Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kampanja protiv civilnog sektora

Desi se da se u jednom kratkom tekstu, u jednoj izjavi, sažme suština manipulacija koje neposredno utiču na naše živote, a dugoročno i na sudbinu našeg društva i države. To je uspelo političkom analitičaru Branku Radunu u tekstu „Nevladine ili provladine organizacije” („Politika”, 31. avgust 2014). Naime, naizgled iznoseći svoj stav o NVO (nevladinim organizacijama) on je opisao odnos sadašnje vlasti prema položaju i ulozi građana i građanki u političkom životu, tj. odnos vlasti prema njihovom pravu da odlučuju o uslovima u kojima žele da žive.

Za početak, sva udruženja građana, pa i političke partije, su „nevladini” jer ih ne osniva Vlada, a mogu biti „provladini” ili „protiv-vladini”, zavisno od toga da li podržavaju ili ne politiku koju trenutna vlada sprovodi. To je potpuno legalno i legitimno, kao što je to i naše pravo da na izborima, slobodnom voljom, nadam se na slobodnim i fer izborima, iskažemo svoj politički stav i svojim glasom podržimo onu opciju za koju želimo da formira sledeću vladu. Ekskluzivno pravo političkih partija na političko delovanje je „nekad bilo”, a danas je moguće samo u sistemima koji nisu demokratski.

G. Radun vidi dva oblika delovanja NVO – bavljenje problemima društva i političko mešetarenje. Svako bavljenje problemima društva jeste politika, ali kada se njom bave slobodno udruženi građani to, po Radunu, postaje političko mešetarenje. Kako to izgleda u životu, ili što bi „analitičari” rekli, u praksi, pokazuje skandalozni primer iz Beograda u kome je usvojen novi Pravilnik o regresiranju boravka dece u beogradskim vrtićima. Naime ovaj pravilnik ukida većinu pogodnosti za siromašne porodice s više dece. Poseban stepen odsustva elementarne ljudskosti je da neće važiti ni „popust od 20 odsto za umanjenje prihoda porodici s detetom obolelim od bolesti kao što su: kongenitalne malformacije, deformiteti i hromozomske abnormalnosti, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja, bolesti nervnog sistema, bolesti cirkularnog sistema, neoplazme i drugo, nezavisno od toga da li to dete koristi usluge predškolske ustanove”. Ova gomila reči treba da prikrije jednostavnu činjenicu: Grad Beograd je odlučio da štedi na deci sa smetnjama u razvoju. To je kontinuitet: antiljudsku „socijalnu politiku” ova gradska vlast je najavila još u vreme dok je bila Privremena uprava Beograda, ovlašćena za „hitne i neodložne odluke”, ukinuvši personalnu asistenciju osobama s invaliditetom i Svratište za decu s ulice. Hitnost i neodložnost te odluke bila je isključivo dnevnopolitička.

Naravno, glas protiv novog „Pravilnika o...” podigla su mnogobrojna udruženja osoba s invaliditetom, roditelja, samohranih majki... Oni traže da pogodnosti ostanu, da se ne ukida ionako minimalna pomoć onima kojima je potrebna, dok se kroz zakone ne definiše nova socijalna politika. Da li je to bavljenje politikom? Naravno da jeste – transparentno i legitimno je protivno politici ne samo aktuelne beogradske vlade, već i one u Novom Sadu i mnogim drugim gradovima. Pokazuje se naprosto da je naša socijalna politika pre svega u vrednosnom rasulu, da se potrebe korisnika ne zadovoljavaju jer ih velika većina našeg društva suštinski ne razume. Popust za vrtić porodici s obolelim detetom, kao i personalni asistenti, nisu ni lični ni društveni luksuz. Oni su osnov ostvarivanja prava na ravnopravan, dostojanstven život osoba s različitim oblicima invaliditeta. Borba za njihova prava jeste politika, ma ko da je vodi.

U svemu tome „analitičari” poput g. Raduna, ne slučajno, seju konfuziju braneći potpuno suprotne stavove, kao, recimo: „Samo po sebi nije loše da učestvuju u političkom životu ali...”, pa „Važno je da se NVO bavi socijalom, kulturom, ekologijom, ali učešće u politici je vrlo problematično, jer to nije transparentna i legitimna politička institucija, pa može da ispadne da bude provladina umesto nevladina”. Ili: „Treba uključiti civilni sektor u pregovore s EU, ali se treba čuvati njihovog uticaja...” I na kraju: „Iz EU dolazi predlog da se pojača delovanje NVO, što je pritisak na vlast i širenje uticaja onoga ko ih plaća.

Sejanje konfuzije umesto prave analize dramatične krize u koju srpsko društvo sve dublje tone ima za cilj potpunu centralizaciju vlasti radi uspostavljanja potpune kontrole svih aspekata života. Svakoj centralizaciji glavni neprijatelj su aktivni građani i građanke, često skloni „opasnom” nevladinom udruživanju. Kampanja protiv civilnog društva, započeta i usavršena devedesetih, uspešno se nastavlja.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.