Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kardiološki drim tim operisao 12 naših pacijenata

Др Антонио Коломбо, пионир и иноватор технике уградње стента, у ангио-сали КЦС у Београду (Фото П. Урошевић)

Da su se u Beogradu juče, igrom slučaja, za istim stolom zatekli Nadal, Vavrinka i Marej, trojica od pet najboljih igrača tenisa – da objasne tehnike svoje igre i odigraju egzibicioni meč u glavnom gradu pred odabranom publikom – bilo bi stotine kamera.

U Beogradu su tokom protekla dva dana boravili svetski eksperti, ali ne iz tenisa, nego iz oblasti interventne kardiologije, trojica od pet najboljih na svetu. U Kliničkom centru Srbije (KCS), oni su operisali 12 naših pacijenata.

Kod ovih bolesnika prethodne operacije bajpasa ili ugradnje stenta nisu bile uspešne, pa su ovi stručnjaci, na poziv beogradskih kolega i prijatelja, došli da demonstriraju nove tehnike otvaranja hronično zapušenih krvnih sudova, uz pomoć specijalnih cevčica i katetera i ugradnje stentova.

Ove intervencije su u Beogradu radili profesor Antonio Kolombo iz bolnice San Rafaele u Milanu, profesor dr Sunao Nakamura iz Kardiovaskularnog centra bolnice Novi Tokio, Čiba Japan, kao i profesor Gerald Verner s Klinike Darmštad u Nemačkoj.

Profesor Kolombo iz Italije veliki je ekspert u ovoj oblasti i pionir u uvođenju novih tehnika koje su dovele do veoma efikasnog i bezbednog lečenja teških oboljenja srca bez klasične operacije otvaranja grudnog koša i bez opšte anestezije.

Članovi tima snova pred novinare i malobrojne kamere izašli su juče samo na pola sata, pravo iz sale, obučeni u stare zelene hirurške košulje s oznakom „Hemofarma” da objasne šta su radili tokom posete Beogradu.

– Uz pomoć novih instrumenata i materijala, oni su uklanjali suženja ili potpuno zapušene krvne sudove. Dr Kolombo je rodonačelnik lečenja suženja na račvama krvnih sudova, što je jedna od najkompleksnijih intervencija jer kada se radi na jednom krvnom sudu uvek postoji opasnost da se ošteti drugi. Od devet postojećih tehnika u ovoj oblasti, dr Kolombo je razvio osam – objasnio je prof. dr Goran Stanković, načelnik Službe invazivne dijagnostike i interventne kardiologije i zamenik direktora Klinike za kardiologiju KCS i domaćin uvaženim stručnjacima.

Direktor KCS prof. dr Miljko Ristić je dodao da je u Srbiji prvi put prikazana tehnika ugradnje stenta koji se razgrađuje posle određenog vremena. U početku, ovaj stent ima zadatak da proširi krvni sud i omogući normalnu cirkulaciju, a posle njegove razgradnje krvni sud radi normalno.

Pacijenti kojima su dr Nakamura i dr Verner ugradili stent imali su hronično zapušene krvne sudove. Reč je o petoro ljudi u pedesetim godinama. Svaki od njih već je imao bar po jedan neuspeli pokušaj otvaranja zatvorenih krvnih sudova, posle infarkta ili „nemo”, spontano zatvaranje krvnog suda.

– Sada imamo pet izlečenih ljudi. Dr Nakamura je doneo nove generacije žica, takozvane gaja žice, koje su tanke kao vlas kose, debljine od svega trećine milimetra, a sastavljene su od dve još tanje žice, što omogućava da se pronađe mikrokanal kroz koje se prolazi u zapušen krvni sud i pomaže pacijentu – kaže dr Stanković.

„Istok se susreće sa Zapadom u Beogradu” bio je simboličan naziv jučerašnje edukativne radionice kojoj su prisustvovala 73 interventna kardiologa iz cele Srbije, koji su došli da gledaju i uče. Naziv je namereno izabran: naši lekari imali su priliku da vide u čemu je razlika između japanskog i evropskog pristupa u ugradnji stenta kod hronično zapušenog krvnog suda.

Razlika je, čulo se, minimalna, i uglavnom se odnosi na primenu novih instrumenata, koji se u Japanu proizvode neverovatnom brzinom.

– Pristupi su sve bliži jedan drugom, ali je razlika u troškovima. U Evropi su ovo skupe procedure lečenja, a u Japanu troškovi ne igraju nikakvu ulogu. To ne može sebi da priušti svaka zemlja u Evropi. Međutim, u poslednjih pet godina daleko veći broj pacijenata leči se metodama interventne kardiologije, a ne klasičnom kardiohirurgijom, jer posle ugrađenog stenta pacijent oseća poboljšanje već sledećeg jutra, što je velika korist za njega – objasnio je za „Politiku” dr Verner.

Na naše pitanje da li je ugradnja stenta svemoguće i čarobno rešenje za svakog srčanog bolesnika ili ove metode, ipak, imaju ograničenje jer su svi pacijenti koji su juče bili na programu praktično reoperisani, pošto im ranije ugradnje stentova nisu rešile problem, odgovorio je najstariji, ali očigledno i najoprezniji i najiskusniji među jučerašnjim gostima prof. dr Kolombo.

– Ključna je stvar da, kad se suoči s potpuno zatvorenim krvnim sudom, svaki lekar sebi prvo postavi pitanje da li je uopšte moguće otvoriti taj krvni sud. Moramo da budemo realni. Ako zatvoreni krvni sud ne možemo da otvorimo cevčicama, moramo tražiti pomoć hirurga jer je glavni cilj dobrobit pacijenta – odgovorio je dr Kolombo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.