petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Pogrešan lek za budžetski deficit

Poslednjih nedelja svedoci smo prave hajke na penzionere, označene kao glavne krivce za ogroman budžetski deficit koji ima država Srbija. Pojedini mediji preplavljeni su tekstovima koji u najstarijoj populaciji vide glavne krivce za, od strane nekih stručnjaka, dramatično najavljivan bankrot države. Naslovi „Krkobabićeva izdašnost...”, „Čekaju pare umesto da ih prave”, „Penzioneri poslednja budžetska odbrana”, ne ostavljaju u javnosti dilemu da je jedini izlaz u smanjenju penzija (i plata zaposlenih u javnom sektoru) od najmanje deset odsto. A kad se pojavi višak u budžetu, kao prošlog meseca (6,9 milijardi dinara), onda se to javnosti prikaže kao „varljivi višak”!

O penzijskom fondu, kao o jednom od najvećih „trošadžija” budžetskih para, već je bilo reči i na ovim stranicama, u pokušaju da se ukaže da nije smelo da se dozvoli da penzije postanu budžetska kategorija, odnosno trošak, kako pojedini stručnjaci to predstavljaju. Jer one to jednostavno nisu. A to što su sredstva zaposlenih uplaćivana u Fond išla na drugu stranu nije problem penzionera, nego onih koji su ih nenamenski uzimali, odnosno države. U celoj toj halabuci, u kojoj prednjači Fiskalni savet i pojedini ekonomisti u želji da „pripomognu” Vladi u ubeđivanju javnog mnjenja, uporno zagovarajući fiskalni pristup problemu, ne čuje se glas ni penzionera ni drugih stručnjaka, koji takođe imaju svoje argumente.

Nije malo onih koji argumentovano tvrde da smanjenje plata i penzija neće smanjiti budžetski deficit. Naprotiv, izazvaće još veće probleme. Deset odsto manje para u novčanicima penzionera i zaposlenih znači i deset odsto manje potrošnje i deset odsto manje poreza i PDV-a. Ako se zna da iz lične potrošnje građana PDV učestvuje sa više od 50 odsto u budžetu (u Hrvatskoj taj procenat iznosi 60 odsto), onda je jasno da će u najvećoj meri gubitak pretrpeti baš budžet. Kako to prenebregavaju u sveprisutnom Fiskalnom savetu, zaista nije jasno. Povećanje fiskalnih nameta u direktnoj je vezi s ekonomskom neuspešnošću zemlje, jer rast poreza (fiskalnih nameta) destimuliše investicije, smanjuje privrednu aktivnost, povećava nezaposlenost, gasi radna mesta i uzrokuje siromaštvo društva u celini. Štednjom se nijedan siromah nije obogatio!

Da bi se cela stvar s hajkom na penzionere i penzije demistifikovala u javnosti, treba reći da najviše budžetskog novca odlazi na javnu potrošnju. Državne pare neracionalno se troše u neproduktivnom javnom sektoru i lokalnim samoupravama s armijama stranačkih kadrova.

Problem budžetskog deficita koji premašuje polovinu društvenog bruto proizvoda nije samo srpski. Sjedinjene Države, uz BDP od nešto više od petnaest hiljada milijardi dolara godišnje, imaju javni dug od sedamnaest hiljada milijardi dolara (podaci iz 2012.). Ali ne posežu za povećanjem poreza. Ovih dana i francuska vlada suočila se s problemom budžetskog deficita, što je rezultiralo ostavkom ministra za privredu i padom vlade. Izlaz je u povećanju potrošnje, smatraju ekonomisti u ovoj zemlji, a ne u povećanju poreza i smanjivanju plata, kako zagovara naš novi ministar. Slično predlaže i novi ministar finansija u Hrvatskoj. Izlaz je u povećanju plata, smatraju u hrvatskoj vladi, koja ima slične probleme kao i mi, i predlažu smanjenje poreza i fiskalnih nameta.

Srpski problem nije samo u penzijama. Penzioneri, kao najmanje zaštićena kategorija građana, za razliku od države, nemaju svoje fiskalne savete i lobiste, pa su izloženi voluntarističkim napadima raznih „stručnjaka”. Poreski dugovi javnih preduzeća i privrednih subjekata daleko prevazilaze brojku od više milijardi evra. Samo privreda duguje za poreze više od pet milijardi evra. O javnim preduzećima da i ne govorimo.

Srbija još nije ušla u crvenu zonu kada je reč o visini javnog duga u odnosu na BND, i nejasno je zašto baš sada – kad je standard građana na najnižem nivou za poslednjih 25 godina, kad je nacionalni dohodak nešto viši 5.300 evra (iza nas je samo BiH, a ispred Albanija, dok Hrvatska ima više od 13.000 evra), kad je nezaposlenost rekordna (iznad 25 odsto) i kad nema nagoveštaja povećanja domaće tražnje – neko zagovara mere koje znače još mračniji scenario.

Na kraju, za nauk. Dirljiv je bio napor Nikolaje Čaušeskua da do poslednjeg dolara vrati dug Rumunije MMF-u uvođenjem rigorozne štednje u zemlji, kad je TV program trajao dva sata dnevno i sijalice gorele koji sat duže. Rumuniju je doveo do prosjačkog štapa od kojeg se ni do danas nije oporavila.

A Srbija mora već jednom da raščisti s tim hoće li da raskine sa zagovornicima liberalnog pristupa rešavanju svojih ekonomskih problema ili da nastavi da sluša ostapbenderovske savetnike, čija je ideologija sadržana u sintagmi: „ideje moje, pare vaše”.

Komеntari0
acd68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja