Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čaj od nane ili rakija od dede

Саша Крстић из Загужања, победник 54. Сабора трубача у Гучи (Фото Г. Оташевић)

Guča – Nije se lako izboriti ni s velikom srećom. Saša Krstić ne zna gde je: „Ovo je strašno, nemate pojma kakav je osećaj kad se pobedi u Guči.”Profesionalni vojnik Dejan Jevđić skočio je od radosti bar pola metra, a Goran Ranković priča nam, dok se gase svetla velike pozornice na obali Belice: „Umalo nisam pao s bine kad su rekli da sam osvojio ’Zlatnu trubu’.”

Takvi su bili prvi trenuci velike radosti trojice trubača koji su podelili čast i zvanja prvaka na 54. Dragačevskom saboru. Imena najboljih saopštena su u subotu, u jedan sat posle ponoći, pred celom trubačkom bratijom koju na ovom saboru čini 180 muzičara iz srpskih sela i gradova, a onda se varošicom i šatrama, kroz noć novog dana, razlegla svirka pobednika.

Stručni žiri je za prvu trubu 54. Sabora proglasio Sašu Krstića (23) Roma iz Zagužanja kod Surdulice, i momak je od sreće hteo da poleti kroz dragačevsku pomrčinu. Pobeđivao je u Guči kao omladinac, ali ovo mu je tek drugo seniorsko finale. Ima orkestar sastavljen od rođaka i suseda, njegov brat Stefan svira tenor, a kapelnik već vidi sebe i svoj sastav na prijemu kod predsednika Opštine Surdulica Novice Tončeva, u utorak, ako ne i pre.

– Ja sam jedini iz našeg sela koji je osvojio prvu trubu stručnog žirija na Saboru u Guči – pričao je Krstić za „Politiku” još na pozornici, s pobedničkom nagradom u desnoj i već izlizanom trubom u levoj ruci.

Setio se u velikom času da na ovaj način pozdravi „suprugu Kristinu, sina Alena, majku Svetlanu i snaju Gogu”, ali nije mogao nikako da pogodi, u velikom uzbuđenju, i naziv pesme koju tek što je odsvirao u finalu.

– Kako ono beše? – dozivao je članove orkestra u pomoć.

Javili su mu da je naziv „Karanfil se na put sprema i peva”, dok je kao drugu numeru izveo kolo „Fantazija”. Pesmu je u svoje doba sastavio čuveni Dragiša Nedović, i balada setnih strofa toliko je brzo prihvaćena da bi mnogi danas možda posvedočili kako je reč o izvornoj narodnoj pesmi.

Po ocenama stručnog žirija, najbolji orkestar ovog Sabora je kapela Dejana Jevđića (34) iz Rasne kod Požege, koja, s malim izmenama, u istom sastavu svira 15 godina. Jedan njegov brat, Slobodan, svira tenor, drugi, Branko je za bubnjevima, a kapelniku nekako i priliči truba, pošto 12 godina radi kao vojnik u požeškoj kasarni VS.

Nagradu stručnog žirija za izvorno muziciranje osvojio je Ivan Jovanović (26) iz Užica sa svojim orkestrom, takmičeći se u finalu s pesmom „Ja sam ja, Jeremija” i „Omladinskim kolom”.

Te tri nagrade, kao i „Zlatna truba” koju dodeljuje žiri publike, smatraju se saborskim vrhuncem, i samo se one vrednuju za majstorsko pismo. Sa tri osvojene bilo koje vrste, trubač ulazi u red nezaboravnih i ime mu se upisuje na spomen-ploču Doma kulture u Guči.

„Zlatnu trubu” žirija publike na ovom Saboru osvojio je, sa svojim orkestrom, Goran Ranković (41) iz Guče, i to pobedničko zvanje je njegovo prvenče na Saboru. Ne samo njemu, nego i Guči, jer do juče ujutro, za 53 godine koliko postoji Dragačevski sabor trubača, nijednom se nije dogodilo da neki Gučanin bude proglašen za pobednika.

– Kad čovek počne da svira trubu, odmah krene da razmišlja i o ovakvom trenutku, ali ni sanjao nisam da će doći baš noćas. Još mi je milije što sam prvi rođeni Gučanin koji izlazi na pozornicu da bi primio pobedničku trubu – presrećan je Ranković.

Hoće da, ako već neko zrno saborske povesti počinje od njega, navedemo i imena svih članova orkestra:

– Drugu trubu sviraMlađo Čakarević, treću Vladimir Kuzmanović, četiri tenora su Ivan Todorović, Marko Todorović, Stefan Kuzmanović i Milivoje Obradović, bas je Ivan Ćopica, na dobošu je Mika Đurović i na bubnju Dragan Terzić. Neki od nas rade u preduzećima, drugi na selu, ali trubi posvećujemo svaki slobodan tren.

Zanimljivo je da je basista Ivan Ćopica finale svirao sa slomljenom desnom rukom. Šest sedmica pre Sabora polomio je zglob, pošto je pao kod kuće, ali niti je bilo mogućnosti da ga neko zameni, niti bi on to dao.

I ove sedmice u Guči, uz slavljeničke i ostale trube, uživali su ljudi sa svih strana sveta kojima je Sabor ušao pod kožu, pa odlažu sve drugo i dolaze ovamo. Redovni saboraš postao je i Ante Tomić iz Ljubuškog. On i njegov prijatelj još od 2009. godine stižu ovde kao gosti Ratka Vukićevića, preduzetnika iz Guče, i već su se odomaćili pod prijateljskim krovom. Ove godine poveli su i supruge, prevalivši kolima 370 kilometara u jednom pravcu. Ante ima robne kuće u Makarskoj i Sarajevu, Ratku je doneo 30 litara svog hercegovačkog vina.

Na saborima u Guči uvek se začne po koja pamtljiva dosetka koju ljudi i vreme prihvate. Poslednjih godina, taj zabavni ćošak najvećeg narodnog skupa u Srbiji pojačali su prodavci majica, jevtinih (ima i za 200 dinara) i išaranih sito-štampom tako da se na stomacima i leđima saboraša može pronaći svašta i koješta o unutrašnjim srpskim prilikama, počev od ljubavnog života do mišljenja o vlastima. Ovog puta u Guči, dakle, sa saboraša samo pročitali sledeće:

„Lopovi, ne kradite, država ne voli konkurenciju”, „Mogu i ja jednom da budem svaki dan pijan”, „Ja te samo želim, nek’ te voli tvoja mama”, „E, da mi je pamet ko apetit”, „Ćirilica, bre”, „Bolje biti jedan dan vuk nego ceo život ovca”, „Moja žena je golman, sve mi brani”, „Pijem samo u dva slučaja, kad mi je rođendan i kad nije”, „Menjam ženu za šta hoćeš”, „Kad se propada nek’ se lepo živi”, „Ja što mogu da joj obećam, to niko ne može da joj kupi”, „Tetkino sam dete od glave do pete”, „Ja nemam devojku, ne da mi žena”, „E, sad neću ni kako ja hoću”, „Pivo teče, bubrezi se leče”, „Opet sam sinoć legao jutros”, „Nisam ja debela, ja sam riba i po”, „S dobrim mačorom svaki mesec je februar”, „Nisam zgodan ali sam nezgodan”, „Iako imam veliki stomak, ja sam, dušo, seksi momak”, „U raju me ne žele, u paklu me se plaše”, „Brak je mrak”, „Moja deca misle da sam bankomat”, „Zgodna je na mamu, nezgodna na tatu”, „Dobro otvori oči kad se ženiš, a posle ih zatvori”, „Da li da popijem čaj od nane ili rakiju od dede”, „Seks je moja religija, hajde da se molimo”, „Kosovo je Srbija, sve ostalo je Mišković”, „Da znate, ima gorih od mene” (majica sa slikom Slobodana Miloševića)...

Nije baš sve u majicama. Nešto literature iste vrste našlo se i na „kuvaricama”, namenjenim za postavljanje na kuhinjskom zidu ili iznad šporeta. S njih se poručuje:„Poljubi kuvaricu”, „Dragi, sendvič je u frižideru, ja sam u šopingu, operi sudove”, „Ja sam cica a ne kuvarica”, „Kuvarica bez mane”, „Ne znam da kuvam al’ sam super riba”, „Ništa bez tetkine kuhinje”, „Dragi, ja sam u Guči, šta ćeš da jedeš sam odluči”, „Dragi, otišla sam kod komšinice na pet minuta a ti promešaj ručak svakih pola sata”, „Sehu kuvarica”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.