Ratovanje ne može biti legitimno zanimanje

„Država mora da reaguje na činjenicu da se neki njeni građani priključuju stranim vojnim i paravojnim formacijama i učestvuju u sukobima po svetu. Ne može da se dozvoli da se od ratovanja pravi legitimno zanimanje”, kaže u razgovoru za „Politiku”Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije koja je još pre nekoliko godina pokrenula inicijativu da se izmeni Krivični zakon tako što bi se u njega unele odredbe o kažnjavanju onih koji odlaze na ratišta u svetu, ali i onih koji posreduju u tome što je podržao i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Vaš predlog tek sada dolazi na dnevni red?

Mi smo izmene predložili još kada su počela da se u Sandžak vraćaju tela prvih ljudi koji su iz tog kraja odlazili na ratište u Siriji. Niko još nije utvrdio koji je tačan broj ljudi koji su se tamo borili. Dakle, mi smo tu inicijativu pokrenuli za vreme prošle vlade i onda su počeli da mi preko Fejsbuka prete ljudi koji su bili na tom ratištu. Svakako želim da napomen da ovaj naš predlog nema ni etnički ni teritorijalni predznak. Ima i nekih koji ideološke razloge zbog kojih neko ide na ratište zloupotrebljavaju i vrbuju ljude da učestvuju na strani jednih ili drugih u sukobima koji se po svetu vode.

Dakle, mnogo je onih kojima je vrbovanje ljudi za ratišta i posredovanje u njihovom odlasku biznis?

Tako je. Oni na tome zarađuju. Jedino što može država da uradi je da donese zakon kojim će se sankcionisati takvo ponašanje. Postoji sloboda kretanja, ne možete nikome da zabranite da ide gde hoće, ali možete to da propišete kao krivično delo, da se to normira i da se na taj način pošalje poruka. Ne može neko da mrtav hladan ode od kuće, uzme pušku i negde ratuje, a onda se vrati kao da nije bio nigde.

Ima onih koji tvrde da nikome ne možete zabraniti da se i žrtvuje ukoliko to želi?

Poenta je da se, pre svega, pokuša spasiti neki život jer su ti ljudi često izmanipulisani. Trebalo bi, međutim, reći i da ti ljudi objektivno predstavljaju bezbedonosni problem kad se vrate u Srbiju. Oni koji su ratovali za ne zna se koga, sa ratnim iskustvom, su obično protagonisti najradikalnijih političkih i ideoloških stavova. I predstavljaju bezbedonosni problem za zemlju. I drugo, ti ljudi štete međunarodnom položaju zemlje. Imali smo velikih problema nakon pada Gadafija pošto su nove vlasti smatrale je uz Saudijsku Arabiju, Kinu, Rusiju i Srbija zemlja koja je do kraja podržavala Gadafija. Mi smo bili na toj listi jer su našli neke naše ljude tamo za koje su smatrali da su učestvovali na strani Gadafija. Ne piše da je neko otišao pod imenom i prezimenom nego piše da je on državljanin Srbije na ovoj ili onoj strani.

Neke države su već to pitanje regulisale?

Makedonija je donela taj zakon , BiH, na Kosovu se hapse jer ih odande sve više odlazi.

U Austriji im se oduzima državljanstvo?

I mi smo krenuli i sa tom inicijativom, ali nam je rečeno da to nije u skladu sa našim Ustavom. Bilo je i nekih zajedničkih regionalnih inicijativa da se dogovorimo kako da ovo pitanje rešimo, ali se na tome i stalo.

J. Cerovina