ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 07.06.2014. u 15:00 Igor Simić

Slaganje džakova

Počelo je razvedravanje nakon večeri u kojoj je bila regrutacija za Šabac. Spustio sam se do obale u Beogradu, i počeo da slažem džakove sa nekim momcima i radnicima javnog komunalnog.

Omladina je pomagala ne toliko da bi se od nečega odbranila, koliko da bi u nečemu važnom konstruktivno učestvovala. Voda nikada nije došla ni blizu u Savamali, a mlade prava borba tek čeka... pravu borbu, bojim se, već gube.

Među volonterima na tom bedemu bilo je onih koji su došli iz osećaja dužnosti, solidarnosti. Takvi su otišli u Šabac opremljeni kabanicama, čizmama, rezervnom odećom. Oni su želeli da budu angažovani, aktivni, da vode. Moguće je i da je latentno bila prisutna želja da se konačno dogodi pokret, da se kolektivno ide ka zajedničkom cilju.

Tu se slika komplikuje, jer postoje oni koji učestvuju sa žalom za radnim akcijama, oni koji kanališu bes prema društvu, oni koji su naivno potrčali na Vučićev teatralan poziv, a puno je onih koji ne znaju šta će sa sobom, pa ih je poplava motivisala da se konačno probude sa konkretnim zadatkom.

Džakove su ređali momci sa tetovažama na listovima, koji su sad mogli korisno da budu uposleni umesto odlaska u teretanu. Takvi su otišli i u Šabac sa čudnom radošću što se desila katastrofa, jer je sa neba pala obaveza važnija od onih koje ne ispunjavaju već godinama, oko kojih im zvocaju roditelji. Za razliku od opremljenih, oni su otišli u trenerkama i patikama.

Bilo je i onih u maskirnoj odeći, sa kubankama i petokrakama. Tu sam i naučio kako se slažu vreće. Onda su se, posle nekoliko sati našeg fizikalisanja, parkirala kola iz kojih je izašla funkcionerka sa nekim svojim dežmekastim partnerom. Fotografisali su se pored vreća, nameštali, kezili za „Fejsbuk”.

Na jednom delu nije bilo najlona, pa su ljudi stajali i čekali dok se neki momak nije setio da prosto traži najlon od nadređenih. Jedan pandur je grickao semenke i kao da se jedva odlučio gde treba nastaviti gradnju. Neki su se gurali da učestvuju, neretko više zbog sebe nego zbog zajedničkog projekta, a opet, drugi su pili pivo.

Onda sam otišao u Obrenovac. Stigli smo u neku knjižaru u centru, pa su nam rekli da bi trebalo da izađemo jer može da se sruši. Otišli smo na drugo mesto. Tada smo čuli da postoji mogućnost razboljevanja. Imali smo neku bednu opremu, a Kinezi pored su prali u onoj zagađenoj vodurini svoje artikle koje će, ne bi me čudilo, posle prodavati.

Jedan momak se posekao, ali je nastavio da radi u mulju. U masi čovek lako može da se oseti kao da ne ispunjava svoju ulogu, da je gori, pa onda nastavlja prilično iracionalno. Tanka je linija između solidarnosti i stada. Nekoliko sati kasnije video sam nekog nadležnog da izjavljuje kako ne bi trebalo da se ulazi u grad zbog mogućnosti širenja epidemije.

U prihvatnim centrima mnogi su širili dobar osećaj predanosti zajednici, trčali od jednog objekta do drugog, a drugi su bili poslati od strane svojih partija, bili su arogantni i grubi. Dakle, priča o solidarnosti omladine je tačna, ali nije potpuna.

Prijatelji su mi rekli da ne bi trebalo da se bavim time i da imam važnija posla. Posle nastupa u Nemačkoj, moj kratki film se ovog meseca prikazuje na festivalu u Moskvi, nije li to konkretan rad za našu zemlju? Nije, jer mi nismo društvo u kojem je dovoljno da svako radi svoj posao. Dovedeni smo u ovo stanje baš zato što odgovorni nisu obavili svoje zadatke.

Neočišćeni kanali i materijalno stanje vojske su samo očigledne manifestacije. Mi smo permanentno u vanrednom stanju, a ja sam reagovao gotovo instinktom preživljavanja kolektiva, jer se raspadamo ekonomski, biološki, a i ekološki. Oživljavanje je moguće samo ako sposobna, dobro organizovana omladina sprovede radikalne promene.

Da li vam deluje da će ministarstvo prosvete osposobiti takve generacije? Da li vam se čini da je beskrajan niz političkih poltrona i ljudskih mediokriteta, koji će se u vanrednoj situaciji fotografisati dok neko istovremeno radi i svoj i njihov posao?

Nije nas poplavila voda, poplavili su nas nesposobni sa sumnjivom savešću, još sumnjivijim diplomama i biografijama. U toj poplavi utopljeno je i davi se mnogo više dobrih ljudi. Ko će im doneti pojas za spasavanje?

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork

Komеntari0
1941b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja