Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nepouzdani dogmatičari

Ona struja mišljenja u srpskoj političkoj i stručnoj javnosti koja daje prednost nadsrpskim u odnosu na srpske interese, duboko se užilila u jednom delu intelektualne zajednice. Ceo 20. vek, posebno razdoblje jugoslovenske države, u znaku je onih javnih pisaca i delatnika koji su tvrdili da je ideologija nove države ono što je pravi istorijski put srpskog naroda. Pre i posle postojanja jugoslovenske države bilo je srpskih intelektualaca koji su tu ideologiju branili, rečju i delom. Žižna tačka mogla bi da bude Nova Evropa, časopis iz 1924. godine u kome srpski intelektualci kritikuju one Srbe koji ne vide da je „prvenstvena zadaća Srba u državi da budu što bolji Jugosloveni”. Ili, kako je to napisao Laza Popović: „Srbi moraju imati jednu veliku ideju i to je jedino mogućna jugoslovenska ideja.”

Ovo političko stanovište Srba i Srbije naplaćeno je najvećom tragedijom. To je naprosto rezultat istorije na Balkanu u minulom veku. Novojugoslovenstvo jednog dela srpske inteligencije pohvaljuje razorenu prošlost (jugoslovenstvo i komunizam-socijalizam) i pri tome ne prihvata političko odbacivanje partijske prošlosti (samopromena). To je osnovna ideja oko koje se okupljaju oni koji „oživljavaju mrtvaca”. Jedan iz prvih redova ovakvog mišljenja jeste Todor Kuljić. Uverava nas mesecima na stranicama Politike kako su prave srpske vrednosti jugoslovenstvo, socijalizam (levičarstvo), titoizam. Srbija i Srbi su napustili jedini pouzdani politički put. Aktuelni politički predvodnici svoju ružnu prošlost krijumčare u lažnu sadašnjost. I ne samo to. Demokratski poredak Srbije Todor Kuljić („Pouzdani konvertiti”, Politika, 6. 8) opisuje ovim rečima: U Srbiji su „nacionalističko biračko telo”, „ekstremni desničari”, „konvertiti”, „prebezi” (radikali u naprednjake) „renegati”, „struktura domaće šovinističke prošlosti”, „pripitomljeni šovinisti” (ko se pripitomljava? –Z. A.), zagnojeni „moralni kapital patriota”. Teško ovoj Srbiji sa ovakvim političkim ljudima i strankama! A predsedniku države se tepa sa Toma i obavezno dodaje „četnički vojvoda” kao nešto najvažnije za ovu funkciju. Nepristojno, najblaže rečeno.

Promotori novojugoslovenstva u srpskom javnom mišljenju ne priznaju rezultate kraja bivše države i društva. U redu. Ali, zapitajmo se o kakvoj misli je reč. O konzervativno-dogmatskoj koja se samopredstavlja kao izbaviteljska i spasonosna.

Ova misao ostrašćeno kritikuje srpsku političku prošlost (šovinističku), a pri tome sa još većom upornošću odbacuje mogućnost političke promene. Treba talasati prošlost i pri tome se zarđale kašike kvalifikuju kao suština „prerušenih radikala”. To treba da zna Brisel. Tako advokat jugoslovenstva i titoizma cementira srpsko političko polje. Prošlost je gadna, a ni danas nije bolje. Sutra nas čeka nova prošlost. Pri tome glavni argument je muva koja se nekim čudom pretvara u slona.

Dogmatizam je dete idejno-političkih konstrukcije. Ta misao ne vidi činjenice. Ako neko danas tvrdi da je u Srbiji biračko telo „nacionalističko”, on ne samo što upućuje uvredu demokratskoj volji birača već je slep za činjenicu da nacionalno orijentisane stranke nisu ušle u parlament. A to je politička realnost današnje Srbije. Zar je mogućno da to ne vidi sociolog politike? Tako, štrikanje srpske krivice nastavlja se u rukopisu delova srpske inteligencije.

Javni stavovi novojugoslovenstva su talasići koji zapljuskuju srpsko javno mišljenje, a nema ih na obalama bivših jugoslovenskih republika. Jugoslavija je „udavljena u mržnji i krvoproliću” svih njenih nacionalizama. A srpski novojugosloveni optužuju samo srpski, uz dodatak – šovinistički. Ko može da razume srpsko forsiranje srpskog nacionalizma (postoje li srpski nacionalni interesi?)

U veku demokratije svaki glas ima da se čuje. Tačno. Ali jednako je tačno da nije svaki glas valjan. Ima i promuklosti. Neobično je što ovi poslednji glasovi dolaze od onih intelektualaca koji se mogu pohvaliti visokom naučnom kulturom, koji drže predmete politike i društva na univerzitetskim katedrama. Ali, šta da radimo. Stanovišta su u sporu, napisao je jedan naš kolega filozof.

Sociolog, naučni savetnik

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.