Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Po brizi za talente, od 144 zemlje, Srbija na 141. mestu

Ovogodišnji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2014–2015) daje pregled stepena konkurentnosti 144 ekonomije širom sveta, i na taj način predstavlja najveću sveobuhvatnu procenu ove vrste na globalnom svetskom nivou. Sadrži detaljan profil za svaku od ekonomija zemalja uključenih u studiju, kao i obiman deo podataka sa globalnom rang-listom koja obuhvata više od 100 indikatora svrstanih u 12 stubova.

Srbija je rangirana na 94. poziciji, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila na 101. mestu među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvoda (obračunat prema paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i to predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti.

Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski kapital – znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije, u okviru ovog sedmog stuba, jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova” i to: „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata”, po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venecuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i „kapacitet zemlje za privlačenje talenata” po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venecuela), od ukupno 144 zemlje.

Kreatori i donosioci odluka u Srbiji morali bi da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata iz srpskog rasejanja. Koncept „dijaspora kao deo matične zemlje” podrazumeva da pripadnici dijaspore budu uključeni u svakodnevne aktivnosti matične zemlje bez nužnog preseljenja u nju ili čak bez pripadnosti određenoj organizaciji iz dijaspore. Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu, u smislu „relativno homogene celine”.

Globalne mreže znanja mogu da igraju ključnu ulogu u ekonomskom i industrijskom razvoju matične države. Dok je u prošlosti strah od „odliva mozgova” izazvao kod kreatora politika negativan stav prema emigraciji visokoobrazovanih i visokostručnih ljudi, svet je evoluirao do prihvatanja norme koja zagovara dvosmerni protok ljudskog kapitala koji donosi ogromne prednosti. Drugim rečima, migracija se tretira i kao izvor „priliva znanja” i „cirkulacije mozgova” koji poboljšavaju intelektualni kapital matične države. Ali, pored svih pozitivnih promena koje donosi razmena naučnih kadrova i migracija stručnjaka, posao međunarodnog obrazovanja, odnosno izvoza obrazovanja, predstavlja veliku šansu i za manje zemlje kao što je Srbija.

„Kapacitet za inovacije”, po kojem je Srbija na 130. poziciji, može biti podstaknut podrškom istraživačkih institucija. „Kvalitet istraživačkih institucija” (69. pozicija) i „dostupnost istraživača i inženjera” (82. pozicija) u direktnoj je vezi sa proizvodnjom ljudskog kapitala; „primena patenata” (55. mesto), zajedno sa istraživačkom saradnjom na relaciji „univerzitet–industrija” (95. mesto), predstavljaju „trougao znanja” (obrazovanje, inovacije i istraživanja). Nažalost, Srbija se po indikatoru „kvalitet obrazovnog sistema” našla na 106. mestu, a po kvalitetu menadžmenta u školama na 114. mestu.

Privlačenje mladih iz inostranstva da studiraju u Srbiji jedan je od ciljeva koji će jačati kapacitete za zadržavanje talenata i za njihovo privlačenje u Srbiju.

Kako sugeriše iskustvo drugih zemalja, posebno Irske, međunarodni studenti takođe doprinose ekonomiji zemlje i njenom ugledu u drugim važnim aspektima: (a) stvaranju zaposlenosti direktno i indirektno; (b) promovisanju ugleda zemlje u kojoj su se školovali u inostranstvu; (c) uspostavljanju kontakata u zemljama iz kojih dolaze; (d) popunjavanju slobodnih radnih mesta ako je zemlja suočena s deficitom u određenim veštinama u budućnosti.

Profesor univerziteta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.