Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umesto da održava mir, NATO ga ugrožava

Za zapadne gospodare rata ovo je pravo vreme da se nađu u Velsu. Vojna alijansa koja godinama pokušava da objasni zašto još postoji ima veoma zgusnut raspored na samitu u Njuportu. NATO možda nije centralna ideja Baraka Obame i Dejvida Kamerona za zaokruženu intervenciju na Bliskom istoku i brisanje s lica zemlje takozvane Islamske države. Ali posle 13 godina krvave okupacije Avganistana i pogubne intervencije u Libiji, zapadna alijansa je dobila neprijatelja koji zadovoljava očekivanja. Prolazeći kroz bivšu sovjetsku republiku Estoniju, američki predsednik je objavio da je NATO spreman da brani Evropu od „ruske agresije”.

Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen – koji je kao danski premijer 2003. tvrdio da „Irak poseduje oružje za masovno uništenje… Znamo” – objavio je satelitske snimke koji prikazuju navodnu rusku invaziju na Ukrajinu. Da ga slučajno neko ne bi pretekao u isticanju, britanski premijer je uporedio Vladimira Putina s Hitlerom.

Samit predviđa da elitne jedinice za brzo delovanje budu raspoređene u istočnoj Evropi, kako bi se Moskva odvratila od eventualnog napada. Britanija šalje u Ukrajinu trupe radi vežbe. U Vašingtonu, u Kongresu, „jastrebovi” zahtevaju akciju kojom bi Ukrajina dobila „mnogo sposobniju vojsku da se odupre” Rusiji.

Sve nade o pregovorima o primirju koje nagoveštava ukrajinski predsednik brzo potonu kad njegov premijer Arsenij Jacenjuk – američki favorit u Kijevu – opiše Rusiju kao „terorističku zemlju” i zahteva, uz ohrabrenje Rasmusena, da se Ukrajini omogući priključenje NATO-u. Upravo je mogućnost da Ukrajina bude uvučena u zapadnu vojnu alijansu bila najveći okidač za izbijanje konflikta. Umesto da održava mir, NATO uzrokuje rast tenzija i rat.

Tako je bilo otkako je NATO osnovan, 1949, u jeku hladnog rata, šest godina pre Varšavskog pakta, kao navodni odbrambeni savez od sovjetske opasnosti. Iako se često tvrdi da je Alijansa održavala mir u Evropi 40 godina, ne postoji ni najmanji dokaz da je Sovjetski Savez ikada nameravao da napadne.

Posle raspada SSSR Varšavski pakt je odumro. NATO, međutim, nije, iako je ostao bez proklamovane svrhe svog postojanja. Da je postizanje mira zaista bilo cilj, organizacija je mogla da bude uključena u širi bezbednosni okvir kojem bi pripadala i Rusija, a funkcionisanje bi nadgledale Ujedinjene nacije.

Umesto toga, sami su sebi dali mandat za vođenje jednostranih ratova – od Jugoslavije do Avganistana i Libije. U Evropi je NATO postavio temelje za rat u Ukrajini prekršivši američko obećanje Moskvi i krenuvši u neumorno širenje ka istoku: prvo na nekadašnje zemlje članice Varšavskog pakta, a potom i na sam bivši Sovjetski Savez.

Ali, „najveća nagrada”, kako je to nazvao direktor Nacionalne zadužbine za demokratiju koju finansira SAD, bila je etnički podeljena Ukrajina. Pošto je EU s Ukrajinom postigla sporazum koji je povezan i s vojnom saradnjom, a korumpirani ali ipak izabrani ukrajinski predsednik odbio da ga potpiše – uz pomoć Amerike je organizovan državni udar. Preuzimanje susedne zemlje od strane neprijatelja Rusija je shvatila kao pretnju svojim vitalnim interesima.

Šest meseci kasnije, otpor uz podršku Moskve koji je istok Ukrajine pružio nacionalistima iz Kijeva koje podržava NATO – izrodio se u pravi rat. Hiljade ljudi je poginulo, a kršenje ljudskih prava poraslo je na obe strane, dok su vladine snage i njihovi nelegalni pomagači granatirali civilne ciljeve i otimali, zarobljavali i mučili osumnjičene separatiste. Ukrajinske trupe koje podržavaju zapadne vlade u svojim redovima imaju grupe poput neonacističkih.

Sve represivniji režim u Kijevu sada pokušava da zabrani ukrajinsku komunističku partiju koja je osvojila 13 odsto glasova na poslednjim parlamentarnim izborima.

NATO, čije je članstvo u prošlosti uključivalo fašističke vlade, nikad se nije preterano uzbuđivao zbog demokratije. Dokazi za njihove tvrdnje da su ruske trupe izvršile invaziju na Ukrajinu takođe nemaju mnogo utemeljenja na terenu.

Dostavljanje naoružanja i tajna intervencija u korist pobunjenika u Donbasu – uključujući specijalne snage i ilegalce – jesu još jedan problem.

Ali to je upravo ono što su sile NATO-a, kao što su SAD, Velika Britanija i Francuska, godinama radile širom sveta – od Nikaragve do Sirije i Somalije.

Bizarna je ideja da je Rusija izmislila novu formu „hibridnog ratovanja” u Ukrajini.

To ne znači da indirektni rat koji NATO i Rusija vode u Ukrajini nije grozan i opasan. Ali nije potrebno imati simpatije za Putinov autoritarizam i uvideti da su NATO i EU, a ne Rusija, pokrenuli ovu krizu – i da su zapadne sile one koje se odupiru nagodbi koja je jedini izlaz iz nje, zbog straha da ne ispadnu slabe.

Takva nagodba moraće da uključi federalnu autonomiju, jednaka prava za manjine i vojnu neutralnost kao osnovne zahteve – konkretno, ništa od NATO-a.

Dok krvoproliće postaje sve veće, politička nomenklatura u Kijevu naginje udesno, a ukrajinska ekonomija preti da eksplodira, samo njihovi zapadni sponzori mogu da naprave prodor. U suprotnom, posle Krima dolazi do eskalacije i dezintegracije.

NATO voli da sebe doživljava kao međunarodnu zajednicu. U stvarnosti, to je intervencionistički i ekspanzionistički klub bogatih zemalja i njihovih satelita koji se koriste za zastupanje zapadne strategije i ekonomskih interesa. Kao što se pokazalo u Ukrajini, umesto da održava mir, NATO ga ugrožava.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.