Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Raselov tribunal i osećaj za pravdu

Za nekoliko dana društveni aktivisti u Veneciji koji pripadaju pokretu Vlada Veneta održaće egzibicioni proces protiv američkog predsednika Baraka Obame, predsednika EU Hermana van Rompaja i predsednika Ukrajine Petra Porošenka. Njima će suditi Raselov tribunal, to jest sud koji su 1967. osnovali filozofi Bertrand Rasel i Žan-Pol Sartr, kao međunarodni sud za ratne zločine povodom rata koji su SAD vodile sa Vijetnamom (predsednik suda bio je Sartr, a jedan od sudija Vladimir Dedijer). Ova metoda izabrana je u cilju skretanja pažnje najšire javnosti na stvarne događaje i razmere humanitarne katastrofe u Donjecku i Lugansku. Ali i kao važno podsećanje da se, u situaciji u kojoj izostaju reakcije pravno obavezujućih instanci, osnivanje objektivnog i nezavisnog tribunala pojavljuje kao bazično okupljanje na temelju osećaja za pravdu. Raselov tribunal, po definiciji, sastoji se od istaknutih intelektualaca, stručnjaka i ljudi koji zastupaju različite političke poglede, ali koje spaja zahtev za istinom i pravednošću i kojima nije svejedno šta se dešava – u Ukrajini ili bilo gde drugde.

Pri razmatranju ove inicijative, pre svega, uočava se sledeći paralelizam: kada su filozofi osnovali Raselov sud 1967, bila je to u velikoj meri posledica činjenice da rat u Vijetnamu nikada nije spomenut u Ujedinjenim nacijama. Ova činjenica logički korespondira s nizom sličnih primera eksplicitnih ili implicitnih „humanitarnih” i drugih intervencija u svetu u protekle tri decenije – zaključno sa savremenim ratom u Ukrajini. Konstanta se, na taj način, pronalazi u imperijalnom političkom delovanju i u samim Ujedinjenim nacijama, koje nisu poslale mirovne snage u cilju sprečavanja izraelske ofanzive na Gazu ili sprečavanja dalje eskalacije ukrajinske krize. A razlozi za pasivnost najvažnije međunarodne institucije, po svemu sudeći, sežu dalje od birokratičnosti i neefikasnosti. Ili, preciznije, ni za protivpravno delovanje najvećih zapadnih sila ni i za izneveravanje prava od strane najviših svetskih institucija – ne postoji međunarodna instanca koja bi mogla da presuđuje. Već se, naime, uvek pretpostavlja temeljna izuzetost od pravila ili izuzetnost koja je takvog karaktera da nadilazi sve norme. U tom svetlu, Raselov sud – posebno ako bi se ova ideja proširila – pojavljuje se kao prvi korak ka formiranju instance iz koje bi s vremenom mogle da izrastu nove strukture obavezujućeg karaktera koje bi se ne samo u teoriji već i u praksi rukovodile načelom ravnopravnosti i principom istine.

Svakako, ovaj proces blisko je u vezi sa idejom promene, to jest podizanja civilizacijskog nivoa u različitim tzv. progresivnim državama, što je u Evropi delimično počelo da se događa. Istovremeno, u SAD se pojačavaju dve tendencije, jedna „odozdo”, koja govori o sve manjem stepenu podrške za nasilne intervencije, i druga „odozgo”, koja ukazuje na osnažen militaristički diskurs. Tako preostaje pitanje da li je osnovano očekivati da je istinska transformacija civilizacijske i kulturne paradigme ostvariva u političkom vremenu koje nastupa ili je vreme za takvu promenu već isteklo.

Ipak, koncepcija o postavljanju temelja za Raselov tribunal – ili, još pre, mnoštva tribunala ove vrste na različitim mestima – upućuje na značaj uključivanja u javni život istaknutih pravnika, filozofa, pisaca i naučnika na sasvim nov način. Jer spremnost da se objektivno kaže istina – nezavisno od neobavezujućeg karaktera presude – predstavlja početnu tačku za povratak etike u politiku, to jest za konstituisanje i političke etike i za obnavljanje delatnosti javnih intelektualaca koje ima rezonancu u društvenom telu. Štaviše, reč je i o izrazitom koraku ka pravoj demokratiji, jer njen neizostavni deo sadržan je u prevazilaženju jaza između naroda, s jedne, i političkih i ekonomskih elita, sa druge strane.

Fakultet za medije i komunikacije

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.