Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Objavljen i pedeseti tom „Deset vekova srpske književnosti”

U teškim ekonomskim prilikama, u vremenu koje nije naklonjeno literaturi, Izdavački centar Matice srpske, uz podršku redovnih pretplatnika, Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, s ponekom donacijom, ističe dopisni član SANU Miro Vuksanović, glavni urednik antologijske edicije „Devet vekova srpske književnosti”, u poslednjih pet godina, objavio je pedeset tomova, u pet kola, u svakom kolu po deset naslova. Knjige su luksuzno opremljene, u tvrdom platnenom povezu sa zlatotiskom. Ukupan obim dosad objavljenih tomova premašuje dvadeset hiljada stranica.

Planirano je da antologija ima dve ravnopravne serije, da u prvoj bude 120 knjiga, počev od XII veka i Svetog Save, do naših savremenika. Reč je, dakle, o otvorenoj ediciji koja će se dopunjavati. Osnovna namera antologije, objašnjava Vuksanović, jeste da iz deset vekova srpske književnosti odabere i štampa ono što je u svom vremenu prvi književni znak, nezaobilazno, u svim žanrovima, što je nastajalo na svim dosadašnjim oblicima i narečjima srpskog jezika, na svim prostorima gde su Srbi živeli ili sada žive, pišu i književno misle na maternjem jeziku. Knjige se štampaju po savremenom pravopisu. To su, zapravo, naučna izdanja urađena tako da budu svima dostupna.

Edicija izlazi u godišnjim kolima, a svako kolo ima deset knjiga. Pisci i knjige su popisani u hronološkom nizu, ali se kola komponuju tako da zahvataju naslove iz različitih oblasti pisane i usmene književnosti, iz različitih doba. U prvoj seriji od 120 knjiga, više od polovine su pisci XX veka, a to je jedini period koji će imati drugu seriju i gde će s piscima biti književni istoričari, kritičari i esejisti. U obe serije su i posebne knjige, one što su primljene kao trajni književni rezultat, iz raznih perioda, a to su antologije i studije koje pomeraju književne žanrove, tumačenja i sudove.

U dosadašnjih četrdeset tomova objavljeno je šest knjiga srednjovekovne i usmene književnosti, antologije Bogdana Popovića, Miodraga Pavlovića i dubrovačko-bokokotorske poezije, književni delovi Vukovog „Srpskog rječnika” u obliku „azbučnog romana”, knjige o Zmaju i Njegošu Laze Kostića i Isidore Sekulić, koji imaju objavljene i svoje zasebne tomove. Potom antologijski izbori iz ukupnog dela Orfelina, Piščevića, Dositeja, Vidakovića, Sterije, Njegoša, Branka, Zmaja, Matavulja, Sremca, Vojislava Ilića, Svetolika Rankovića, Skerlića, Nušića, Dučića, Kočića, Bore Stankovića, Dragiše Vasića, Rastka Petrovića, Desnice, Đilasa i po tri knjige Ive Andrića i Miloša Crnjanskog.

Pisci, veli Vuksanović, mogu da imaju dvojnu pripadnost, a osnovno merilo je jezička osnova na kojoj su knjige nastale, zajednička istorijska baština, tradicija, vekovno prožimanje južnoslovenskih kultura, istovetnost ili srodnost književnog izraza. Tako smo, poštujući stanovišta srpske istorije književnosti u antologiju uvrstili predstavnike dubrovačke i bokokotorske književnosti. Ne spore, kaže, da dubrovačka književnost istovremeno pripada i hrvatskoj literaturi. Smatraju da ono što je nekad nastajalo na štokavskoj jezičkoj osnovi, a ne na kajkavskoj, ili čakavskoj, pripada i srpskom književnom korpusu. Otuda je u petom kolu, objavljenom ove godine, knjiga Dživa Gundulića, dubrovačkog pisca koji je odavno deo srpske kulture. Knjigu je priredila profesorka Zlata Bojović, naš vodeći stručnjak za dubrovačku književnost. Glavninu knjige čine Gundulićevi spevovi „Osman” i „Suze sina razmetnoga”.

Iz književnosti koja je nastajala u XIX veku, u ovogodišnjem kolu, zastupljen je Đorđe Marković Koder, zanimljiva, manje poznata, zalaganjem najpre Boža Vukadinovića i Dušana Ivanića, a potom i drugih, sa odmaklog vremenskog raspona, otkrivena pojava. Koder je u tumačenju i priređivanju profesora Dragana Boškovića prvi put dobio svoj glavni spev „Romoranku” na savremenom pismu. Dosad smo imali samo fototipska izdanja. Najviše je, ipak, pisaca iz XX veka. Veljko Petrović, pisac koji posle Andrića ima najviše antologijskih pripovedaka u našoj književnosti, pesnik i esejist, uspešno je predstavljen svojim najboljim delima u izboru Đorđa Despića. „Knjigu o Njegošu” Isidore Sekulić priredila je Slobodanka Peković. Uz „Knjigu Njegošu duboke odanosti”, ponajbolju među dve stotine monografskih studija o pesniku „Luče” i „Vijenca”, štampano je i desetak kraćih ogleda, tematizovanih, koji su iz Isidorine zaostavštine i koji dovode u sumnju tvrdnje da je Isidora spalila svoju drugu knjigu o Njegošu.

Obimnom knjigom je obeležena stogodišnjica rođenja Mihaila Lalića, velikog pisca koji je u sadašnjim srpskim prebrojavanjima nepravedno zapostavljen. U jednom tomu su njegova dva epski zahvaćena perioda data u romanima „Lelejska gora” i „Ratna sreća”, s predgovorom profesorke Lidije Tomić. Meša Selimović, uz studiju Jovana Delića, u svom tomu ima čak četiri knjige: „Derviš i smrt”, „Magla i mjesečina”, „Za i protiv Vuka” i „Sjećanja”. Branka Ćopića, kao pesnika i pripovedača širokog raspona, od lirskog do reskog satiričnog izraza, priredio je Stojan Đorđić. Dušana Radovića, proznog, pesničkog, aforističkog, uvek duhovitog na uzvišen način, u izboru iz njegovog rastresitog opusa, uspešno je dao Petar Pijanović. Pesništvo Desanke Maksimović, posle „Sabranih dela”, u logičnim tematskim krugovima, u primerenom obimu, priredio je Staniša Tutnjević. Roman „Zadat život”, pripovetke i eseji, u izboru Nenada Šaponje, objedinjeni su u knjizi Pavla Ugrinova.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.