Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putinizacija ili bušizacija Srbije

Члановима клуба „Привредник” мало ко оспорава знање, искуство и успех (Фото Д. Ћирков)

Smena direktora u nekoliko javnih preduzeća bila je inicijalna kapisla da se u javnosti napravi bezbroj kombinacija o tome da li će neki od poznatih a kontroverznih privrednika sesti na neko od upražnjenih direktorskih mesta.

Dobro obavešteni izvori već su Milana Beka postavili na čelo „Železnica”, Miodragu Kostiću dali „Puteve Srbije”, Toplicu Spasojevića videli na čelu IMT-a ili IMR-a, a Veselina Jevrosimovića stavili na raspolaganje državi da preuzme neko preduzeće bez nadoknade. Premijer Srbije dobio je pre dva dana na TV B92 priliku da javno razreši dilemu hoće li Milan Beko preuzeti „Železnice Srbije”, ali se držao rezervisano:

„Ostaje na vladi da mi razgovaramo sa Bekom i da vidimo da li će nešto da bude”, rekao je u nedelju veče.  

Premijer je naglasio da nije bilo nikakvih tajnih razgovora sa tajkunima, kao što tvrde beogradski tabloidi, i da se „niko ne otima za propala preduzeća“, već da je sa Bekom i drugim privrednicima razgovarao dva puta početkom jula, na sastancima koji su bili javni, o tome kako bi srpska privreda mogla da se spase.

Jedan od privrednika koji je prisustvovao sastancima sa premijerom u klubu „Privrednik” kaže za „Politiku” da su to bili njihovi jedini susreti sa Vučićem. Tada, kao ni kasnije, kako kaže, nije bilo reči o pojedinim rešenjima za javna preduzeća, osim o eventualnom dolasku Beka na čelo „Železnica”, jer je ocenjeno da bi se on u tome dobro snašao imajući u vidu koncept koji je primenio dok je bio na čelu Upravnog odbora „Zastave” iz Kragujevca.

– Nijedno drugo ime nije pominjano niti su razmatrani detalji. Glavna tema je bilo dovođenje nezavisnih stručnjaka i uvođenje korporativnog upravljanja u javna preduzeća, jer ono diže performanse preduzeća – kaže „Politikin” sagovornik.

I Vojin Lazarević, predsednik „Rudnap grupe” potvrđuje da nije bilo govora o personalnim rešenjima. On smatra da je za napredak Srbije veoma važno da na čelnim pozicijama budu najbolji ljudi.

– Ne vidim zašto bi bili diskriminisani privatni preduzetnici. Niko u ovom društvu ne treba da bude diskriminisan ako za određene poslove ima znanje, iskustvo i uspeh. Ja premijeru posle ovakve ponude mnogo više verujem. To mi govori da se opredelio da stvarno nešto ozbiljno uradi pošto traži u svim segmentima društva najbolje i želi da napravi najbolju moguću selekciju. Tako se radi svuda u svetu. Ministar finansija u Bušovoj vladi je pre toga bio direktor „Goldman Saksa”, što ga je kvalifikovalo na to mesto – kaže Lazarević za „Politiku” ne želeći da se izjašnjava da li bi on preuzeo neko preduzeće.

   Ideju da članovi kluba „Privrednik” uđu u menadžment javnih preduzeća neki tumače kao Vučićevu odluku da vodi „putinovsku politiku“, odnosno da je to njegova poruka tajkunima da je došlo vreme da se oduže državi. Podsetimo, premijer je prošlog meseca na RTS-u prepričao šta je rekao biznismenima u klubu „Privrednik”: „Evo, gospodo, dajte, hoćeš ti, Miodraže (Kostić), hoćeš ti, Mišo (Beko), ko će da uzme ’Železnicu’? Evo, vi kažete da ste mnogo sposobniji, ja želim da vam verujem, preuzmite, molim vas, ’železnicu’”.

Međutim, ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da takve paralele postoje samo u simboličkoj ravni. On kaže da je Putin postavio smernice i pozvao tajkune da ulažu svoj novac tamo gde država odredi. Onaj ko se nije ponašao prema državnim smernicama završio je u zatvoru poput  Mihaila Hodorkovskog, bivšeg većinskog akcionara naftne kompanije „Jukos”. Firma je otišla u bankrot, a država preuzela imovinu. Hodorkovski je u zatvoru proveo deset godina, jer je osuđen za utaju poreza i prevaru, a Zapad je to ocenio kao politički motivisan proces.

– Od naših biznismena se ne traži da ulažu, već da svoja znanja i iskustvo u upravljanju svojim kompanijama primene u državnim i to je velika razlika – kaže Nikolić.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da Vučić „nema druge tajkune“ i da mora da pokuša da iskoristi to što oni znaju da upravljaju preduzećima.

– Mlađan Dinkić je svojevremeno rekao, ne pitamo vas za prvi milion maraka, ako poštujete naša pravila igre. Na to mi liči ovo što sada radi Vučić, samo je on mnogo ozbiljniji. On kaže, oni koji su krali odgovaraće. Evo vam prilika pokažete šta znate.

S tim što bih ja voleo da država od njih traži ne samo da upravljaju preduzećima, već i da ulože svoj novac u njih – kaže Savić.

On smatra da su naši biznismeni u ovome videli šansu da pokažu da su lojalni i pošteni građani koji hoće da pomognu državi.

– Imam utisak da je Beko oberučke prihvatio iz dobrih namera da pokuša da pomogne „Železnici”, ali i da je u tome video priliku da premosti jaz između sadašnjeg rukovodstva zemlje, pre svega Vučića i njega, s obzirom na to da su mu najavljivali da će ga hapsiti. Iz ugla pravne države on zaista ni za šta nije osuđivan i još ništa nije dokazano, te bi sa njim moglo da se razgovara o ulasku u menadžment „Železnica” što je svakako vruć krompir i najteži mogući zadatak – kaže Savić.

On smatra da među tim ljudima postoji jedan deo koji svakako zna da se bavi biznisom.

– Miodrag Kostić je čovek koji se bavi realnim sektorom i ako zaboravimo kako je zaradio prvi milion, ostalo je sve u redu – smatra Savić.

Kostić je kao član Demokratske stranke kupio tri šećerane za tri evra, a zalihe šećera su bile višestruko veće nego što su bile u drugim šećeranama. Priličan novac je uzeo na zgradu Ušća, koju je urušenu posle bombardovanja kupio za 10 miliona maraka, a kasnije preprodao za 50 miliona. Savić naglašava da je najveći broj tajkuna novac zaradio u saradnji sa državom, i uglavnom su se obogatili na uslugama i na jakom dinaru.

– Devedesetih godina su koristili pare iz primarne emisije. Mnogi su imali pravo da marke kupuju za šest dinara, kada je kurs bio 18 ili 20 dinara. Kasnije su koristili razne povoljne kredite – navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

Među njima, Kostić je prvi ponudio da oduži dug državi. On je pre godinu dana sam ponudio da preuzme „Železnice” i pokaže kako to preduzeće može da posluje sa dobitkom uz uslov da ga niko od političara ne zove i govori mu šta treba da radi. On je, takođe, pre nekoliko godina sa Zoranom Drakulićem i grupom biznismena pregovarao sa državom (dok je na čelu ministarstva infrastrukture bio Milutin Mrkonjić) o zajedničkom ulaganju u kupovinu crnogorske Luke Bar.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.