Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svež dah u pozorištu

Сцена из представе „Кад су цветале тикве”

Smeštena u vreme društvenih iskušenja i napetosti, radnja zabranjivane drame „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića (1969), nastale na osnovu istoimenog romana, donosi sirov odraz društva sputanog političkom represijom. Okolnosti rigidnih političkih ograničenja koje Mihailović u drami fragmentarno ispisuje, okidač su eksplozije tragičnih događanja čiji je glavni akter Ljuba Vrapče, bokserski šampion i kasniji emigrant. Zahvaljujući višeznačnosti Mihailovićevog oporo realističkog, gotovo brutalističkog komada, činjenice da on sadrži zrele političke, socijalne, melodramske, kao i poetske nivoe značenja, predstava „Kad su cvetale tikve” Beogradskog dramskog pozorišta je uspela da donese mnoštvo i danas aktuelnih, savremenih i univerzalnih tema.

Kako je društvenopolitički splet okolnosti, koje Mihailović odlučno u drami slika, danas ipak anahron, ne živimo više u toj vrsti ekstremnih političkih sankcija, akcenat u predstavi reditelja Bobana Skerlića je dat individualnoporodičnim temama, pitanjima krivice, odgovornosti, osvete. A tema političkih zabrana u ovom scenskom tumačenju ima smisao distanciranog eha naše tabu prošlosti, rekonstrukcije vremena stroge cenzure umetničkih sloboda.

Reditelj Boban Skerlić je Mihailovićev tekst postavio monumentalno, realistički, suptilno dodajući esencijalne poetske začine. Izabrana je velika podela, nastupa ukupno oko četrdeset izvođača – glumaca, studenata, dece. Scena je impozantno otvorena u dubinu, često sa na njoj izvodi nekoliko paralelnih prizora, što deluje grandiozno, ali i osvežavajuće u našim teatarskim uslovima (prepoznaje se da je reditelj i filmski autor). Dosledno uvođenje poetskih dimenzija posebno je bitno zato što uspostavlja značenjski dualizam radnje, omekšava brutalizam događanja, sugeriše mogućnost utehe i pronalaženja lepote i u najmračnijim ćoškovima tragičnog ljudskog postojanja. Ta tanana poetičnost se gradi kroz sveden, elegantan dizajn (scenograf Kiril Spaseski, kostimograf Tatjana Radišić), korišćenje finih scenskih efekata, između ostalog dima i snega, što je još upleteno sa nežnim zvučnim planom, minimalističkom klavirskom muzikom kompozitora Zorana Erića. Ove poetske naslage su posebno izražajne u scenama koje donose fantazmagoričnu mešavinu maglovitih sećanja i gorke stvarnosti.

Igra glumaca je usaglašena, oblikovana u sniženo realističkom tonu. Miloš Biković svedenijim sredstvima predstavlja dušanovačkog mangupa i boksera Ljubu Vrapčeta, buntovnika i osvetnika,njegova igra je korektna, mada ne i vanredna. U ulozi starijeg Ljube, kao naratora i komentatora koji nastupa iz budućnosti, nalazi se upečatljivi Miša Janketić. Njegova scenska pojava je vrlo sugestivna za sebe, dok je na značenjskom planu bitna jer uvodi osobenu nostalgiju, zbog vremenske distance koju njegova pojava uspostavlja. Uključivanje linije budućnosti na specifičan način istanjuje patnje sadašnjosti,jer stvara svest o tome da će tragedije iz prezenta jednom biti prošlost.

Iz brojnog ansambla koji je vešto izgradio galeriju likova sa dušanovačke periferije, izdvojićemo i neposrednu Danicu Ristovski u ulozi Ljupčetove majke Milinke, Srđana Dedića kao skrhanog oca Andru, Anju Alač, u liku nastradale sestre Dušice, Daniela Siča kao brata Vladu, Petra Benčinu kao blagog Dragančeta – Ljupčetovog kolegu boksera, zatim Marka Živića u ulozi nemilosrdnog dušanovačkog mangupa Stoleta, standardno ubedljivog Slobodana Bodu Ninkovića kao udbaša Perišića, Dejana Matića Matu kao njegovog poslušnika, mlitavijeg Rakića.

Paralelno sa konstatacijom o uspehu najnovijeg čitanja uticajnog komada „Kad su cvetale tikve”, možemo sa udvojenom radošću naglasiti postojanje uzlazne linije u kvalitetu produkcije Beogradskog dramskog pozorišta, uspostavljenu u ovoj sezoni na izmaku, ponajviše sa predstavama „Trpele” i „Moj sin samo malo sporije hoda”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.