četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.07.2014. u 15:00 M. Avakumović

Fond za razvoj tajkunskih interesa

Povoljni krediti Fonda za razvoj sa niskim kamatama i dugim rokovima otplate koji su odobreni od 2007. do 2013. godine u iznosu od oko 92 milijarde dinara, nisu doprineli povećanju proizvodnje, većoj zaposlenosti, kao ni ravnomernom regionalnom razvoju zaključio je Savet za borbu protiv korupcije, koji je juče objavio analizu rada ove republičke institucije.

Najviše para odobreno je firmama poznatih privrednika. Posmatrano po regionima, najviše sredstava odobreno je vlasnicima firmi koji žive u administrativnim centrima Beograd, Novi Sad, Niš.

Savet za borbu protiv korupcije ukazuje da nijedno načelo poslovanja Fonda nije ispoštovano, počev od ravnomernog regionalnog i razvoja nedovoljno razvijenih područja.

„Krediti su odobravani i po nekoliko puta, a pojedinačni iznosi kredita mere se milionima evra. Uticajni pojedinci imali su privilegiju da dođu do jeftinih kredita, nezavisno od projekta koji se finansira. Sa aspekta razvoja regiona, evidentno je da regioni i država Srbija nisu imali veliku korist. Očito da je došlo do povećanja profita navedenih firmi i ličnog bogatstva njihovih vlasnika”, navedeno je u analizi Saveta za borbu protiv korupcije.

Radom Fonda, da je rađeno po zakonu, trebalo je stvoriti ambijent da se jeftinim kreditima podstakne veća proizvodnja, izvoz, zaposlenost i ravnomeran regionalni razvoj. Do toga nije došlo, jer su povoljni krediti deljeni privrednim subjektima koji su se umesto proizvodnjom i izvozom, u prioritetu bavili trgovinom i velikim uvozom. Liberalizovan uvoz, carine koje gotovo da ne postoje, godinama nerealan nizak kurs evra i praktično beskamatni krediti Fonda za razvoj, povećali su bogatstvo, već bogatih korisnika kredita.

Polazeći od drugog načela poslovanja Fonda, a to je podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika, prema raspoloživim podacima, jasno je da se ni to načelo nije poštovalo. Od 2007. do 2013. godine ukupno odobreni krediti preduzetnicima iznosili su oko 882 miliona dinara. To pokazuje, da je primera radi, za 370 miliona dinara odobreno više firmama Miroslava Miškovića, nego svim preduzetnicima zajedno.

Daljom analizom raspoložive dokumentacije Savet zaključuje, da se preduzetnici kojima je odobren kredit u manjoj meri bave proizvodnjom. U najvećem broju slučajeva radi se o uslužnim delatnostima.

„Sagledavajući navedene podatke za deset godina je preko Fonda plasirano oko 1,8 milijardi evra, a da pozitivnih efekata na srpsku privredu nema. Opravdano se postavlja pitanje ko je i kako vršio kontrolu plasmana i trošenja sredstava”, navodi Savet.

„U javnosti je stvorena percepcija da je Fond za razvoj pod direktnim uticajem izvršne vlasti budući da funkciju člana Upravnog odbora Fonda obavljaju ministri u vladi. Takođe, opravdano je stvorena percepcija da Fond nema pouzdano uspostavljene kriterijume plasmana kreditnih sredstava, kriterijume za reprogram odobrenih kredita, kao ni kriterijume koji pouzdano uređuju pitanje kontrole namenskog i zakonitog korišćenja odobrenih kredita”, navedeno je u analizi Saveta.

Komеntari0
b95be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja