Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Laži sa rezervnog položaja

Otkada je prošle nedelje utvrđeno da je vlasnik Megatrenda Mića Jovanović decenijama obmanjivao javnost u vezi sa svojim akademskim titulama, on sam i njegovi apologeti povukli su se na rezervni položaj, pokušavajući da relativizuju šokantne nalaze koje su potvrdili i Londonska škola ekonomije (LSE) i Ministarstvo prosvete. Pošto je i sam Jovanović priznao da nije doktorirao u Londonu 1983, on sada tvrdi da doktorat ipak ima, ali ga je stekao nekoliko godina kasnije. Na taj način on pokušava da minimizira svoj prestup i predstavi celu stvar kao puku tehničku grešku: nisam doktorirao 1983, ali jesam 1989, a to je, dabome, najvažnije. U pitanju je, međutim, tek još jedan pokušaj da se voda zamuti, a kristalno jasna činjenica da Jovanović nije doktorirao na Univerzitetu u Londonu gurne pod tepih. Krenimo redom.

Jovanović je tvrdio, kako u svojoj zvaničnoj biografiji tako i u mnogobrojnim intervjuima, da je doktorirao 1983. na Londonskom univerzitetu, konkretno na LSE, kod profesora Stivena Vuda. Ispostavilo se da ništa od toga nije tačno – ni godina, ni institucija, ni mentor. U normalnom svetu, to je sasvim dovoljno neistina da se okonča jedna akademska karijera. Onaj ko ne može sam sa sobom da se dogovori gde je i kada doktorirao, onaj ko u petak odlazi u London pokušavajući da stupi u kontakt sa svojim mentorom Vudom, a vraća se iz Londona u nedelju s tvrdnjom da je našao doktorat odbranjen kod mentora Singltona, već je rekao sve o sebi, i tu bi priča trebalo da se završi.

Ali pošto Jovanović ne zna kada da stane, hajde da razmotrimo novu verziju priče o doktoratu. On sada tvrdi da je doktorirao 1989. pred komisijom koju su činili profesor Singlton (Univerzitet u Bredfordu), dr Heler (Institut Tavistok), i jedan član sa Više škole u Portsmutu. Štaviše, on i dalje tvrdi da je doktorirao na Londonskom univerzitetu. Ta poslednja tvrdnja je naravno netačna iz jednog jednostavnog razloga. U dopisu gospodina Andervuda, najmerodavnije osobe na LSE kada je reč o vođenju evidencije o studentima, jasno stoji da Mića Jovanović nikada nije stekao doktorat na LSE niti na bilo kom drugom telu Univerziteta u Londonu, niti se uopšte nalazi u evidenciji studenata doktorskih studija na LSE. Dakle, ovaj dopis sa LSE ne odnosi se samo na fiktivni doktorat iz 1983, nego se u njemu tvrdi da Jovanović nikada nije doktorirao na Univerzitetu u Londonu. Ni 1983. Ni 1989. Ni 2003. Nikada.

Ali čak i da nemamo dopis sa LSE, kako zaboga doktorat odbranjen pred sasvim drugim telom (reč je o Savetu za nacionalna akademska zvanja, poznatijem kao CNAA) i pred komisijom u kojoj se nalazi nula (i brojevima: 0) članova sa Univerziteta u Londonu može biti „londonski doktorat”? Pošto nema londonsku diplomu, što je jedino merodavno, Jovanović je pokušao da se poveže sa LSE ,,kreativnim tumačenjem činjenica”. Tvrdnja da je doktorirao kod Stivena Vuda trebalo je da posluži baš u tu svrhu. Logika je bila ova: moj mentor je predavao na LSE, a LSE je deo Univerziteta u Londonu, ergo ja sam doktorirao na Univerzitetu u Londonu. Kada je utvrđeno da nije doktorirao kod Vuda ta veza je postala još posrednija, pa je u svom televizijskom intervjuu izjavio da je LSE tek jedna od institucija koja je bila uključena u njegov londonski doktorat, valjda zato što mu je prvi mentor (kod kog nije uspeo da doktorira) radio na LSE.

Naravno da je svakom ko nešto zna o visokom obrazovanju jasno da je to koješta. Uobičajeno je da doktorandi sa jedne institucije pohađaju kurseve na drugim institucijama i imaju članove komisije sa drugih univerziteta, a katkad se dešava čak i da mentor bude sa drugog univerziteta (na primer, kada mentor usred izrade disertacije pređe s jednog na drugi univerzitet). Sve to, međutim, ne daje pravo doktorandu da slobodno dopisuje ime institucije na kojoj je stekao doktorat. To što je neko imao mentora sa Univerziteta u Londonu (a Jovanović na kraju nije imao ni to) ne znači da je taj i doktorirao na tom univerzitetu. Na Univerzitetu u Londonu (kao i na svakom drugom univerzitetu) doktorirao je samo onaj ko ima autentičnu diplomu tog univerziteta, odnosno neke od njegovih članica. Jovanović to nema, i tu nikakve priče i nikakvo dopisivanje imena LSE na naslovnoj stranici doktorata ne pomažu.

Kao što su ukazali autori izvorne analize na „Peščaniku”, čak i ako je nekim slučajem Jovanović na kraju odbranio doktorat, on je to učinio u okviru CHAA i shodno tome samo je tu instituciju smeo da navede u svojoj biografiji. Razlika između LSE i CHAA je, pak, ogromna. Londonska škola ekonomije je jedna od najprestižnijih institucija visokog obrazovanja u svetu, u mnogim oblastima u rangu sa Kembridžom, Oksfordom, ili Harvardom. CHAA je pak britansko telo koje je bilo specijalizovano za izdavanje diploma u ime onih institucija, mahom viših škola, koje same nisu imale pravo da izdaju doktorske diplome. Drugim rečima, Jovanović je decenijama govorio da poseduje doktorat sa vrhunskog svetskog univerziteta, dok zapravo poseduje (ako poseduje) doktorat Politehnike iz Portsmuta koji je odobren od strane CHAA. Naravno, nije sramota doktorirati u Portsmutu, sramota je pričati da ste doktorirali na univerzitetu na kom nikada niste ni bili student. I to je, bez obzira da li je Jovanović na kraju stvarno odbranio tezu (još uvek nismo videli nikakvu diplomu), sasvim dovoljno da on izgubi svaki kredibilitet.

Šta nam sve to govori? O Jovanoviću više ništa, jer je tu sve jasno. Ali nam govori mnogo o slučaju njegovog doktoranda Stefanovića. Ako neko decenijama govori neistine o sopstvenom doktoratu, kakvo poverenje možemo imati u njegov mentorski rad? Koliko vredi njegova reč i reč komisije koju je on formirao? Ne vredi, naravno, ništa. Zato je krajnje vreme da jedna nezavisna komisija ispita i ministrov doktorat. Kada se to najzad desi, rado ću im ustupiti dokaze da je stvar sa plagijatom još gora nego što se prvobitno mislilo, te da je skoro sve što piše u devetom poglavlju Stefanovićevog doktorata prepisano ili prepričano bez navođenja izvora.

*Naučni saradnik Kraljevog koledža u Kembridžu

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.