Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta je rešenje za Moskvu i Kijev

(Фото Ројтерс)

Nastavak konflikta u istočnoj Ukrajini krajnje je predvidiv. Od kako je pre pet meseci počela pobuna podržana iz Rusije, jasno je da Kremlj ne bi dozvolio da se pobunjenici slome silom. Predsednik Vladimir Putin uložio je ugled u ukrajinsku strategiju i imidž ruske snage pa bi omogućavanje ukrajinske vojne pobede bilo pretnja stabilnosti ili čak opstanku njegovog režima.

Kako su mnogi posmatrači pisali od početka ovog konflikta, nikada nije postala šansa da ukrajinska vojska pobedi. Prerušene ruske snage bore se protiv ukrajinske vojske. Ako bi Zapad ohrabrivao Kijev da razmišlja o vojnoj pobedi – što se čini da zapadne vlade rade – to bi samo moglo da vodi ka neizbežnom porazu. Ako se potvrdi, najavljeni ukrajinski koraci ka sporazumu s Moskvom o prekidu vatre s pobunjenicima bili bi logičan korak.

Čak i kada bi Zapad toliko vojno pomogao Kijevu da mu pruži realnu šansu da slomi pobunjenike, istovremeno bi stvorio i realne šanse za totalnu rusku invaziju. Takvu invaziju mogla bi da zaustavi samo zapadna armija a to jednostavno nije izgledno. Ruska invazija bila bi katastrofa za Ukrajinu i Rusiju i strašno poniženje za NATO i Zapad.

To što Rusija ima tvrd stav ne proizlazi samo iz Putinovih kalkulacija. To je i zbog toga što mnogo običnih Rusa, uključujući one koji su u suštini prozapadni i antiputinovski raspoloženi, smatra da je američka podrška za svrgavanje demokratski izabrane (iako mrske) vlade u Kijevu prošle zime nečuvena pretnja vitalnim ruskim interesima. Putinova popularnost skočila je zbog njegove politike prema Ukrajini i ne pokazuje da slabi. Rusija se brine za ono što se dešava u Ukrajini više nego što se Zapad brine – zbog razloga koji bi trebalo da bude jasan svakome ko je proveo deset minuta izučavajući rusku i ukrajinsku istoriju.

Istovremeno, Kremlj ostaje relativno oprezan – da nije tako, ruska armija bi sada bila u Harkovu ili Odesi. Moskva nije uradila ništa posle sloma proruskih demonstranata u drugim delovima istočne i južne Ukrajine (uključujući ubijanje više od 40 ljudi u Odesi) i prihvatila je da Kijev kontroliše ova područja.

Moskva je takođe kao legitiman prihvatila izbor Petra Porošenka za predsednika, odustajući od podrške bivšem predsedniku Viktoru Janukoviču. Zato se može priznati da je u potrazi za de jure kontrolom Krima i odlučnim nezvaničnim uticajem u regionu Donbasa Kremlj drastično umanjio nade u odnosu na period od pre godinu dana, kada je Moskva želela da celu Ukrajinu uvede u blok kojim dominira Rusija. Ovo dozvoljava mogućnost političkog rešenja koje bi samo moglo da se sastoji od posebnog autonomnog statusa za region Donbasa u okviru Ukrajine.

Zapad bi trebalo da iskoristi napore da se prekine vatra i snažno podrži rešenje, a onda bi trebalo da pregovara o tačnim uslovima s Kijevom i Moskvom. Pravno i moralno, ne bi mogla da postoji primedba Zapada na ovo – to je rešenje koje je Zapad predlagao za rešavanje konflikata u mnogim delovima sveta. U drugoj bivšoj sovjetskoj teritoriji, Nagorno Karabahu, Zapad je otišao još dalje i predložio najslabiju formu konfederacije s Azerbejdžanom. Ovo rešenje odgovara istorijskoj i lokalnoj stvarnosti: Donbas je u stvari region sa sopstvenom kulturom i tradicijom.

Ako bi se Donbas odvojio na ovaj način, dok bi se sačuvao princip ukrajinskog teritorijalnog integriteta, to bi omogućilo Zapadu da pomogne u razvoju i jačanju ostatka Ukrajine bez stalnih nemira na Istoku. Ovo bi otvorilo mogućnost, iako u dalekoj budućnosti, da se Ukrajina pridruži Evropskoj uniji. Ako bi stanovnici Donbasa u tom trenutku izabrali da se izdvoje i izgube privilegije članstva u EU, utoliko gore po njih.

Primedba na ovo rešenje jeste da bi na kratke staze to dalo Donbasu pravo veta na ukrajinsko članstvo u NATO. Ali, kako NATO očigledno nema nameru da se bori da brani Ukrajinu, ponuda Ukrajini za članstvo bila bi moralni i geopolitički kriminal.

Izbor danas nije između ujedinjene Ukrajine potpuno u zapadnom bloku ili Ukrajine kojoj je Rusija oduzela deo teritorije. Kao što su nedavna vojna dešavanja pokazala, prvi scenario se jednostavno neće dogoditi. Izbor je između Ukrajine s autonomnim Donbasom zajedno s realnim izgledima za razvoj demokratije i ekonomije ove zemlje u pravcu Zapada i Ukrajine, koja će biti zaglibljena u delimično zamrznutom konfliktu koji će podrivati nade za napredak. Izlaz iz ove katastrofe je jasan, samo još kad bi zapadne vlade imale državništvo i hrabrost da ga prihvate.

Autor je profesor na Školi za međunarodne odnose Univerziteta Džordžtaun u Kataru i autor knjige „Ukrajina i Rusija: bratsko rivalstvo”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.