ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Časopisi između Ministarstva i Komisije

Часописи у књижари "Александар Белић" (Фото Ј. Миловановић)

Ministarstvo kulture u Vladi Republike Srbije izdvojilo je za ovu godinu 18.135.000 dinara za 34 periodične publikacije, odnosno za časopise za književnost, umetnost i nauku koje objavljuju udruženja književnika i prevodilaca, izdavačke kuće i kulturni centri u Srbiji. Ministarstvo je imenovalo Komisiju kao savetodavno telo koje je odlučivalo o visini dodeljenih finansijskih sredstava. Međutim, Ministarstvo kulture preinačilo je predloge Komisije dodeljujući pojedinim časopisima više novca.

Ove podatke dobili smo od članova pomenute Komisije koju su, pored Milana Đorđevića, činili i književnici Aleksandar Gatalica i Nenad Milošević. Otvoreno pismo protesta ministru kulture Vojislavu Brajoviću juče je uputio Nenad Milošević koji je u razgovoru za naš list govorio o razlozima svog nezadovoljstva. Pri tom nije želeo da imenuje ljude iz uredništva pojedinih časopisa, koji su, prema njegovom mišljenju, vršili pritisak na ministra kulture, niti je nameravao da navede časopise koji su nepravedno dobili više sredstava.

– To je slučaj kad gotovo sigurno znate ko stoji iza tih pritisaka, a to ne možete da dokažete. Optužba bez dokaza obija se o glavu onome ko optužuje, kaže Nenad Milošević.

Iako ne spori da je ministar izvršna vlast koja može da preinači odluke Komisije, Milošević postavlja pitanje čemu onda ta Komisija služi.

– Ovako se daje privid demokratskog legitimiteta koji, u stvari, ne stoji, ističe Milošević i dodaje:

– Komisija je savetovala Ministarstvo u fazi u kojoj vlada još nije bila formirana i kada se još nije znalo koliki će biti budžet. Unapred smo bili upozoreni da će sredstva biti restriktivna. Kada su budžetska sredstva bila dodeljena, onda je došao neko i ispravio tu nepravdu, i neravnomerno raspodelio novac. I, što je najvažnije, nije proverio kako se ta sredstva troše i da li opravdavaju svoju svrhu, da li se njihovim korišćenjem poboljšava kvalitet književnog života i samih tekstova u časopisima, koliko se isplaćuju honorari, da li postoje neke mahinacije između štamparija, izdavača i autora.

Milošević je dao predlog za razmišljanje o tome koji su to časopisi koji jednom godišnje izađu kao četvorobroj i zbog čega književni časopisi služe kao apanaža države pojedinim ljudima, što umanjuje učestalost izlaženja književnih časopisa i njihov kvalitet:

– Pojedini ljudi imaju svoje štićenike koji preko različitih porodičnih i korupcionaških veza troše novac državnih obveznika, a to je sve preneto iz perioda osamdesetih i devedesetih, iz takozvanog "zlatnog veka" srpskih časopisa.

Milošević je ponovio podatak da se autorima koji objavljuju u književnim časopisima honorari godinama ne isplaćuju ili su u pitanju skromni iznosi. Kada je reč o transparentnosti odluka koje su deo kulturne politike, Nenad Milošević je ukazao na to da je neophodno da na sajtu Ministarstva kulture bude objavljeno koliko je honorara podeljeno, i kakvi su odnosi između Ministarstva, izdavača i autora.

– Pravo je građana da imaju uvid u potrošnju budžetskih sredstava i da znaju da li ona opravdavaju svoju svrhu, objašnjava Nenad Milošević.

Aleksandar Gatalica istakao je za "Politiku" da Ministarstvo nema zakonsku obavezu da prihvati predlog Komisije, ali i da misli da u slučaju saziva Komisije ipak treba poštovati njene odluke.

– Zaista se postavlja pitanje čemu onda služi savetodavno telo ako se njegovi zaključci ne usvajaju. Važno je istaći da Ministarstvo ni jednom časopisu nije umanjilo sredstva koja je odredila Komisija, što je pohvalno, već je povećalo ukupan fond, a shodno tome pojedini časopisi dobili su više novca, rekao je Gatalica koji je naglasio da nije dobar način na koji je promenjeno mišljenje Komisije, čija je odluka poslužila kao početni nivo licitacije.

-----------------------------------------------------------

Izabrani časopisi

Uz brojne greške (zamenjene kategorije podnosilac projekta i naziv projekta) u predstavljanju podataka na sajtu Ministarstva kulture Republike Srbije (www.kultura.sr.gov.yu) navedeni su svi časopisi, njihovi izdavači i odobrena sredstva. Najviše novca ove godine dobio je "Književni magazin", časopis Srpskog književnog društva (2.100.000 dinara), a na drugom mestu su "Književne novine" Udruženja književnika Srbije (1.500. 000 dinara). Sledi  "Beogradski književni časopis" Književnog društva "Hiperboreja" (1.000.000). Sredstva su odobrena i časopisima Glasnik srpskog arheološkog društva, Godišnjak PEN centra, Gradac, Detinjstvo, Elektronska izdanja časopisa objavljenih do 2007. godine uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture RS, Emitor, Zlatna greda, Istočnik, YU film danas, Književnost, Kodovi slovenskih kultura (Klio), Koraci, Mokranjac, Mostovi, Muzikologija, Muzički talas (Klio), Novi zvuk, Novine Beogradskog čitališta, Orhestra, Pismo, Povelja, Poezija, Polja, Ruski almanah, Serbian Literary Magazine (drugi časopis UKS), Sent, Scena, Treći trg, Sveske i Savremenik plus.

-----------------------------------------------------------

Časopisi koji nedostaju

Na sajtu Ministarstva kulture nismo primetili "Letopis Matice srpske", a zatim ni nišku "Gradinu", "Unus Mundus", "Mons Aureus", "Art 032" ili "Zenit". U razgovoru sa Nenadom Miloševićem saznajemo da "Letopis Matice srpske" nije bio u konkurenciji za budžetska sredstva, a da je Komisija zbog početne restriktivne budžetske politike unapred isključila časopise poput "Gradine", čije izlaženje sufinansira gradska skupština. Međutim, kada je Ministarstvo naknadno povećalo budžet za časopise, veća novčana sredstva dodelilo je, kako kaže Milošević, pojedinim "privatnim" časopisima koje Komisija nije ni razmatrala, izuzimajući pri tom "Gradinu".

Komеntari0
9a7cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja