Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Škotska se izjasnila za ostanak u Velikoj Britaniji

EDINBURG – Građani Škotske glasali su protiv otcepljenja od Velike Britanije, pokazuju današanji zvanični rezultati.

Na osnovu zvaničnih rezultata glasanja u Škotskoj, 55,3 odsto građana Škotske glasalo je za ostanak u okviru Velike Britanije, dok je 44,7 odsto građana želelo da Škotska prekine 300-godišnji savez sa Britanijom, preneo je AFP.

Izlaznost na glasanje je bila rekordna i iznosila je 84,6 procenata - 2.001.926 građana je glasalo za ostanak u Velikoj Britaniji, a 1.617.989 se izjasnilo za nezavisnost Škotske.

Prethodni rekord u izlaznosti građana na birališta postignut je na parlamentarnih izborima 1950. godine i iznosio je 84 procenata.

Oko 4,3 miliona Škota sa pravom glasa imalo je juče priliku da zaokruži „da” ili „ne” na listiću na kojem je bilo postavljeno istorijsko pitanje: „Da li Škotska treba da bude nezavisna država?"

Škoti su juče odbili predlog vladajućih nacionalista da proglase nezavisnu državu.

Kameron obećao veća ovlašćenja svim entitetima u Birtaniji

LONDON – Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron obećao je danas da će svim entitetima koji čine tu zemlju dati veća ovlašćenja, nakon što su se građani Škotske izjasnili da neće okončati savez sa Britanijom i osnovati nezavisnu državu.

„Kako će građani Škotske dobiti veća ovlašćenja da uređuju svoje poslove, sledstveno tome i građani Engleske, Velsa i Severne Irske moraju da dobiju veća ovlašćenje”, rekao je Kameron.

On je naveo da će, kako je obećao pre glasanja, Škotska dobiti veća ovlašćenja u oblasti ubiranja poreza, potrošnje i socijalnih davanja.

Dogovor će biti usaglašen do novembra, a predlog zakona bi trebalo da bude u parlamentu do januara.

Kameron je izjavio i da je pitanje nezavisnosti Škotske rešeno na duži vremenski period, tokom, kako je rekao perioda života jedne generacije, nakon što su se birači jasno izjasnili da žele da ostanu deo Velike Britanije.

„Ne može biti nikakvih sporova niti repriza, čuli smo volju škotskog naroda”, rekao je Kameron novinarima ispred svoje kancelarije u Londonu.

Premijer Škotske Aleks Salmond, predvodnik otcepljenja, priznao je poraz nakon što je 31 region objavio rezultate glasanja.

Tuga pristalica otcepljenja Škotske

„Važno je reći da je naš referendum bio dogovoren proces održan uz pristanak, a Škotska je većinom glasova u ovoj fazi odlučila da ne postane nezavisna država”, rekao je Salmond svojim pristalicama okupljenim u Edinburgu.

Oko 4,3 miliona Škota sa pravom glasa imalo je juče priliku da zaokruži „da” ili „ne” na listiću na kojem je bilo postavljeno istorijsko pitanje: „Da li Škotska treba da bude nezavisna država?”

Mediji: Britanija je sada bezbedna, ali na „aparatima"

LONDON – Britanski mediji danas ocenjuju da je opredeljenje Škota da ostanu u sastavu Britanije donelo olakšanje mnogim stanovnicima ostrva, ali upozaravaju da je referendum o nezavisnosti otvorio novo poglavlje u odnosima u tri veka dugoj uniji.

Mediji ocenjuju da je visoka izlaznost penzionera - jedine starosne grupe koja je većinom glasala za ostanak u Britaniji, obezbedila zemlji da opstane.

List „Ekonomist” ocenjuje da je britanska država „preživela, ali da se nalazi na aparatima za veštačko disanje”.

„Zastava Unije će i dalje da se vijori. Škoti su glasali juče da ostanu u sastavu Britanije. Time su osigurali nastavak države koja je oblikovala moderni svet. Oni su, takođe, sačuvali britanski identitet koji više od trećine Škota, Engleza, Velšana i stanovnika Severne Irske smatraju veoma važnim”, navodi „Ekonomist”.

Međutim, list upozorava da je samo 200.000 glasova u prilog nezavisnosti nedostajalo da „ove dragocene vrednosti budu oštećene ili uništene, a i Britanija sa njima”.

„Ekonomist” podseća da je britanski premijer Dejvid Kameron obećao da će u narednih devet meseci da traju pregovori oko budućeg ustavnog uređenja.

„Pregovori dve strane će biti teški i možda dogovori oko ustavnog uređenja neće biti postignuti, ali do toga mora da dođe, jer Britanija zavisi od toga”, upozorava list.

„Milion Škota je glasao za izlazak iz Unije, iako su znali da će možda zbog toga biti siromašniji. Jedino ih je visoka izlaznost škotskih penzionera osujetila. To je, u noći velikog olakšanja za mnoge Britance, zaisa šokantno. To znači da je britanska država preživela, ali da je ostala na aparatima za veštačko disanje”, zaključio je „Ekonomist”.

„Britanija je bezbedna pošto je Škotska odbacila nezavisnost” - naslov je londonskog „Telegrafa”.

„Telegraf” prenosi reči škotskog premijera Aleksa Salmonda da, u ime škotske vlade, prihvata rezultate referenduma, ali i da se obavezuje da će konstruktivno da radi u interesu Škotske i ostatka Kraljevstva.

„Izlazak od 86 odsto je najveći u demokratskom svetu na bilo kojim izborima ili bilo kom referendumu u istoriji. Ovo je bio trijumf demokratskog procesa i učestvovanja u politici”, rekao je Salmond i najavio da će u toku današnjeg dana da održi pres konferenciju.

Britanski „Dejli mejl” prenosi da je „Škotska rekla - ne”, a da su rezultati referenduma izazvali „ustavni zemljotres” u zemlji.

List prenosi da je tabor unionista „Bolje zajedno” ostvario čistu pobedu i podseća da su lideri Škotske nacionalne partije izrazili „duboko razočaranje” zbog ishoda glasanja.

„Dejli mejl” navodi da se škotski premijer nadao trijumfu na referendumu, ali da su Škoti odlučili suprotno zbog čega je Salmond suočen sa teškim izgledima da zadrži tu funkciju.

List prenosi da je karnevalska atmosfera na ulicama škotskih gradova posle saopštavanja rezultata utihnula, da su mnogi građani tužni otišli kućama, na nekim mestima je došlo i do sukoba sa policijom.

Takođe, list prenosi da je pokrenuta istraga u vezi sa 10 slučajeva navodne izborne krađe na biračkim mestima u Glazgovu.

List prenosi da je teniser Endi Marej, koji je juče pozvao Škote da glasaju za nezavisnost, izjavio da će nastaviti da igra „pod britanskom zastavom”.

Londonski „Gardijan” prenosi da su Škoti većim glasali protiv raskida Unije sa Engleskom i Velsom, koja traje već 307 godina.

List podseća, pak, da je kampanja za nezavisnost ostvarila četiri velike pobede, uključujući i pobedu od 53 odsto u najvećem gradu Glazgovu.

Tabor protiv nezavisnosti osvojio je pobedu u 26 oblasti, dobro je prošao u oblastima za koje se to unapred očekivalo, uključujući glavni grad Edinburg, ali i u onim oblastima gde se očekivala pobeda nacionalista.

Britanska TV mreža Bi-Bi-Si (BBC) navodi da su Škoti „odlučno” glasali protiv nezavisnosti.

Britanski javni servis podseća na reči premijera Kamerona da „narod Engleske, Velsa i Severne Irske mora više da se pita za poslove koji se njih tiču”.

„Ljudi su rekli šta imaju. Škotska je odbacila nezavisnost. Rezultat su prihvatile obe strane. Mogli biste da pomislite da je to - to. Ali, nije ni približno”, ocenio je urednik političke redakcije BBC Nik Robinson.

On to obrazlaže činjenicom da je 1,5 milion britanskih građana glasalo za izlazak iz zajednice, kao i da je nezavisnost podržao najveći škotski grad Glazgov.

„Lideri tri najveće britanske partije su obećali značajne ustavne promene i to ne samo za Škotsku, nego i za Englesku, Vels i Severnu Irsku. Dogovorili su se oko rokova za prenos ovlašćenja škotskom parlamentu, ali je dug, dug put do toga da se dogovore načini za to”, upozorava Robinson.

Španija srećna, na Kataloniju rezultat nema uticaja

MADRID, BARSELONA – Španija je „veoma srećna”, jer su se građani Škotske izjasnili da ne žele da se otcepe od Velike Britanije, izjavio je danas premijer Španije Marijano Rahoj.

„Mi smo veoma srećni što Škotska ostaje sa nama”, poručio je Rahoj u snimljenoj video poruci, ocenivši da je rezultat glasanja pozitivan za „integraciju Evropske unije”, preneo je AFP.

S druge strane, aktivisti koji se bore za otcepljenje Katalonije od Španije, naveli su da glasanje u Škotskoj ima mali uticaj na njihovu odluku da se izbore za nezavisnst Katalonije.

Poslanik u katalonskoj nacionalnoj skupštini Rikard Hene izjavio je da se u Škotskoj dogodilo ono što su pristalice katalonskog otcepljenja od Španije i očekivali, a da je kampanja za otcepljenje Katalonije posle škotskog referenduma samo ojačala, preneo je britanski dnevnik „Gardian”.

Ono što je važno, istakao je on, jeste da je referendum održan i da su Škoti mogli da izraze svoju kolektivnu volju.

„Ono zbog čega im zaista zavidimo jeste što su imali mogućnost da glasaju. Mi se zato borimo”, rekao je Hene.

Poslanici u katalonskom parlamentu treba danas popodne da usvoje zakon na osnovu koga će im biti omogućeno da legalno održe referendum o sudbini Katalonije, kako su i planirali 9. novembra, za koji španska vlada nije dala saglasnst.

„Danas je veoma važan dan”, rekao je Hene i dodao da Katalonska nacionalna skupština organizuje popodne skup ispred katalonskog parlamenta na kome će građani podržati novi zakon.

Dogovor o raspisivanju referenduma o suverenosti Katalonije postigle su 12. decembra 2013. separatistički nastrojene političke partije u Kataloniji i tada je dogovoreno da se glasanje održi 9. novembra ove godine.

Predsednik regionalne vlade Katalonije Artur Mas tada je naglasio da će referendum biti održan, dok je španski ministar pravde Alberto Ruis Galjardon izjavio da referendum neće biti održan, jer španski Ustav takvu mogućnost ne dozvoljava.

Ustavni sud Španije doneo je odluku 25. marta 2014. da je najavljeno održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije, planiranog za 9. novembar, neustavno.

Prema španskom Ustavu, regija „ne može jednostrano da raspiše referendum na kojem će samostalno odlučiti o svojoj integrisanosti u Španiju”.

Predsednik Vlade Španije Marijano Rahoj nedvosmisleno je naglasio da samo čitav španski narod ima pravo da odluči šta je Španija.

Madrid planira da to pitanje iznese pred španski Ustavni sud, koji će gotovo sigurno zaključiti da bi glasanje bilo nezakonito.

S druge strane, neki sektori katalonskog establišmenta, pogotovu levičarski, smatraju da bi Barselona trebalo da održi referendum bez obzira na potencijalnu sudsku odluku, a u tom duhu je katalonski parlament nedavno usvojio nekoliko zakona koji su, prema levičarima, učinili referendum zakonitim.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.