Amerikanac u Hagu nikad nije kriv

Kao i u tribunalu za bivšu Jugoslaviju, pravda se u stalnom Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) prekraja po iscrtanim granicama političkih sfera. Samo pre desetak godina, kada je ustanovljen, SAD su pritisle zemlje koje priznaju nadležnost MKS, da sa njom potpišu bilateralne sporazume, kako nijedna od njih ne bi izručivala američke državljane. Zauzvrat su nudile pozamašnu pomoć za vremenske nepogode ili vojsku, dok je u slučaju odbijanja državama prećeno sankcijama.

Stotinak država su se pod pritiskom obavezale da Amerikance neće izručivati niti podvrgnuti haškoj pravdi. U našem susedstvu na ovaj sporazum sa Amerikancima pristale su još 2003. Makedonija, BiH, i Albanija, a Crna Gora 2007. čim je postala nezavisna država. Amerika nije potpisala Rimski sporazum o osnivanju stalnog međunarodnog krivičnog suda, a američki Kongres zabranio je da se iz džepova poreskih obveznika izdvajaju pare za „ovu hašku pravdu”.

Nedavno je međutim američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer, govoreći o zločinima u Siriji na sednici Saveta bezbednosti,   vatreno branila značaj međunarodne pravde i potrebu da se zločini sudski pretresaju baš u haškom MKS-u pozivajući se čak i na moral.

„Naši unuci će nas pitati kako to da ljudima koji su živeli u paklu nismo omogućili da dobiju bar zadovoljenje na sudu”, upozorila je Samanta Pauer, predstavnica zemlje koja ne priznaje nadležnost ovog suda, koji je izrastao na iskustvu ad hok tribunala za bivšu Jugoslaviju.

Pauerova se u Njujorku založila za podvrgavanje sudskom procesu zločina u Siriji, a ne na nekom drugom mestu. Tekst nacrta rezolucije ove rezolucije je prethodno pažljivo redigovan. Iz njega je izbačena svaka mogućnost da  se pokrene istraga oko Golanske visoravni, dela teritorije koju je saveznički Izrael oduzeo od Sirije 1967. i koji je anektiran 1981. Tekst je tako sročen da za zločine američkim vojnicima ne može da se sudi.

Unapred računajući na ruski veto, američka predstavnica je, hvaleći međunarodnu pravdu, optužila Rusiju zato što „podržava sirijski režim, šta god da on počini” i što „sirijske žrtve neće biti u prilici da dobiju zadovoljenje pred sudom”.

U kuloarima Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, američka iznenadna podrška MKS-u nije prošla neprimećeno. Predstavnica Argentine, nestalne članice SB, Marija Kristina Perseval iskritikovala je nacrt rezolucije o Siriji kao licemeran, zbog toga što promoviše selektivnu pravdu.

To omalovažava rad Međunarodnog krivičnog suda, koji je stvoren upravo da bi svi zločini protiv čovečnosti bili procesuirani, bez obzira na to ko ih je počinio. Govor argentinske ambasadorke izgubio se u nadmudrivanju velikih sila i prošao takoreći nezapaženo sem u južnoameričkom regionu.

Argentina ima puno razloga da se zalaže da svi zločini protiv čovečnosti stignu na optuženičku klupu, jer je prva zemlja koja je pred domaćim sudom kaznila glavešine vojne diktature zato što su od 1976. do 1983. zaveli teror nad sopstvenim narodom i likvidirali 30,000 neistomišljenika. To je i razlog što je baš argentinski pravnik Luis Moreno Okampo izabran za prvog tužioca MKS-a, na funkciju koju je obavljao do pre dve godine.

Miniran od samog početka, stalni Međunarodni krivični sud nije ni mogao da stekne reputaciju nepristrasnog arbitra koji bi imao iste aršine za sve zločine. Danas se ovom tribunalu zamera isto ono zbog čega Sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nije uspeo.

Ako je MKSJ neproporcionalno osuđivao Srbe, dok je ostale uglavnom amnestirao, MKJ se usredsredio na pojedine afričke lidere. Američki zvaničnici nikada u tribunalu za Jugoslaviju nisu ni osumnjičeni, a u Vašingtonu je munjevito osujećena mogućnost da neko odgovara za zločine nad civilima počinjene u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Čak su i retka svedočenja američkih zvaničnika morala prvo da prođu kroz proceduru odobravanja iz Vašingtona.

Još je manja mogućnost da MKS doprinese pravednijem svetu kažnjavanjem svih zločina podjednako. Odabir zločinaca i onih koji nikada neće stati pred sudiju unapred je zacrtan. I u njemu piše da na optuženičku klupu nikad neće sesti Amerikanac, bilo da je reč o MKSJ bilo ovom potonjem koji tobože važi za ceo svet podjednako.