Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šted­nja proveren evrop­ski re­cept pro­tiv ban­kro­ta

(Фото А. Васиљевић)

Sve dok mo­že da bi­ra ni­je­dan mi­ni­star fi­nan­si­ja ne­će po­seg­nu­ti za sma­nje­njem pen­zi­ja i pla­ta u jav­nom sek­to­ru. Od ove ne­po­pu­lar­ne me­re je­di­no je ne­po­pu­lar­ni­je da ze­mlja ban­kro­ti­ra. U ovoj si­tu­a­ci­ji sa­da se na­la­zi Du­šan Vu­jo­vić, srp­ski mi­ni­star fi­nan­si­ja, a ka­ko je bi­ti u nje­go­voj ko­ži mo­žda naj­bo­lje zna­ju nje­go­ve ko­le­ge ko­je su tu me­ru već pri­me­ni­le.

Ka­ko po­ka­zu­je stu­di­ja „Fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja u Evro­pi”, ko­ju su za po­tre­be Evrop­ske ko­mi­si­je ura­di­li eko­no­mi­sti Vol­ter Ki­kert, Ti­na Rand­ma-Liv i Rin Sa­vi u 13 ze­ma­lja pla­te su to­kom kri­ze bi­le za­mr­znu­te, šest mi­ni­sta­ra fi­nan­si­ja je sma­nji­va­lo za­ra­de za­po­sle­ni­ma u jav­nom sek­to­ru, a u sko­ro svim dr­ža­va­ma spro­ve­de­na je pen­zi­o­na re­for­ma.

Sr­bi­ja je u kri­zu ušla kao ume­re­no za­du­že­na ze­mlja. Naš jav­ni dug bio je is­pod 30 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da (BDP), od­no­sno sve­ga što pri­vre­da stvo­ri za go­di­nu da­na, a mi­nus u ka­si bio je na ni­vou od oko tri do če­ti­ri od­sto BDP-a. U Evro­pi je si­tu­a­ci­ja uglav­nom bi­la obr­nu­ta. I dok su ze­mlje Sta­rog kon­ti­nen­ta uglav­nom kri­zu is­ko­ri­sti­le da sma­nje bu­džet­ske de­fi­ci­te, u Sr­bi­ji se de­ša­vao obr­nut pro­ces. Ta­ko sa­da naš jav­ni dug, na­kon što je u ze­mlju sti­glo arap­skih mi­li­jar­du do­la­ra pre­la­zi 70 od­sto BDP-a, a mi­nus u ka­si je ve­ći od osam od­sto. S ob­zi­rom na to da je ve­ći­na ze­ma­lja pre nas pri­me­ni­la oštre me­re šted­nje, za Sr­bi­ju je ko­ri­sno nji­ho­vo is­ku­stvo. U čak 11 ze­ma­lja bi­lo je za­mr­znu­to za­po­šlja­va­nje, a ta­ko­đe je bi­lo i ot­pu­šta­nja u jav­nom sek­to­ru. Go­to­vo sve ana­li­zi­ra­ne ze­mlje po­ve­ća­va­le su po­rez na do­da­tu vred­nost (PDV) i ak­ci­ze. Bi­lo je i ze­ma­lja ko­je su sma­nji­va­le na­me­te, po­put Bel­gi­je i Dan­ske, ali u nji­ma su po­re­ska op­te­re­će­nja i pre kri­ze bi­la vr­lo vi­so­ka.

Pr­ve su za sma­nje­njem pla­ta po­seg­nu­le Le­to­ni­ja i Li­tva­ni­ja, još 2009. go­di­ne. One su ta­da na­zi­va­ne bo­le­sni­ci­ma evrop­ske pri­vre­de, a sto­pe sma­nje­nja za­ra­da bi­le su ve­će od 10 od­sto. U Esto­ni­ji su, na pri­mer, u pr­vom na­le­tu kri­ze, pla­te sma­nji­va­ne od 10 do 20 od­sto. Ma­đar­ska je, na pri­mer, u kri­zu ušla u po­seb­no de­li­kat­noj si­tu­a­ci­ji. Pred iz­bo­re 2002. go­di­ne pla­te dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma bi­le su po­ve­ća­ne 50 od­sto, a uve­de­na je tri­na­e­sta pla­ta. Već 2009. go­di­ne uki­nu­ta je 13. pla­ta, a sve za­ra­de su za­mr­znu­te. Ina­če, i na­ša ze­mlja je za­mr­zla pla­te 2009. go­di­ne. U Špa­ni­ji su lič­ni pri­ho­di dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka sma­nje­ni to­kom 2010. go­di­ne za pet od­sto. Za­tim su sle­de­će go­di­ne za­mr­znu­te, da bi 2013. po­no­vo bi­le sma­nje­ne za se­dam od­sto. No­va za­po­šlja­va­nja bi­la su za­bra­nje­na. Stro­ge me­re šted­nje uz­dr­ma­le su vla­du, ko­ja je pa­la 2011. go­di­ne.

Bi­lo je i sma­nje­nja pen­zi­ja pri­me­nje­ne u mno­go­broj­nim ze­mlja­ma, ali je vi­si­na kre­sa­nja pri­ma­nja va­ri­ra­la. Sma­nje­nje pen­zi­ja, nji­ho­vo za­mr­za­va­nje ili uma­nje­nje po­vi­ši­ca pri­me­nje­no je u ne­ko­li­ko ze­ma­lja kao što su Esto­ni­ja, Slo­ve­ni­ja, Špa­ni­ja, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja. Sta­ro­snu gra­ni­cu za od­la­zak u pen­zi­ju po­di­gle su Bel­gi­ja, Esto­ni­ja, Nor­ve­ška i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja.

– Is­ku­stvo evrop­skih ze­ma­lja u sma­nje­nju fi­skal­nog de­fi­ci­ta na­ro­či­to je va­žno, jer se kod nas ja­vlja­ju vr­lo neo­bič­ni i ne­re­al­ni pred­lo­zi, ko­ji po pra­vi­li ne zah­te­va­ju od­ri­ca­nje – na­vo­de auto­ri „Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra”, pu­bli­ka­ci­je ko­ju iz­da­je Eko­nom­ski fa­kul­tet, u jed­noj od svo­jih ana­li­za.

– Pre­ma ne­kim od pred­lo­ga, ključ­na me­ra za sma­nje­nje de­fi­ci­ta je za­me­na sku­pih kre­di­ta jef­ti­nim. Ovaj pred­log je ne­mo­gu­će ostva­ri­ti zbog re­la­tiv­no skrom­ne ušte­de. Ako bi dr­ža­va arap­skih mi­li­jar­du do­la­ra, hi­po­te­tič­ki, is­ko­ri­sti­la da vra­ti deo sku­pih kre­di­ta, ne bi ostva­ri­la ni­ka­kve ušte­de, jer bi se kroz ne­ko­li­ko me­se­ci po­no­vo za­du­ži­la po znat­no ve­ćoj ka­mat­noj sto­pi ka­ko bi po­kri­la mi­nus u ka­si, na­vo­di se u ovoj pu­bli­ka­ci­ji.

Al­ter­na­tiv­ni pred­log pod­ra­zu­me­va da se fi­skal­ni de­fi­cit sma­nji u od­no­su na BDP, od­no­sno da se po­ve­ća eko­nom­ski rast, što je u na­šem slu­ča­ju prak­tič­no ne­mo­gu­će, sma­tra­ju struč­nja­ci sa Eko­nom­skog fa­kul­te­ta. „Uspe­šna fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja u Sr­bi­ji, kao i u dru­gim ze­mlja­ma, mo­ra­će da se osla­nja na vr­lo kon­kret­ne me­re, po­put sma­nje­nja ras­ho­da za pla­te i pen­zi­je, re­for­mu dr­žav­nih pred­u­ze­ća, zdrav­stva, obra­zo­va­nja... Zbog ka­šnje­nja u pri­me­ni Sr­bi­ja će sa­da mo­ra­ti da spro­ve­de oštri­je me­re ne­go ve­ći­na dru­gih evrop­skih ze­ma­lja”, ka­žu struč­nja­ci Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.