Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Životno ugroženi jezik

Za svaki razuman narod maternji jezik i pismo su neprocenjivo blago nasleđeno od predaka, koje se voli, brižljivo čuva i neguje. U tome bi, po prirodi posla, naročitu ulogu trebalo da imaju štampa, radio i televizija. Uostalom, posao javnih glasila je da nas obaveštavaju, zabavljaju i podučavaju. Ali, kako izgleda u praksi, sve je očiglednije da je podučavanje potrebno baš njima samima.

Na televiziji, čak i onoj nacionalnoj, dešava se da gost u nekoj emisiji lepše i pravilnije govori od voditeljskih zvezda, koje se muče sa nalaženjem pravih reči, dikcijom i naglascima. Znamo da sve to nekako ode u (v)etar, ali gorak ukus ostaje, ponekad i kao pogrešna jezička pouka, koja se utiskuje u podsvesti čitalaca, slušalaca ili gledalaca. Na stranu preterana upotreba stranih reči, poput edukacije, lustracije, spinovanja ili aplikacije. U svemu tome ne zaostaju mnogo ni neke ugledne novine, još manje elektronska glasila, ako se izuzme prvi program Radio Beograda, na čijim se talasima još nalaze voditelji i novinari prijatne boje glasa, savršene dikcije i govorničke uverljivosti.

U jednom uglednom dnevniku nedavno se mogao pročitati naslov da je poznati glumac „oženio” svoju koleginicu! Ili, kako je policija „izvršila ulaženje” u školu tragajući za prodavcima droge. Zanimljiva je i konstatacija da se na javnim mestima „jako puno” puši ili da je u nekoj galeriji otvorena „izložba uglednog slikara”, a ne njegovih slika, što se, uistinu, stvarno i dogodilo. Kada je uoči formiranja nove vlade, kada je budući premijer, zato što se zašlo duboko u noć, naručio burek za prisutne poslenike sedme sile, osvanuo je u jednim novinama na četiri stupca naslov „Vučić organizovao burek za novinare”.

Odnedavno, u svim medijima, pa sve više i u svakodnevnom govoru, pojavile su se nove, sve više opšteusvojene nesuvislosti, poput „puno vam hvala”, „ovo ste jako dobro rekli”... Možda će za neku godinu biti uobičajeno da je nešto „jako slabo” ili „puno prazno”. Ako se tako nastavi, moguće je da neke buduće generacije neće sasvim razumeti jezik svojih predaka. Dalje, pravnici i policajci i najteži saobraćajni udes nazivaju „nezgodom”, a još je manje razumljivo što svi, od lekara do novinara, saopštavaju kako ljudi teško povređeni u saobraćajnim i drugim nesrećama „nisu u životnoj opasnosti”, ili još gore, da „nisu životno ugroženi”.

Valjda su hteli da kažu kako žrtvama udesa životi nisu u opasnosti ili da im životi zbog ozbiljnih povreda nisu ugroženi. To su korisnici pomenutih termina očigledno i mislili, ali su kazali nešto sasvim suprotno! Jer, ako za nekoga sam život, kao najdragoceniji dar prirode, odnosno (o)pstanak u životu predstavlja opasnost, taj sasvim sigurno ne zna šta govori, osim ako ne ironiše zbog neveselih socijalnih prilika. Ali, očigledno je da, bar u navedenim primerima, to nije bio slučaj. Da pomenemo i pravni termin „ubistvo u pokušaju”. U stvarnosti može da se govori jedino o istinskom ubistvu ili samo pokušaju ubistva.

Vrlo često se javlja da je neki ministar obišao jednu fabriku ili grad. Bilo bi sasvim logično da se upitamo, kada je već bio tako blizu, zašto ih nije i posetio? Slušamo i čitamo kako je važno izboriti se za bolji i kvalitetniji rad, što je očigledan pleonazam. Da neko lepo „svira harmoniku”, pita „ko je na telefonu”, ili poručuje „nazovi me mobilnim”, to je već sasvim uobičajeno. Za nekoliko dana govori se kao o „par dana” , a par, jednostavno rečeno, znači da je nešto udvojeno kao par cipela . Često se izveštava sa „zadnje sednice” skupštine, umesto za poslednje sednice. Zadnje mogu, recimo, biti noge kod većine životinja.

Posebno je zanimljiva preterana upotreba latinice. Koliko mi je poznato, osim „Politike” i „Večernjih novosti”, sve beogradske novine se štampaju latinicom. Prilikom putovanja po svetu uvek sam kupovao novine na arapskom, jermenskom, jevrejskom ili nekom drugom egzotičnom pismu zbog uspomene na posetu zemljama čiji se žitelji njima služe. Kada nekog u Srbiji upitate zašto je napisao naziv svoje firme samo latinicom, često će odgovoriti – zbog stranaca. A šta, recimo, strancima znači reč „pečenjara” ispisana latinicom? Lepo su taj problem rešili Grci, Arapi i mnogi drugi narodi. Putokaze i nazive važnijih institucija napisali su prvo svojim pismom, a za strance i na engleskom jeziku.

Na kraju valja postaviti pitanje: Zašto na sve ovo tako „rečito ćute” nastavnici maternjeg jezika, profesori univerziteta, akademici, pisci, lektori i mnogi drugi, koji bi o čuvanju i negovanju čistog književnog jezika, pre svih ostalih, trebalo da brinu? O mladim naraštajima, koji retko čitaju i knjige, a lako prihvataju razne novotarije, nekom drugom prilikom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.