utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.08.2014. u 15:00 Zoran Vučinić

Plaćenici ili dobrovoljci

Ovih dana u javnosti je ponovo aktuelizovan problemučešća državljana Srbije u oružanim sukobima u Siriji, Iraku, a posebnou Ukrajini. Poslanička grupa SDPS-a čak je pokrenula inicijativu za dopunom KZRS-a, predloživši uvođenje novog krivičnog dela pod nazivom „formiranje grupe i pridruživanje stranim oružanim formacijama”, za koje bi bila zaprećena kazna zatvora do 12 godina.

Ratnike srpske državljane angažovane u Ukrajini predsednik Vlade je okarakterisao kao plaćenike „koji nanose veliku štetu Srbiji”. Oni, međutim,sebe vide kao dobrovoljce koji ratuju iz ubeđenja i bratskih pobuda prema ruskom narodu. Čija je reč istinita teško je zaključiti bez raspolaganja čvrstim dokazima, ili predsednik Vlade možda njima raspolaže kada iznosi ovakvu tvrdnju.

Objektivno gledano, ova pojava može da proizvede ozbiljne političke implikacije, posebno ako se ima u vidu aktuelni međunarodni položaj Srbije. Zato se ovom problemu mora pristupiti ozbiljno, što podrazumeva da se on rešava isključivo na pravnom terenu. Iz Vlade Srbije najavljuje se takva orijentacija, što načelno treba pozdraviti. U tom naporu, međutim, moraju se uvažiti i određeni međunarodnopravni standardi koji prave razliku u pogledu pravnog položaja plaćenika i dobrovoljaca kao stranih učesnika u oružanom sukobu.

Kada je reč o stranim plaćenicima,međunarodno (humanitarno) pravo posmatra ih isključivo sa stanovišta pitanja ko sve ima pravo na status legalnog ratnika (borca) u oružanom sukobu. Ono im ne priznaje takav status zato što je njihovo učešće u oružanom sukobu motivisanoličnom korišću„u vidu materijalne naknade znatno veće od one koja je obećana ili plaćena borcima sličnog ranga ili funkcije u oružanim snagama te strane”.Zato im se ne priznaje ni status ratnog zarobljenika ako padnu u ruke protivnika.

Međutim, Konvencija UN protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obučavanja plaćenika (1989) unosi značajne novine na ovom planu jer uvodi institut individualne krivične odgovornosti u vezi sa statusom plaćenika. Prema Konvenciji, inkriminisane radnje su:učestvovanje plaćenika u neprijateljstvima ili aktima nasilnog podrivanja ustavnog uređenja i teritorijalnog integriteta države, kao i njihovo regrutovanje, korišćenje, finansiranje i obučavanje. Saglasno tome, ona obavezuje države članice da ne stoje iza bilo koje od ovih radnji, da ih zabrane i sprečavaju. Kao jedan od sukcesora bivše SFRJ i potpisnice ove konvencije (1990), SRJ ju je takođe potpisala (2001), dok se Srbija posle osamostaljenjau tom pogledu nije izjasnila. Da je toučinila, morala bi svoje krivično zakonodavstvoda uskladi s obavezama iz konvencije, čime bi se stvorio pravni osnov za krivično gonjenje naših građana za koje se dokaže da su kao plaćenici ratovali van teritorije Srbije. Zašto se to nije desilo, odgovor bi možda mogli da daju neki članovi poslaničke grupe SDPS-a koji su i tada bili na visokim državnim funkcijama.

Što se tiče dobrovoljaca, njihovo angažovanje nije sporno sa stanovišta međunarodnog prava, pod uslovom da je bez lukrativnih pobuda i da ih nije regrutovala i odlazak na ratišta organizovala njihova matična država. Tada bi se ona smatrala odgovornom za kršenje statusa neutralnosti, što proizlazi iz odredaba Haške konvencije o pravima i dužnostima neutralnih sila ili lica u slučaju rata na kopnu (1907), koje izričito zabranjuju da se „u korist zaraćenih strana na teritoriji jedne neutralne sile osnivaju boračke jedinice i otvaraju uredi za vrbovanje”. Takve akte neutralna sila ne samo što ne sme da toleriše, već je obavezna i da ih kažnjava. U tom pogledu navedeni predlog poslaničke grupe SDPS-a ima pravno uporište. Međutim, neutralna sila neće biti odgovorna „ukoliko pojedinci prelaze pojedinačno granicu da bi se stavili u službu jedne od zaraćenih strana”.

Uostalom, ustanovu dobrovoljca kao stranog državljanina poznaje i naš pravni sistem, što potvrđuju odredbe Zakona o Vojsci Srbije. Prema ovom zakonu, službu u Vojsci Srbije mogu da vrše samo državljani Republike Srbije, a samo izuzetno, u ratu, i lica koja nemaju srpsko državljanstvo, ako stupe u Vojsku Srbije kao dobrovoljci (čl. 6. st. 5.).

Prema tome, ako računamo s mogućnošću pristupanja stranaca našoj vojsci u svojstvu dobrovoljaca u eventualnom ratu, onda s istom dioptrijom moramo da gledamo i na slučajeve kad naši građani imaju takvo svojstvo u stranim oružanim formacijama. Razume se, ako je to u skladu s međunarodnim pravom.

Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu

Komеntari0
8b678
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja