Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko kruni vrednost dinara

(Фото Д. Јевремовић)

Poslednja epizoda s padom vrednosti dinara ne zabrinjava mnogo Narodnu banku. Vrednost evra veća je od 119 dinara, a iz centralne monetarne institucije stižu umirujuća objašnjenja – da to nije alarmantno. Mada ne ciljaju nijednu, određenu vrednost kursa, ipak im je bitna neka stabilnost.

Javnosti su ponuđeni mnogi razlozi zašto domaća valuta gubi na vrednosti. Počev od ukrajinske krize, odnosno nepoverenja investitora, koji beže sa ovih nemirnih prostora, do toga da strane kompanije i banke iznose novac iz zemlje, kao i da su mešetari u to umešali prste.

Kom objašnjenju verovati?

U prvom tromesečju 2014. godine NBS je na odbranu kursa potrošila tačno 800 miliona evra. Prodala je 820, a kupila 20 miliona evra. Podsećanja radi to je bilo vreme pred izbore. Od avgusta kada je dinar počeo da slabi NBS je, radi „spasa” valute, prodala samo 145 miliona evra. Zašto sada NBS ne prodaje veće sume i da li je moguće da neki špekulant, koji na tržištu kupuje 30 miliona evra, može da napravi darmar svim deviznim dužnicima kada NBS ima na raspolaganju bezmalo 11 milijardi evra deviznih rezervi kojima može da brani dinar. Na kraju krajeva, špekulanti teže da zarade svih 365 dana u godini. Zašto im onda nije pošlo za rukom da utiču na pomeranje kursa u prvoj polovini godine.

Da li je zapravo po sredi nešto drugo? Da li su niska inflacija i po tom osnovu niži prihodi države razlog što je centralna banka dozvolila da naš fluktuirajući kurs „zapliva naniže”. Jer, kurs se preliva na cene, a poskupljenja, ma kako to bizarno zvučalo, državi donesu veće prihode zbog veće osnovice oporezivanja. Rečju, inflacija postaje dobra vest kada podbace državni prihodi.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da se iz toga što NBS nije snažno branila kurs od avgusta, kada je počeo da slabi, vidi da je spremna da, radi podrške fiskalnoj konsolidaciji, dozvoli blago slabljenje dinara. Time se, po automatizmu, povećavaju poreski prihodi kroz uvozni PDV. Slabljenjem dinara od, recimo, četiri odsto na sumu od 250 milijardi dinara predviđenih od uvoznog PDV-a država dobije za deset milijardi dinara veće prihode.

Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, ne misli da je NBS dobila zadatak da „pusti” kurs.

– Država je računala na prihode uz inflaciju od 5,5 odsto. Sada je upola manja. I prihodi su manji. Ali to ne znači da su se NBS i vlada dogovorili da kurs ode naniže. Razlog su uticaji van kontrole, a to su ukrajinska kriza zbog koje je poverenje investitora manje. Dodatno postoji i nepoverenje u ekonomsku politiku Srbije i fiskalnu konsolidaciju. Na ekonomskom planu nema poboljšanja. Stao je rast izvoza, a počeo je da raste uvoz i deprecijacija je dobra da to spreči. Destimulisaće se uvoz, a podstaći izvoz. Puštanje kursa u umerenom iznosu je dobro, jer slaba privreda ne može da ima jaku valutu. Poslednje pomeranje neće ugroziti ciljanu inflaciju, a mnogo ni građane zadužene u valutnom znaku, smatra Arsić.

Dragovan Milićević, ekonomski analitičar kaže da je Narodna banka ove godine na odbranu kursa potrošila oko 800 miliona evra što nije malo.

– Dinar slabi zbog toga što nema ponude deviza, nema investicija, nema izvoza i zato neravnoteža ponude i tražnje dovodi to pada vrednosti nacionalne valute. Veća je tražnja za devizama. Devize kupuje veliki deo privrede koji je u stranom vlasništvu. Ne investira profit, već ga iznosi matičnim kompanijama što je legitimno. Takođe i banke vraćaju kredite maticama, a prisutno je i sezonsko plaćanje robe i usluga – kaže Milićević.

Na pitanje da li su za pad dinara zaslužni i mešetari, odnosno špekulanti, naš sagovornik sumnja u to.

– Nema ničeg nenormalnog u tome što neko želi nešto da kupi jevtinije, a posle skuplje da proda. I novac je roba kojom se trguje. Špekulativne transakcije su legitimne, a NBS može da ih spreči tako što će ih oporezovati, smatra Milićević.

Ni on ne veruje da postoji dogovor monetarnih i fiskalnih vlasti da dinar oslabi.

– Ne verujem da im je to namera. Svaki procenat depresijacije dinara utiče na inflaciju 0,45-0,5 odsto, ali u narednih tri, do šest meseci. Osim toga i podaci NBS pokazuju da je novčana gotovinska masa stabilna – kaže Milićević.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.