Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ljubav vredna Golog otoka

Ева Нахир (Фото Т. Јањић)

Dok ponosno drži medalju prve počasne građanke grada Čakovca, koju je pre nekoliko dana dobila od gradonačelnika Stjepana Kovača povodom obeležavanja 70. godišnjice odvođenja Jevreja iz Čakovca, Međumurja i Prekomurja u koncentracione logore, Eva Nahir (95) melanholično se okreće u prošlost. U nju je utkana gotovo cela istorija 20. veka prepuna stradanja.

Listajući stranice dnevnika svog života, koji je bio toliko buran da je poslužio kao inspiracija Danilu Kišu da napiše scenario za film „Goli život” koji potpisuje i reditelj Aleksandar Mandić, ali i čuvenom izraelskom reditelju Avneru Fajngelerdu da stvori film pod nazivom „Eva”, ona priznaje da su sve muke i stradanja bile vredne ljubavi sa njenim prvim mužem Radoslavom Panićem. 

Životna drama ove hrabre žene počinje 16. oktobra 1951. kada se njen muž, oficir milicije i prvak konjičkog sporta u Jugoslaviji,ubio u istražnom zatvoru u Beogradu, dan nakon što jeuhapšen pod optužbom da je informbiroovac. Ovaj događaj zauvek će promeniti živote Eve i njihove kćerke Tijane.

– Dok sam spremala ručak za Radeta koji sam htela da ponesem u istražni zatvor, u moj stan je došao čovek iz Udbe da mi izjavi saučešće. „Zašto mi izjavljujete saučešće? Pa, izaći će on iz zatvora”, začuđeno sam upitala nezvanog gosta. Neće, odgovorio mi je on i dodao: „Pođite sa mnom da ga identifikujete” – seća se Eva.

Odveo je u vojnu bolnicu gde su me čekala trojica pukovnika koji su bez izjava saučešća i mnogo okolišanja tražili od nje da se odrekne muža, jer je on – narodni neprijatelj. „Ja se svog muža ne odričem. On je za mene svetinja”, prkosno je odgovorila Eva. „Onda idete u zatvor”, saopštili su oni.

Evu su potom odveli u zatvor na Obilićevom vencu, u čijoj je samici provela šest meseci, a zatim su je poslali na Goli otok, gde je bila punih 26 meseci. Da li su to bili najgori dani u vašem životu, pitamo Evu Nahir.

– Ne, najgori dan je bio kada su mi saopštili da se najveća ljubav mog života ubio. Svi dani, meseci i godine koje su usledile bili su manje strašni, uprkos činjenici da je na Golom otoku postojala „rodna ravnopravnost” kada je u pitanju nehumani tretman prema osuđenicima – bez dvoumljenja odgovara Eva. 

Žene su imale jednako surov tretman kao i muškarci – trpele smo batine i bile primoravane na težak fizički rad, kaže ona.

– Sizifovski smo nosili kamen uz brdo i niz brdo, iako ništa nismo ni gradili ni radili ni proizvodili. Meni je ipak najteže bilo to što nam nisu dozvoljavali da spavamo i najvredniji savet koji sam dobila od osuđenice Ede Eregić glasi: „Nauči da spavaš otvorenih očiju.” Pošto sam bila sitne i mršave građe, često nisam imala snage da satima nosim težak kamen koji bi mi ispadao iz ruku – onda su me za kaznu tukli bodljikavom žicom po nogama. Kada je Dobrica Ćosić došao na Sveti Grgur u posetu ženskim osuđenicama rekao je: „Nisam mislio da ću da doživim da komunista bije komunistu.” Ja nikad nisam bila ni rusofil, ni član partije. Ali, takvo je vreme bilo. Dovoljno je bilo da neko upre prstom na vas i završili biste na Golom otoku – priča Eva koja je bila zatočena na tom ostrvu sve do 29. novembra 1953. godine, kada se ženski logor raspustio – to je bio uslov Hruščova da se pomiri sa Titom.

Kad se vratila sa Golog otoka shvatila je da su joj komunisti uzeli stan u Kosmajskoj 34 i ceo nameštaj u njemu. Ko zna kako bi izgledao njen život u Jugoslaviji da njena kćerka Tijana, koja je imala svega šest godina kada joj je otac umro, nije odlučila da odmah nakon mature emigrira u Izrael. Otišla je 1964. godine iz Beograda sa rečima: „Ti i tata ste bili najbolji komunisti koje sam u životu upoznala, a ipak ste stradali od ruke komunističkog režima” i nikad se više nije vratila u svoj rodni grad. Dve godine kasnije i Eva je spakovala kofere i otišla u socijalistički kibuc u Izraelu, koji su osnovali jugoslovenski iseljenici 1935. godine. Tamo je upoznala Mošu Naira i udala se za njega i od tada živi u kibucu koji se nalazi 14 kilometara od Haife. Iako ne veruje u Boga priznaje da se „neko” potrudio da drugu polovinu njenog života pospe ružama, jer je prva posuta trnjem i kamenjem.

– Ne glasamo za Netanijahua, ne jedemo košer hranu, nemamo rabina ni sinagogu. Svi stanovnici kibuca angažovani su u poljoprivrednim radovima, imamo veliku fabriku sunčanih bojlera, jedan veliki mlin za mlevenje pšenice i 420 krava. Moj drugi suprug, koji je preminuo pre 17 godina, jedan je od osnivača ovog kibuca. Kada sam počela tu da živim, pitali su me šta znam da radim, a ja sam rekla – umem da kuvam. Onda su me poslali u školu i postala sam dijetetičar. Radila sam do svoje 80 godine, iako je radni vek za žene po pravilima kibuca do 73 godine – priča Eva Nahir i dodaje da od svoje penzije izdržava i decu i unuke koji žive po svetu. 

Sa svojim drugim suprugom MošeNahirom živela je u skladnom braku, ali nikada od njega nije krila činjenicu da je njena najveća životna ljubav bio i ostao otac njene kćerke Tijane.

– Naša porodica ima 22 dece i unučadi, ali svi oni moraju poštovati činjenicuda njihova baka ima jednoga sveca, a to je Radoslav Panić – kaže Eva Nahir.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.