

Povodom izjave Georgijeve Briselu da „Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra”, funkcioner EK koji je želeo da ostane anoniman rekao je pomenutoj agenciji da se komesarka pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu,i da Srbija od toga može da dobije samo mali deo.

Georgijeva je sem toga omaškom navela iznos prošlogodišnjeg budžeta fonda solidarnosti, koji je za ovu godinu, kao što je „Politika” juče pisala, 500 miliona evra. Taj novac je namenjen svim zemljama članicama EU i kandidatima koje budu zadesile elementarne nepogode u 2014.

Indikativan je, recimo, primer Bugarske, koja je, prema pomenutoj agenciji, pre deset godina pretrpela štetu od poplava od preko 150 miliona evra, a EK je toj zemlji na kraju isplatila oko 12 miliona evra.

Te činjenice očigledno je svestan i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je juče, obraćajući se na sednici vlade ministarki zaduženoj za evropske integracije Jadranki Joksimović u vezi sa nastupom naše delegacije danas u Briselu rekao: „Već znamo šta je otprilike ono što oni mogu, ali naše je da pokušamo da dobijemo nešto više zato što je to ono što nam je potrebno.”

Za utehu, fond solidarnosti EU nije jedini evropski fond iz kojeg Srbija može da dobije sredstva za obnovu nakon poplava. Postoji, pre svega, mogućnost korišćenja sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA), ali i da zemlje EU pruže pomoć pojedinačno.

S tim u vezi, premijer Vučić je naložio ministrima koji se direktno bave evrointegracijama i finansijama i ekonomijom da pripreme dodatnu dokumentaciju i ulože dodatni napor kako bismo aplicirali za te fondove, ukazavši i na mogućnost da se 30 miliona evra povuče preko projekata. Vučić je, takođe, rekao da bi Srbija trebalo sama da konkuriše za pomoć fondova EU za obnovu štete, posebno za fond solidarnosti, na koji Srbija ima pravo jer je pretrpela više od 0,64 odsto štete bruto društvenog proizvoda. Samo u javnim preduzećima šteta je drastično premašila taj procenat (najviše EPS, pre svega zbog Rudarskog basena „Kolubara” i zbog neophodne kupovine struje u narednom periodu, pa „Putevi”, „Koridori”, „Telekom”, „Železnice”, EMS, „Srbijagas”...), ne računajući štetu pričinjenu poljoprivredi, infrastrukturi, kućama, privatnoj imovini, kazao je Vučić.

Prethodnog dana šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić najavila je da će u Briselu, na sastanku Saveta za spoljne poslove EU, izvestiti svoje kolege o katastrofalnim poplavama u Hrvatskoj, BiH i Srbiji i navela da se upravo definiše procedura kako bi Hrvatska i BiH, s jedne strane, odnosno Hrvatska i Srbija, s druge strane, mogle da se prijave za pomoć iz fonda solidarnosti.

Ministarka Joksimović, koja danas putuje u Brisel sa Dačićem, za „Politiku” kaže da će Srbija, pored finansijskih sredstava iz fonda solidarnosti, u saradnji sa Evropskom komisijom i delegacijom EU u Beogradu razmotriti mogućnost korišćenja sredstava iz IPA fonda za obnovu energetske, saobraćajne i komunalne infrastrukture, kao i za obezbeđivanje neophodne opreme.

„Postojeći IPA projekti delom mogu da se prenamene, a projekti iz IPA 2014. mogu se programirati tako da jedan deo sredstava bude usmeren na sanaciju posledica poplava”, objašnjava ona i dodaje da zemlja, takođe, računa i na veliku bilateralnu pomoć.

Na sednici vlade rekla je da je neophodno da se što pre proceni šteta i navela da je za četvrtak zakazan prvi radni sastanak sa donatorskom zajednicom u Srbiji, „što će biti izuzetno važno zbog bilateralne pomoći koja će takođe biti značajna u narednom periodu”.

Ministar privrede Dušan Vujović tom prilikom je naglasio da su Svetska banka i Evropska banka ponudile mogućnost da se sredstva za rekonstrukciju i obnovu puteva preusmere na nove prioritete. Pošto ti ugovori još nisu ratifikovani, trebalo bi da se to uradi na sednici vlade u četvrtak.

Inače, Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju – organizacija koja promoviše međusobnu saradnju, evropske i evroatlantske integracije u jugoistočnoj Evropi, a koja je uplatila po 80.000 evra na ime pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini – rekao je u Briselu da su tu, pored IPA, i evropski poljoprivredni fondovi, iz kojih Srbija može da dobije vanredna sredstva za humanitarne svrhe.