Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sloboda – u medijima i oko medija

U knjigama, ustavima i zakonima, konvencijama o slobodi kao vodećoj vrednosti društvenog i individualnog života nema se više šta dodati. Njene muke nastaju kada se nađe u žrvnju političke i društvene stvarnosti i kada se uveri da je od slova do dela mnogo predela.

Izdvojimo dva stalna problema teorijske i praktične prirode – 1) gde su granice individualne i grupne slobode i 2) kako sprečiti da se sloboda ne koristi kao pokriće za promovisanje strašnih oblika egoizma i nihilizma. Odgovor na prvo pitanje ostavljamo filozofskim raspravama, ali nije na odmet podsetiti učesnike debate na rečenicu jednog junaka iz romana Zli dusi da „apsolutna sloboda vodi u apsolutnu tiraniju”. Govor o slobodi morao bi da obrati pažnju i na posledice apsolutizacije ove vrednosti.

Za srpske prilike važnija je rasprava o drugom problemu – ne o slobodi apstraktno već o praktičnoj slobodi, i to slobodi medija. Za unutrašnje i spoljašnje čuvare srpskih medijskih sloboda ovo je džoker-tema. Kao ona karta koja može da zameni bilo koju drugu u igri za okruglim stolom, pod jarkim svetlom sijalice, tako naši čuvari slobode, kada treba povući uši Srbiji, dohvate probleme s medijskim slobodama, tačnije zatrube da su ove slobode ugrožene. Očekivano. Između slobode reči i dela mnogo je predela. Uvek će biti manjka slobode. A to treba iskoristiti kad zatreba.

Pogledajmo stvari izbliza. Forsira se u našoj javnosti da je problem slobode medija u ograničavanjima koja dolaze izvan medija. Uglavnom je to relacija državna vlast – nezavisni mediji. Ovaj stereotip je toliko pustio koren da se problem slobode medija automatski prebacuje na vlast u državi. Kao i svaki drugi vaniskustveni obrazac mišljenja tako i ovaj olako prelazi druga ograničenja kao što su vlasništvo, domaće i inostrano, ličnost novinara, uređivačka politika, marketinški poslovi privrednih organizacija. Nema nikakve sumnje da svi ovi društveni akteri snažno utiču na slobodu medijskog izražavanja u Srbiji baš kao i u drugim demokratskim državama. Ovim se hoće reći da mrežu oko praktične slobode medija pletu razne interesne organizacije i pojedinci.

Poziv da se „poštuju sloboda medija i da se dozvoli novinarima da postavljaju pitanja” vlastima koji dolazi iznutra i spolja, valja ispitati sa još jednog stanovišta. Sloboda medija? Šta to zapravo znači? Da li to treba razumeti kao slobodu za one koji svoju delatnost obavljaju u mediju ili i za one koji koriste medijske proizvode, dakle publiku. Ovde se nekako uvrežilo mišljenje da sloboda medija važi samo za one koji rade u medijima, odnosno za novinare.

Zašto je važno da ovu stvar raspetljamo? Ako je sloboda medija samo za medije onda ova vrednost ima instrumentalni karakter. Oni u mediju mogu slobodu da koriste na deset različitih (ne)kritičkih načina – od istine, objektivnosti, etičnosti do laži, uvreda, mržnje. Jedinstvena je prilika zaposlenih u medijima da koriste ovo sredstvo na način svoje slobode. U tom slučaju moramo da odgovorimo na pitanje – a šta je sa onima izvan medija, čitaocima i gledaocima. Gde je njihova sloboda kritike medija? Tu smo, dakle. Kritika medija je kritika imena i prezimena novinara koji slobodu profesije koristi za javno izražavanje svog viđenja stvari o kojoj izveštava. To viđenje može da kritikuje osoba ili ustanova izvan medija. Ako se to desi nije reč o kritici medija već o jednom gledištu koje je plasirano štampanim ili elektronskim sredstvima. Isto to važi i kada je reč o predstavnicima državne vlasti.

Ako zaposleni u mediju izrazi neistinu ili klevetu na račun predstavnika vlasti, sve s pozivanjem na slobodu mišljenja, tu istu slobodu može da koristi i predstavnik vlasti da uputi svoju kritiku reči zaposlenog u mediju. To bi neki dočekali kao ugrožavanje medijskih sloboda. Opet zamena teza. Bilo bi ugrožavanje sloboda ako bi se zakonom uredila ova vrsta zavisnosti medija. Ali ako zaposleni u mediju koriste slobodu da iznesu viđenje stvari na svoj način, istu slobodu mogu da koriste i predstavnici vlasti da bi odbranili svoje viđenje stvari. I onima u medijima i onima izvan medija pripada jednako pravo na zaštitu ličnog dostojanstva i utvrđivanje istinitosti, a tom pravu služi sloboda.

Sociolog, naučni savetnik

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.