Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gradiće se mostovi i putevi na boljem mestu

Бујица однела не само пут, већ и све око њега (Фото Ж. Јовановић)

Razmere štete katastrofalnih poplava, koje su pretrpela javna preduzeća i njihova infrastruktura, meriće se, verovatno, stotinama miliona evra, a kolike će tačno biti Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture saopštiće do kraja maja.

Prema prvim izveštajima sa terena oštećeno je oko 3.500 kilometara puteva, 250 mostova i tridesetak pružnih koloseka. Za potpunu normalizaciju saobraćaja na Ibarskoj magistrali trebaće nam mesec dana napornog rada, navode u resornom ministarstvu.

Toliko vremena biće potrebno i „Železnicama Srbije” da saniraju odron na delu pruge Beograd – Bar, između Lazarevca i Lastre kod Valjeva. Kod Lajkovca je uništena i nova pruga, dok šine u Lastri nisu menjane od 1975. godine.

 – Situacija je komplikovana, jer ne možemo da priđemo pruzi kod Valjeva. Takođe, sedam kilometara dalje prema Požegi imamo još jednu sličnu situaciju, a još gore je u Lajkovcu, gde je 1,5 kilometar pruge nestalo. Ne znamo kako, ali na tom mestu imamo samo golu zemlju. U toku je izrada projekata i priprema gradilišta, nakon čega ćemo istovremeno „napasti” sve tri problematične tačke – naveo je Dragoljub Simonović, direktor Železnica koji procenjuje da šteta na prugama iznosi oko sedam miliona evra. Mnogi međutim strahuju da su delovi infrastrukture otišli u nepovrat i da će morati ispočetka da se podižu.

To potvrđuje i Vladan Vlajković inženjer Zavoda za geotehniku u Institutu za puteve, koji ocenjuje da će neki mostovi biti porušeni, a putevi izgrađeni na boljem mestu. Stručne ekipe će kako je rekao Tanjugu procenjivati da li je sa ekonomskog gledišta isplativije sanirati ili zaobići klizišta koja su ugrozila saobraćajnu infrastrukturu. Osim toga, mnogi mostovi su stari i nisu fundirani u zemlji na potrebnoj dubini. Oni čije je temelje potkopala i oštetila voda moraće da se ruše i grade novi.

Kako će biti finansirane ove popravke još nije poznato. Mada je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović najavila je da će sredstva iz Fonda solidarnosti EU biti usmerena na kapitalne projekte infrastrukture, energetike, kao i privremenog smeštaja onih koji su izgubili domove, škole i bolnice.

Ono što je sasvim izvesno jeste da postoji 100 miliona dolara koje je Svetska banka prošle godine odobrila za popravku puteva i da te pare, kada zajam bude ratifikovan u Skupštini mogu da budu prenamenjene za obnovu puteva uništenih u poplavama.

Da li će odobreni krediti za izgradnju koridora 10 i 11 i građevinske firme koje grade njihove deonice biti preusmereni na obnovu poplavljenih, pitali smo sve nadležne – ministarstvo, „Koridore Srbije” i „Puteve Srbije”. Niko nije imao odgovor.

Ipak, „Azvirt” iz Azerbejdžana i domaći „Planum”, koji grade autoput od Ljiga do Čačaka, nisu čekali da ih neko pozove, već su se sami bacili na popravku Ibarske magistrale i okolnih puteva.

Iako su i sami pretrpeli štetu na svom gradilištu, jer im je voda odnela deo materijala i uništila nešto od onoga što rade, svesrdno su pritekli u pomoć. Velimir Ilić, ministar za vanredne situacije, kaže da su ustupili mašine i svoje radnike kako bi pomogli da se saniraju posledice koje su u tom kraju velike i koliko-toliko uspostavili saobraćaj.

Kada je reč o obnovi kuća Privredna komora Srbije procenjuje da će biti potrebno u proseku između 3.000 i 5.000 evra po objektu.

Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo u PKS, rekao je za Tanjug da su najviše oštećene starije porodične kuće sa karatavanom i bez betonskih konstrukcija i da za njihovu obnovu već postoji kompletan građevinski materijal.

Što se tiče podnih obloga i parketa, koji će se najviše tražiti, za početak ima dovoljnih količina i proizvodiće se koliko bude potrebno, dodao je on. – Smatram, kao inženjer arhitekture, da svi objekti koji su bili duže pod vodom moraju kompletno da se renoviraju i pretpostavljam da će sigurno oko 70 odsto njih morati da bude srušeno – naveo je Kobjerski.

Za prvi udar gradnje prema njegovim rečima postoje dovoljne količine građevinskog materijala, a proizvođači i operativa su spremni da se odazovu pozivu za obnovu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.