utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 13.06.2014. u 09:58 Dragan Vukotić

Džihadisti idu na Bagdad

Kada je početkom godine teroristička organizacija Islamska država Iraka i Levanta (Idil) doživela velike poraze u sukobu sa drugim pobunjeničkim grupama u Siriji, lansirali su slogan „Opstati i proširiti se”. Nekoliko meseci kasnije ovaj kredo uopšte ne izglede nerealno kao na početku.

Posle gotovo filmskog zauzimanja Mosula, drugog po veličini grada u Iraku, preuzeli su kontrolu i nad Tikritom, rodnim gradom Sadama Huseina, i nastavili prodor prema Bagdadu. Prema poslednjim informacijama došli su na nešto više od 100 kilometara od prestonice u pohodu čiji je krajnji cilj uspostavljanje islamističkog kalifata.

Na sceni je strategija poznata kao opkoljavanje jer džihadisti Idila već imaju svoje simpatizere u samom Bagdadu i okolini koji se pozicioniraju kao svojevrsna vlada u senci. Kako za magazin „Tajm” objašnjava ekspert za Idil u vašingtonskom Institutu za studije rata Džesika Luis, još nije sasvim jasno da li je cilj terorista preuzimanje kontrole nad Bagdadom ili potpuno uništavanje svih funkcija iračke države. „Više se ne suočavamo samo sa problemom terorizma. Prava vojska je u pohodu u Iraku i Siriji, i polako zauzima teritoriju.”

Za vreme gotovo devetogodišnjeg boravka u Iraku američka vojska se nije suočila sa terorističkom organizacijom koja poseduje tako izraženu vojnu spremnost kao Idil koji je u to vreme bio poznat kao Al Kaida u Iraku (AKI). Do odvajanja iz okrilja Al Kaide došlo je zbog neslaganja oko načina ratovanja u Siriji gde su se borci Idila isticali brutalnošću čak i za aršine Al Kaide. Upravo se građanski rat u Siriji pominje kao direktni uzrok jačanja Idila i vojne spremnosti njegovih boraca. Ta spremnost, ili još preciznije svirepost džihadista, odgovor je na zagonetku kako je moguća takva ekspanzija organizacije sa nekoliko hiljada članova u odnosu na daleko brojniju i opremljeniju vojsku.

Iračka vlada raspolaže bezbednosnim snagama od 930.000 ljudi i „na papiru” se čini da bi trebalo lako da povrate kontrolu nad Mosulom. Međutim, podseća Bi-Bi-Si, to se činilo i kad su pobunjenici preuzeli kontrolu nad delovima Ramadija, u zapadnoj provinciji Anbar, kao i nad većim delom obližnje Faludže. Šest meseci kasnije pobunjenici još drže ta mesta.

Mnogi pripadnici bezbednosnih snaga su dezertirali, posle brutalnih napada u kojima su džihadisti svojim protivnicima odrubljivali glave i bukvalno ih razapinjali.

Drugi mogući razlog za popularnost i uspešnost relativno male skupine sunitskih pobunjenika okupljenih oko Idila jeste precizna ideološka pozicioniranost organizacije. U odnosu na druge islamističke frakcije, beskompromisan metod borbe Idila potencijalnim simpatizerima deluje realnije, a posebno je privlačan mladim fanaticima.

Ne treba zanemariti i nespornu sposobnost organizacije da prikuplja velike sume novca za finansiranje ratnih pohoda. Poput mnogih džihadista, Idil nije gadljiv na metode ucene, iznuđivanja, kao i preuzimanje monopola na sve donacije simpatizera budući da sebe smatra jedinom relevantnom organizacijom koja se zaista bori za izgradnju islamističke države. S druge strane, donatorima dubokog džepa draže je da daju pare za koliko-toliko izvestan nastanak islamističkog kalifata pod okriljem Idila, nego za inicijative drugih organizacija koje su i dalje samo na nivou ideje.

Idil bi mogao da zadrži teritoriju koju je pregazio i zaista ispuni proklamovani cilj formiranja kalifata, namenjenog sunitima, koji je legitimitet navodno nasledio od proroka Muhameda. Aura borbe za uspostavljanje kalifata ima magnetsku privlačnost za islamiste u celom regionu, naročito one najekstremnije.

Napredovanje džihadista u Iraku nije ostalo bez odjeka ni na širem međunarodnom planu i, kako to obično biva, isprovociralo je prozivke među različitim centrima globalne moći. Tako se Americi zamera nedoslednost jer je pohode protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada (u kojima su učestvovali i džihadisti Idila) amnestirala kao vid borbe protiv diktatora, dok je njihovo delovanje u Iraku bez rezervi okarakterisala kao terorističko.

Rusija je juče izrazila zabrinutost zbog situacije u Iraku i ocenila da je ona rezultat akcija SAD i Velike Britanije.

„To je ilustracija potpunog neuspeha avanture koju su započele SAD i Velika Britanija i sada je situacija potpuno izmakla kontroli”, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenela je Raša tudej.

Sličan stav međutim ima izveštač „Vašington posta” za vreme američke invazije Iraka Tomas Rik.

„Mislim da je američka invazija potpuno izbacila iz ravnoteže Irak i ceo Bliski istok. Uklanjanjem sunitske vlasti u Bagdadu povećali smo uticaj Irana u Iraku i tako isprovocirali otpor sunita. Čini mi se da ćemo uskoro biti svedoci prekrajanja granica u regionu koje će ovog puta crtati stanovnici tog dela sveta, a ne britanske i francuske diplomate”, smatra Rik koji je svoje viđenje američke invazije na Irak izneo u bestseleru „Fijasko”.

-----------------------------------------------------------------------

Irak traži od Saveta bezbednosti dodatnu vojnu pomoć

Pariz – Ambasador Iraka u Francuskoj Fared Jasen zatražio je danas od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da odobri dodatnu vojnu pomoć Bagdadu, uključujući avione i bespilotne letelice, prenosi Tanjug. „Potrebna nam je oprema, avijacija i bespilotne letelice”, rekao je irački ambasador u Parizu. U međuvremenu je iračka televizija izvestila da je avijacija iračke vojske bombardovala pozicije džihadista u Mosulu i oko njega.

Komеntari0
2d9b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja