Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Televizija je danas, uglavnom, raj za oči, ali, i vrlo često, pakao za dušu

Фото А. Васиљевић

Predrag Perišić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, dramski pisac, filmski i TV scenarista, objavio je nedavno knjigu „Prizori iz svakodnevnog života”, satkanu od svojih scenarija za poznate filmove i TV serije: „Rad na određeno vreme”, „Moj tata na određeno vreme”, „Razvod na određeno vreme”, „Nije lako sa muškarcima”, „Senke uspomena”, „Policajac sa Petlovog brda”,„Ljubavni život Budimira Trajkovića”... Svoj „pečat” ima i u čuvenoj seriji „Obraz uz obraz”, u kojoj je bio član ekipe najboljih srpskih scenarista. Tu su još bili: Ljubivoje Ršumović, Siniša Pavić, Milan Šećerović, Duško Radović i Zdravko Šotra koji je uz režiju pisao i scenarija za ovu seriju.

Rođen 30. jula 1942. u Beogradu, gde i živi. Iz braka s dr Nadom Popović Perišić ima sina Vladimira (37), filmskog reditelja, i ćerku dr Aleksandru (29), profesora književnosti.

Kako vam je nekad bilo u televiziji ?

Proveo sam u Televiziji Beograd 30 godina lepih i ružnih, punih uspona i padova. Uvek nam se čini da je prošlost lepša od sadašnjosti, kao što je mladost lepša od starosti. Ipak, imao sam sreću što je ono bilo vreme autorske televizije i velikih profesionalnih izazova. U to vreme se verovalo da televizija nije samo kutija za zabavu, već da ima veoma značajnu kulturnu i obrazovnu ulogu u društvu.

A šta o televiziji mislite sad?

Danas je televizija, uglavnom raj za oči, ali, i vrlo često, pakao za dušu. Moj pokojni drug Jovan Ristić, veliki reditelj, kazao mi je da ne može da živi bez televizije. Ipak, uz poštovanje te njegove ljubavi, rekao sam mu: „Rico, televizija nije život. Televizija je iluzija. Veoma velika iluzija. I ništa više od toga”.

Od kad tako govorite?

Odavno. Kažem to uprkos činjenici da je ta iluzija bila i moj život. Ipak, kad sebe pitam šta sam sve pametno mogao da uradim za tih 30 godina i da li žalim za tim godinama, iskreno sebi kažem – ne. Jer, bilo je veoma lepih trenutaka: „Maksimetar”, „Od glave do pete”, „Veče sa Šanselom u Dubrovniku”, „Jači pol”, „Sedam plus sedam”, „Igre bez granica”... E sad, da li je to mnogo ili malo za jedan život? Odgovor na ovo pitanje prepuštam drugima. Onima koji su se bavili ili se bave ovim poslom.

Ipak, šta mislite o porukama sa televizije?

To ću ovako da vam objasnim: U filmu Vima Vendersa „Hotel od milion dolara” radnja se događa u Los Anđelesu, u hotelu u kome žive siromašni i propali ljudi, koji bi da imaju socijalno osiguranje bili smešteni u azil za mentalne bolesti. Tu dva lika razgovaraju o ubistvu ili samoubistvu. Jer, jedan se narkoman bacio sa krova ili je bio bačen sa krova. Evo njihovog dijaloga:

Osoba A: „Videli ste šta se desilo?”

Osoba B: „Da, video sam na televiziji.”

Osoba A:„Nije to isto!”

Prava suština televizije je u ove tri replike. Na televiziji ništa nije kao u životu.

Kako to objašnjavate?

Mediji poseduju moć da na određene načine predstave svet. I baš zato, što postoji toliko različitih i suprotnih načina na koje mogu da se predstave razni događaji, od suštinske je važnosti šta se i ko se izostavlja i kako se opisuju stvari, ljudi, događaji i odnosi. Zato jedna ista vest, na različitim televizijama, zvuči potpuno različito.

Čime se sad bavite?

Čitam divnu knjigu „Jerusalim” Sajmona Đonatana Sibaga Montefjorea i razmišljam o sudbini Jerusalima i Beograda, koliko je slična istorija ta dva grada. Razarani su do temelja, a opet su čudesno obnavljani. Čak je sudbina Beograda i tragičnija, jer je razaran i bombardovan i krajem devedesetih godina 20. veka, što nije slučaj sa Jerusalimom. I kako kaže ovaj pisac: „Ne može se ići u budućnost dok se ne sagleda prošlost”. A Aristotel je rekao: „Pamćenje je pisar duše”. Tako i ja pokušavam da neke slike iz prošlosti pretvorim u reči.

Kako vas služi um?

Naš narod kaže: „Bože, uzmi mi sve samo mi razum sačuvaj”. Zasad mislim da je bog uslišio moju želju. Čak i naprotiv, što sam stariji um mi je, imam utisak, sve bistriji. Sećam se događaja koje sam davno zaboravio. U godinama sam kad imam sve manje vremena, pa se trudim da što pametnije iskoristim dane koji su mi preostali. Pišem, čitam, gledam filmove, ali retko kad gledam televiziju.

Ko je od poznatih radio i za televiziju?

Poznata je serija „Hičkok vam predstavlja”. Roberto Roselini je, poslednjih godina života, isključivo radio za televiziju. Čuvena je i serija Fasbindera „Berlin, Aleksandar plac”, Bergman je snimio „Scene iz bračnog života”, Semjuel Beket je napisao, specijalno za televiziju, delo „Halo, Džo”...

A od naših?

Žika Pavlović je režirao seriju „Pesma”po Oskaru Daviču, Saša Petrović „Seobe” Crnjanskog, Kusturica dramu „Hotel Titanik”, Karanović seriju „Grlom u jagode”... A za televiziju su pisali: Danilo Kiš, Mirko Kovač, Borislav Pekić, Brana Crnčević, Aleksandar Tišma, Aleksandar Popović, Žika Lazić...

Šta se sad događa s televizijom?

Televizija je sad višak proizvoda, a manjak kvaliteta. Sve je „Noć i magla” kako bi rekao Danilo Kiš. Nema više ekskluzivnih nego pristupačnih tema. Danas svi mediji biju istu bitku: ko će prvi da objavi ko je koga, kad i gde... To postaju udarne vesti. Naravno, ne može se ni očekivati visok kvalitet u tolikoj količini proizvoda. Ipak, stalno sanjam isti san: Kao živim u jednoj lepoj zemlji na brdovitom Balkanu koja nema TV Pink, „Kurir”, tajkune... Nažalost, znam da se snovi nikad ne ostvare.

-----------------------------------------------------------

Voleti i biti voljen je smisao života

Koji je vaš stav o ljubavi?

Ljubav je najmoćnija emocija kojom se, apsolutno, bavi celokupna umetnost zato što je ona energija koja sve drugo pokreće. Sreća je biti voljen. Voleti i biti voljen je smisao života. Bez ljubavi smo ništa.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.