Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sto godina crkveno-državne diplomatije

Кардинал Мери дел Вал и министар Миленко Веснић (десно)

1914. Potpisivanje konkordata između Srbije i Svete stolice:uređena su pitanja nadležnosti Svete stolice nad katoličkom hijerarhijom u Srbiji, sloboda veroispovesti, pitanje crkvenog školstva, imovine, crkvene organizacije... Konkordat je onemogućio Austrougarsku da se preko staranja o katolicima meša u unutrašnja pitanja Srbije, ali nije u potpunosti zaživeo, čemu je doprineo i Prvi svetski rat, u kojem je Vatikan stao na stranu Austrougarske.

1937.„Krvava litija”:ministar pravde Ljudevit Auer potpisao je u julu 1935. godine Konkordat u Rimu koji je trebalo da izglasa Narodna skupština. Srpska pravoslavna crkva, koja nije konsultovana, oštro se protivila konkordatu, a za dan kada je zakazano glasanje u Skupštini, organizovano je i molepstvije za ozdravljenje obolelog patrijarha Varnave. U Knez Mihailovoj ulici došlo je do sukoba policije i učesnika litije, događaja poznatog kao „Krvava litija”. U naelektrisanoj atmosferi, Skupština je usvojila konkordat, a istog dana umro je patrijarh Varnava. Vlada Milana Stojadinovića na kraju je odustala od konkordata.

1941. Sastanak pape Pija XII i Ante Pavelića:u Vatikanu Pavelić je primljen kao privatno lice, bez ceremonija koje pripadaju šefu države. Iako je papa tada odbio da prizna Nezavisnu Državnu Hrvatsku (NDH), prijem je naišao na oštre reakcije međunarodne javnosti, u jugoslovenskoj izbegličkoj vladi, britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, američkim diplomatskim krugovima. Osim podrške Paveliću, između ostalog, osuđivalo se i papino ćutanje o zločinima nad civilima koju su se već tada dešavali u NDH.

1946. Suđenje zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu: Stepinac je, između ostalog, bio optužen da je cirkularnim pismom pozvao područno sveštenstvo da podrži NDH, da je vršio punu kontrolu nad katoličkom štampom u toku rata i podržavao njenu fašističku politiku, da je pod pretnjom smrću preveo u katoličanstvo desetine hiljada Srba, da je tokom 1945. godine pozivao strane sile da zbace narodnu vlast i okupiraju Jugoslaviju. Posle izricanja presude kojom je Stepinac osuđen na 16 godina zatvora, papa Pije Dvanaesti nazvao je proces najtužnijim u istoriji Crkve, a Stepinca nedužnom žrtvom i mučenikom.

1952. Prekid diplomatskih odnosa SFRJ i Vatikana:Sveta stolica optužuje jugoslovenske vlasti za progon Katoličke crkve, preka suđenja i ubistva sveštenika, oduzimanje crkvene imovine, nemogućnost vršenja verskih obreda, zatvaranje seminarija, proterivanje veronauke iz škola... Komunističke vlasti odgovaraju da sveštenici moraju da budu lojalni pre svega svojoj državi, da ne mogu da se mešaju u politički život, da neće dozvoliti nikome da se pod plaštom verske slobode bori protiv revolucionarnih tekovina socijalističke Jugoslavije. Posle imenovanja Stepinca za kardinala od strane Vatikana, Tanjug je 18. decembra objavio zvanično saopštenje o prekidu diplomatskih odnosa Jugoslavije s Vatikanom.

1966. Potpisivanje Protokola između Svete stolice i vlade SFRJ:javljaju se miroljubiviji tonovi s obe strane i međusobna želja za saradnjom. Papa Pavle VI i Josip Broz Tito razmenjuju diplomatske poruke, dolazi do prvih poseta visokih predstavnika jugoslovenske države i Vatikana. Diplomatski odnosi ponovo se uspostavljaju 1970. godine, a naredne godine Tito se sastaje s papom Pavlom VI u Vatikanu.

1992. Vatikan priznaje nezavisnost Hrvatske i Slovenije:patrijarh srpski Pavle u pismu papi Jovanu Pavlu IInaglasio je da je poglavar Rimokatoličke crkve prvi priznao nezavisnost Hrvatske i Slovenije, dodao da nema ništa protiv toga, ali se čudi što to pravo nije priznao i Srbima koji su živeli u Krajini.

2010. Najava papine posete Srbiji:patrijarh srpski Irinej izjavio je da će na obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu biti pozvani poglavari svih hrišćanskih crkava, uključujući i papu, dodajući da je neophodan dijalog istočne i zapadne crkve. U Vatikanu pozdravljaju takvu najavu. Do posete ipak ne dolazi posle papine posete Hrvatskoj i poklonjenja Stepinčevom grobu, kao i nezvanične intervencije Ruske pravoslavne crkve.

2014. Pismo SPC povodom kanonizacije Stepinca: iz Vatikana je najavljeno da će kardinal Alojzije Stepinac biti proglašen svetim do kraja godine, a neki hrvatski izvori u Vatikanu saopštavaju da će to biti u oktobru. Svetoj stolici stav Srpske crkve prema „kontroverznom” kardinalu prenosi vaseljenski patrijarh Vartolomej, a preko ministra spoljnih poslova Vatikana SPC pismom upućuje papi Franji svoje zvanično mišljenje o kanonizaciji. U posebnom pismu, poglavaru Rimokatoličke crkve obraća se i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je izrazio želju da se zajedničkom mudrošću ne načini nikakav potez koji bi bilo koga uvredio, pogotovo u vezi s odnosom prema istoriji, Drugom svetskom ratu i ulozi Alojzija Stepinca u njemu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.