četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 10.07.2014. u 15:00 Miljеnko Dеrеta

Slepi za boje

Prilikom svoje posete Srbiji g. Barozo je doneo veoma zanimljivu evaluaciju do sada urađenog i onoga što se od Beograda još očekuje. Papir na kome su oblasti u kojima smo uspešni obojene zeleno, žute su oblasti gde ima problema, a petoblasti je crveno jer je u njima stanje loše. Oblast zaštite životne sredine je „neka posebna crvena“,što je premijer Vučić prokomentarisao sa „Tu kao da smo sve gađali naopačke (!). Ne znam kako se ta boja zove. Ja se u boje ne razumem,ali ima mnogo da se radi...“

Meni je komunikacija preko „bojanke“ ohrabrujući znak da EU ozbiljno radi na našem priključenju i da želi da izbegne svaki nesporazum u tumačenju poruka,što je do sada obeležilo našu komunikaciju. Oni su shvatili da naša strana ne razume jezik pregovora i činjenicu da je svaka izgovorena ili napisana reč preuzimanje obaveze da se izgovoreno i dogovoreno i sprovede. Setimo se praznorečja kojim smo pokušali da šarmiramo Evropu sve dok nas prilikom posete Beogradu kancelarka Merkel nije „šokirala“ jednostavnom jasnoćom svojih očekivanja: morate da započnete direktne pregovore sa Kosovom. Tadašnji predsednik Tadić je manje-više to odbio. Skrećem vam pažnju na reč „tadašnji“ i na činjenicu da su ti pregovori uveliko u toku.

Naši evropski sagovornici razumeju da je teško prevazići decenijama sticano uverenje da su problemi rešeni onog trenutka kada tu oblast regulišemo novim zakonima. Njihova primena i sprovođenje su zahtev koji nas redovno iznenadi i začudi.

Bojanka to praktično rešava. Tako dugo dok se boja, kao na semaforu, ne promeni iz crvenog u zeleno, poglavlje neće biti zatvoreno i nikakvo objašnjenje da „zeleno trepće, samo što nije“ neće biti prihvaćeno.

Kako se za pojedino poglavlje zasluži crvena boja? Poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava to možda najbolje pokazuju. Naime „U skladu sa članom 6.stav 1. Ugovora o Evropskoj uniji, Unija se zasniva na načelima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, i vladavini prava. Ta načela su zajednička za države članice i države kandidati treba da ih poštuju.“

Mi pogrešno verujemo da EU analizira samo papirologiju u vezi sapojedinimpoglavljema ne i maltene svaku reč koja se u tom kontekstu izgovori ili ne izgovori. Dobar primer za to je nedavna poseta g. Hozea Manuela Baroza Srbiji. On je, između ostalog, posetio i Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj” u Obrenovcu zato što je to jedan od najoštećenijih javnih objekata,ali i zato što je od poplava do danas škola najviše uradila na popravci objekta. Vođen preduzimljivom direktorkom ovaj mladi kolektiv nije čekao ni lokalnu ni centralnu vlast da im nešto dodeli već se nesebično, lično angažovao i između ostalog uspostavio saradnju sa Udruženim građanima za Srbiju, mrežom civilnog društva koju čini više od 170 organizacija. Pozivu Udruženih za stručnu pomoć su se odazvale organizacije iz Poljske i Češke, nabavile neophodne alate za rad i hemijska sredstva za dezinfekciju i do sada poslale trigrupe volontera koji su radili u školi. Bilo je poučno gledati kako mladi Poljaci i Poljakinje ljubazno odbijaju jutarnju kafu, oblače radne kombinezone, maske, rukavice, naočare i teškim čekićima kreću u rušenje oštećenih delova zidova. Pre toga su u školi otvorili sve prozore,dok je jedan od domara išao za njima i zatvarao ih „zbog promaje, a može da padne i kiša“. Naravno, ostali su otvoreni i danas je škola suva. Prvogdanaim je pomagalo nekoliko nastavnika,a već sledećeg više od 50 i taj broj je stalno rastao.

Elem, dobro informisan g. Barozo je u školi dao izjavu u kojoj je,ne slučajno, posebno istakao značaj civilnog društva u obnovi poplavljenih područja sa posebnim očekivanjem da se pritomene previde marginalizovane grupe, u ovom slučaju Romi. Iako postoji u ponudi Tanjuga,ni u jednom jedinom TV ili pisanom izveštaju o njegovoj poseti se ne pominje civilno društvo, dakle ne pominju se one građanke i građani koji aktivno koriste temeljno pravo na slobodu udruživanja. Civilno društvo jednako ne postoji ni u izjavama državnih zvaničnika. Štaviše, očigledan je napor da država prisvoji kao svoj rezultat sve što su samoorganizovani mladi volonteri i OCD postigli tokom poplava.

Ne sumnjam da je primećeno ovo svesno i sistematsko izbegavanje da se važna uloga civilnog društva prepozna i prizna, i da će i to uticati na intenzitet crvene boje poglavlja 23. Ukoliko bitno ne promenimo politiku prema poštovanju ljudskih prava,otkrićemo neslućene dubine crvene boje. A biti slep za boje u ovom slučaju znači biti slep za budućnost Srbije.

Osnivač Građanskih inicijativa

Komеntari13
82731
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja