Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vatikan je evroskeptičan

Владета Јанковић Фото Бета

Odnosi Srbije i Vatikana su korektni, ali lišeni dinamike, smatra profesor Vladeta Janković, koji je obavljao dužnost ambasadora naše zemlje pri Svetoj stolici. On napominje da se u proteklih nekoliko decenija mnogo šta promenilo, a Vatikan glavnu opasnost s razlogom ne vidi više u pravoslavlju ili protestantizmu, već u opštoj sekularizaciji i militantnom islamu, zbog čega smatra poželjnom opštehrišćansku solidarnost.

– Srbija za Rimokatoličku crkvu više nije „terra missionis”, što znači da je Vatikan danas uglavnom zadovoljan očuvanjem i unapređenjem položaja lokalne katoličke zajednice. Od tešnje saradnje sa Srbijom Vatikanu je, prirodno, mnogo važnija lojalnost Hrvatske: postoje problemi, ne samo između hrvatske crkve i države, nego i u odnosima s Rimom tamošnje Biskupske konferencije, ekstremnijeg dela klera i posebno hercegovačkih franjevaca. Utisak je da se u ustupcima koje konzervativni krugovi u Kuriji zbog toga čine Hrvatskoj delom kriju koreni teškoća u našim odnosima – kaže profesor Janković.

Odnosi Srbije i Svete stolice stagniraju pre svega zbog postojanja područja gde su nadležnosti crkve i države teško razdvojive, ukazuje naš sagovornik. Pre svih, to su kanonizacija Stepinca i pitanje konkordata, danas ređe pominjano, ali i dalje prisutno. Uz to, profesor Janković podseća da su u novije vreme konkordat s Vatikanom sklopili Sarajevo i Podgorica.

– Najčistiji primer za isprepletanost državnih i crkvenih nadležnosti jeste papina poseta. Čvrsto je pravilo da papa ne posećuje zemlje iz kojih, uz poziv državne vlasti, nije dobio i poziv većinske verske zajednice. Ima osnova za mišljenje da stav SPC prema poseti najviše zavisi od stava moćne Ruske crkve, a to je opet povezano s mnogo komplikovanijim spornim pitanjima, kao što su primat rimskog pontifeksa ili, još više, prozelitizam, grkokatolici i naročito sukob interesa u Ukrajini. Kako danas stvari stoje, od papine posete za Srbiju bi bilo manje koristi na spoljnom planu nego štete po unutrašnju stabilnost. Najzad, može to neko ne smatrati važnim, ali je činjenica da su prilikom posete Benedikta XVI Velikoj Britaniji samo troškovi obezbeđenja bili oko 40 miliona funti. Vatikanu je nadasve stalo da papa bude primljen u Moskvi, a u eventualnoj poseti Srbiji po svoj prilici vidi samo korak prema tom drugom, za sebe vrhunskom ekumenskom cilju – napominje profesor Janković.

Za nas je važno da se uticaj Vatikana na svetske poslove, koliko je to moguće, podudari s državnim interesima Srbije, ističe naš sagovornik, koji smatra da vatikansko nepriznavanje kosovske „nezavisnosti” sigurno utiče na uzdržanost mnogih predominantno katoličkih zemalja.

– S druge strane, kad je reč o našem evrointegracijskom usmerenju, Sveta stolica to u načelu podržava, ali je dobro biti svestan da je sam Vatikan, zbog odbijanja da se u Ustavu Evrope pomenu njeni hrišćanski koreni, kao i zbog liberalnih kretanja u pitanjima abortusa, eutanazije, genetskih eksperimenata, istopolnih brakova i slično, suštinski u mnogome evroskeptičan – napominje profesor Janković.

J. Č.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Vatikan nije priznao Kosovo. Da li je crnogorska vlast veći katolik od pape?

• Zašto papu Franciska zovemo Franja? Da nismo veći Hrvati od Hrvata?

• Kažu da papin put u Srbiju vodi preko Jasenovca. Teško, papamobil bi se zaglavio u onolikom istorijskom blatu.

• Teško će i naš i ruski patrijarh, čak i vaseljenski, moći da spreče da Stepinac bude svetac. Jedino da proba Putin.

• Vatikan se nije bunio kada smo do 2000. godine imali žive svece.

• Vatikan je posle rata izumeo „pacovske kanale”, a sada narko-bosovi to primenjuju.

• Kad gleda odozgo na obe crkve, Hristos se oseća kao homo dupleks.

• Papa Francisko pokazuje izvesne simpatije prema pravoslavlju. I Vatikan, znači, ima unutrašnje neprijatelje.

• Neki zadrti Srbi su za dolazak pape u Srbiju, ali nisu za njegov povratak.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.