Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odgovaraće svi koji su zloupotrebili Fond

Јабучар Делта аграра у Бачкој већ враћа узете кредите (Фото А. Васиљевић)

Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović i članica Upravnog odbora Fonda juče je rekla da će odgovarati svi koji su zloupotrebili Fond za razvoj – i oni koji su uzimali kredite i oni koji su ih dodeljivali.

– Itekako mislim da će doći vreme da odgovara svako ko nije radio u skladu sa zakonom i ovde ne mislim samo na one koji su aplicirali i dobili novac, već i na one koji su taj novac davali, odnosno potvrđivali ili glasali da se da – rekla je Mihajlovićeva zaTanjug.

Fond za razvoj, prema saznanjima „Politike”, na kraju prošle godine imao je oko 30 milijardi dinara dospelih, a nenaplativih kredita. I Državna revizorska institucija je pre dve godine ukazala na veliki iznos nenaplativih kredita. Tada je bilo oko 27 milijardi dinara. Međutim u Fonduza razvoj to demantuju. Oni tvrde da je preostali iznos ovih kredita, koji još uvek nisu dospeli za naplatu, 29,4 milijarde dinara, dok dospele, a neizmirene, obaveze iznose 18,6 milijardi dinara. Iz njihove računice proizlazi da procenat nenaplaćenih potraživanja u odnosu na ukupno plasirana sredstava od 91,9 milijardi dinara iznosi oko 20 odsto. 

Mihajlovićeva smatra da u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije (u kome je ocenjeno da su krediti deljeni po političkoj liniji i da Fond nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan) nije objavljeno ništa novo, s obzirom na to da je još prošla vlada kritički govorila o tome kako se ranije novac delio iz tog fonda.

– Ako ste pratili šta smo govorili u prethodnoj vladi i sada u novoj vladi, da ne kažem samo Srpska napredna stranka, određeni članovi Fonda za razvoj govorili su o tome kako moraju da postoje jasni kriterijumi kako se novac deli iz Fonda za razvoj – navela je ona.

Prema njenim rečima, raspodela novca iz Fonda sada mora da prođe kroz nekoliko komisija i da to može da tvrdi za deo za koji je ona konkretno vezana.

– Fond za razvoj je upravo i zamišljen da pomogne malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnim samoupravama, a ne da pomaže onima koji ne bi čak trebalo ni da apliciraju – naglasila je Mihajlovićeva.

 Prema izveštaju Saveta najviše novca dobili su upravo najbogatiji biznismeni. „Delta” Miroslava Miškovića dobila je ubedljivo najviše novca – 1,2 milijarde dinara, ABS „Minel” Nenada Popovića 619 miliona dinara, „Rudnap” Vojina Lazarevića 508, slede firme Nebojše Čovića, Miodraga Kostića, Zorana Drakulića…

Međutim u Fondu kažu da navedeni krediti iznose manje od tri odsto ukupno odobrenih kredita u periodi od 2007. do 2013. godine i svi su odobreni uz prvoklasno sredstvo obezbeđenja, garancije poslovnih banaka i uredno su vraćani. – Dospele a neizmirene obaveze po kreditima imaju samo privredna društva iz grupacije ABS „Minel” i „Rudnap group –Minel kotlogradnja”, a nisu naplaćeni jer su bili obezbeđeni garancijama banaka nad kojima je pokrenut postupak stečaja, kažu u Fondu i kao bitnu činjenicu navode što su te firme u momentu podnošenja zahteva za kredit zapošljavale ukupno 8.100 radnika.

Suštinska zamisao Fonda jeste da se pomogne malim firmama u unutrašnjosti kako bi se smanjile regionalne razlike. Međutim, povoljni krediti, koji su odobreni u periodu od 2007. do 2013. godine u iznosu od oko 92 milijarde dinara, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije nisu doprineli povećanju proizvodnje, većoj zaposlenosti, kao ni ravnomernom regionalnom razvoju,jer je većina dodeljivana u Beogradu firmama koje se bave uvozom ili uslugama, a ne proizvodnjom i izvozom. Međutim u Fondu tvrde da je najviše kredita otišlo u proizvodnju – čak 80 odsto, u kojoj je zaposleno 193.478 ljudi.

Prema mišljenju Saveta za borbu protiv korupcije dodela kredita nema efekta jer regionalne razlike nisu umanjene, što je bio jedan od glavnih ciljeva. Srbija je i dalje država sa najvećim regionalnim razlikama u Evropi. Između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga razlika je sedmostruka. Razlike na nivou opština su daleko veće. Prosečan prihod građana Beograda veći je 19 puta od prihoda građana Bora. Ne samo u pojedinim gradovima, neravnomerni regionalni razvoj doveo je do izraženog siromaštva u seoskim sredinama Srbije, gde je indeks siromaštva dva puta veći od gradskih sredina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.