sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Po brizi za talente, od 144 zemlje, Srbija na 141. mestu

Ovogodišnji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2014–2015) daje pregled stepena konkurentnosti 144 ekonomije širom sveta, i na taj način predstavlja najveću sveobuhvatnu procenu ove vrste na globalnom svetskom nivou. Sadrži detaljan profil za svaku od ekonomija zemalja uključenih u studiju, kao i obiman deo podataka sa globalnom rang-listom koja obuhvata više od 100 indikatora svrstanih u 12 stubova.

Srbija je rangirana na 94. poziciji, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila na 101. mestu među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvoda (obračunat prema paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i to predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti.

Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski kapital – znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije, u okviru ovog sedmog stuba, jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova” i to: „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata”, po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venecuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i „kapacitet zemlje za privlačenje talenata” po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venecuela), od ukupno 144 zemlje.

Kreatori i donosioci odluka u Srbiji morali bi da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata iz srpskog rasejanja. Koncept „dijaspora kao deo matične zemlje” podrazumeva da pripadnici dijaspore budu uključeni u svakodnevne aktivnosti matične zemlje bez nužnog preseljenja u nju ili čak bez pripadnosti određenoj organizaciji iz dijaspore. Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu, u smislu „relativno homogene celine”.

Globalne mreže znanja mogu da igraju ključnu ulogu u ekonomskom i industrijskom razvoju matične države. Dok je u prošlosti strah od „odliva mozgova” izazvao kod kreatora politika negativan stav prema emigraciji visokoobrazovanih i visokostručnih ljudi, svet je evoluirao do prihvatanja norme koja zagovara dvosmerni protok ljudskog kapitala koji donosi ogromne prednosti. Drugim rečima, migracija se tretira i kao izvor „priliva znanja” i „cirkulacije mozgova” koji poboljšavaju intelektualni kapital matične države. Ali, pored svih pozitivnih promena koje donosi razmena naučnih kadrova i migracija stručnjaka, posao međunarodnog obrazovanja, odnosno izvoza obrazovanja, predstavlja veliku šansu i za manje zemlje kao što je Srbija.

„Kapacitet za inovacije”, po kojem je Srbija na 130. poziciji, može biti podstaknut podrškom istraživačkih institucija. „Kvalitet istraživačkih institucija” (69. pozicija) i „dostupnost istraživača i inženjera” (82. pozicija) u direktnoj je vezi sa proizvodnjom ljudskog kapitala; „primena patenata” (55. mesto), zajedno sa istraživačkom saradnjom na relaciji „univerzitet–industrija” (95. mesto), predstavljaju „trougao znanja” (obrazovanje, inovacije i istraživanja). Nažalost, Srbija se po indikatoru „kvalitet obrazovnog sistema” našla na 106. mestu, a po kvalitetu menadžmenta u školama na 114. mestu.

Privlačenje mladih iz inostranstva da studiraju u Srbiji jedan je od ciljeva koji će jačati kapacitete za zadržavanje talenata i za njihovo privlačenje u Srbiju.

Kako sugeriše iskustvo drugih zemalja, posebno Irske, međunarodni studenti takođe doprinose ekonomiji zemlje i njenom ugledu u drugim važnim aspektima: (a) stvaranju zaposlenosti direktno i indirektno; (b) promovisanju ugleda zemlje u kojoj su se školovali u inostranstvu; (c) uspostavljanju kontakata u zemljama iz kojih dolaze; (d) popunjavanju slobodnih radnih mesta ako je zemlja suočena s deficitom u određenim veštinama u budućnosti.

Profesor univerziteta

Komеntari0
d9c8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja