sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Koliko troši prosečan Srbin

Po zvaničnoj statistici EU srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) 2013. godine bio je 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU, što je praktično nepromenjeno u odnosu na nivo 2008. Lošije stojimo i od Bugarske i Rumunije, dok Hrvatska i Slovenija već izgledaju nedostižno sa čak tri, odnosno četiri, petine evropskog proseka po oba pokazatelja.

U Bugarskoj i Rumuniji je BDP po kupovnoj moći prošle godine iznosio 14,5 odnosno 13.400 dolara per capita, za razliku od 11.269 dolara kod nas. Ako opravdano ukalkulišemo neobračunati deo sive ekonomije u naš BDP (što za oko desetinu povećava BDP Srbije), mi i dalje ostajemo ispod komšija sa kojima se najčešće poredimo (Hrvati, sa čak 18.200 dolara su daleko ispred).

Ova slika i nije tako loša, poredeći je sa onom koju stvara BDP po tržišnim cenama. Naime, Srbija je stvarala oko 6.000 dolara po stanovniku 2013, što je skoro šest puta niže od proseka EU (i više nego dva puta manje od Hrvatske ili Mađarske, te skoro četiri puta manje od slovenačkog proseka). Ova razlika u pokazateljima je posledica nivoa prosečne cene robe, ali pre svega usluga, koje su u Srbiji ipak neuporedivo (grubo dvostruko) niže. Na primer poznato je da naši iseljenici uglavnom odlazak kod zubara ili pedikira ’čuvaju’ za posetu otadžbini.

Međutim, iako ovi brojevi izgledaju zabrinjavajuće treba naglasiti da u novovekovnoj državnosti naše zemlje, koja traje oko dva stoleća, situacija skoro nikada nije bila znatnije bolja. Naime, podaci čuvenog američkog ekonomskog istoričara Medisona ukazuju da je nivo BDP po kupovnoj moći u našoj zemlji, izuzevši sedamdesete godine prošlog veka, praktično konstantno na evropskom začelju, gde se iza nas po pravilu nalazi Albanija. Tako se Srbija 1870. godine duplo slabije kotirala od mađarskog dela Austrougarske, a lošije i od Rumunije. Dve decenije kasnije situacija je slična, kao i 1913. Tek 1938. konačno prestižemo Rumuniju, ali nam je tada životni standard duplo slabiji od mađarskog ili poljskog, te čak četiri puta niži od onoga u zemljama zapadne Evrope.

Istorijski najbolja pozicija, pomognuta silnim zaduživanjem, je godinu pred smrt Broza kada Srbija bolje stoji od Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, i tek dva puta slabije od proseka zapada Evrope. Do 1990. situacija se blago pogoršala (bili smo na oko dve petine proseka zapadne Evrope, i još bolji od istočnih suseda). Nakon toga kreće sunovrat, koji je zaustavljen 2000. Nakon toga kreće rast, ali tek na nivou prosečnog u centralnoj i istočnoj Evrope, što je naše zaostajanje cementiralo.

Institut za evropske studije

Komеntari0
306e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja