Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlast na Kosovu i Srbi u tamnom vilajetu

Kako iznutra izgleda politički svet kosovskih Albanaca? Zašto ne mogu da konstituišu vlast? Kako će proći Srbi u međualbanskoj podeli moći i od koga im zavisi sudbina?

Od trenutka kada je dospeo u milost bivše američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, Hašim Tači je, u velikoj meri, postao gospodar novog Kosova. Sposobnost da, u periodu borbe protiv Srba, poveže raštrkane i ideološki šarene grupice otpora, kao i surovi obračun sa onima koji ga nisu slušali kasnije se pretočila u institucije i apsolutnu dominaciju njegovih kadrova. Ratni nameštenici u sudovima, policiji, zdravstvu, univerzitetu bili su idealna podloga za vezu sa terenom i tradicionalnim klanovsko-plemenskim strukturama nepoverljivim prema svakoj vlasti. Uzor za svoju moć i vlast tražio je u Milu Đukanoviću, najdugovečnijem evropskom vladaru od pada Berlinskog zida.

„Mnogo mi je žao što bolje ne govorim srpski jezik. Ja i ovaj Milo se baš nekako osećamo”, poverio se Hašim Tači nakon jednog od sastanaka sa crnogorskim suverenom. Zapadna, na prvom mestu američka, podrška u borbi protiv Beograda osnova je njihove sličnosti. Hašim za razliku od Mila nije nasledio tradiciju institucija, a – isto tako – partijska tajna služba nije mogla da ostvari kontrolu nad većim delom političkog ambijenta, jer su takve službe imali i pokojni Ibrahim Rugova i ljuti mirnodopski rival Ramuš Haradinaj. Ipak, u neprekinutoj borbi on je ostao najmoćniji i sa, američke tačke gledišta, funkcionalan faktor mira i stabilnosti, naročito posle samoproglašenja Kosova. Što se Srba tiče od njih je dobio sve: glasali su za punu nezavisnost u parlamentu Kosova i za desetine katastrofalnih zakona, a Beograd mu je dopustio širenje tih istih zakona do Pančićevog vrha na Kopaoniku. Na prelazu Merdare još ne prolaze knjige za srpske učenike, ruši se spomen-obeležje srpskim novinarima, raseljeni ne mogu da zapale sveće na srušenim grobljima i crkvama u Suvoj Reci i Đakovici... S te strane, Tači je Srbe potrošio, a stranci su ga pustili da neograničeno ulaže u albanski nacionalizam, kako bi pod kontrolom držao ekstremne islamiste i njihov uticaj. Međutim, teška ekonomska situacija, korupcija, napuštanje Limaja i Krasnićija (bliski OVK kadrovi) isterali su Tačija na brisani prostor, i doveli do ravnodušnosti Dragodana (elitno prištinsko naselje sa rezidencijama zapadnih ambasada). Da bi ih trgao iz uspavanosti Tači je ovog proleća s lanca odvezao demona islamskog ekstremizma, pa se sada trudi da ga opsežnom akcijom, hapšenjima i saslušanjima vrati u kućicu i tako se nametne za veću unutrašnju podršku zapadnih predstavnika. Drugi kraj ove opasne igre s „borbom” protiv islamista može biti fatalan jer će mnoge mobilisati, obučiti, učvrstiti u ekstremizmu i podstaći na krvave akcije i pobune.

Nešto slično događalo se u akcijama protiv albanskih nacionalista u Jugoslaviji koje su, većinom, hapsili policajci Albanci i sudili im, većinski, Albanci. Na kraju sve se pretvorilo u veliku školu za ekstremiste koji su, vremenom, zamenili one koji su ih hapsili i koji su im sudili.

S tim periodom velike zemlje i pasivnog otpora povezan je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove, druga po snazi politička grupacija kosovskih Albanaca. To šareno društvo stecište je raznih ideja, od salonskih nacionalista, preko socijalista, titoista, enverista-maoista i sitnih šićardžija, od kojih su neki zauzimali najviše položaje, da bi na kraju Uk Rugova, Ibrahimov sin, završio u zatvoru kao švercer italijanskih viza. Oni nikada nisu uživali punu podršku Dragodana, a Amerikanci ih, u najvećoj meri, doživljavaju kao komuniste i nepouzdane saradnike.

„Kod njih je previše ljudi uključeno u odlučivanje, mnogo su spori, sve mora da ide na odbore, skupštine...”, jedan je od stavova sa prištinskog Kapitola. Bez obzira na sve oni su najmanje korumpirani. Što se odnosa prema Srbima tiče, tu je retko ko okrvavio ruke, pa su im „ratnici” nametnuli težak kompleks srpskih prijatelja.

Najvažnija opoziciona ličnost ovog trenutka je Ramuš Haradinaj, vođa partije Alijansa za budućnost Kosova, neprikosnoveni autoritet Metohije (albanski Dukađin). Čuvar diskoteke, ratni vođa s krvavim tragovima na svim stranama, nakon eliminacije svedoka i oslobađajuće presude u Hagu, navukao je masku smirenog plemenskog vođe devetnaestog veka, spremnog da svakog trenutka svoju moć iskoristi za „dobro svoje borbe i svih građana Kosova”. Ovog čoveka, koji nikad nije naučio da korača u ravnici jer podiže noge kao da se kreće po brdima i svaki put malo propadne u hodu, možete zaustaviti na ulici i zatražiti pomoć, možete ga pozvati telefonom i on će rešiti vaš problem ili vas zaštititi. On je nosilac izvorne plemenske moći i ideja, njegovo delovanje je antiinstitucionalno, bez obzira na političke funkcije koje je obavljao.

Iz ova tri pola albanskog nacionalnog spektra izrastao je Albin Kurti, vođa Samoopredeljenja, verbalno najekstremnije albanske partije. U početku, on je smeo da govori ono što Ramuš, Hašim i ostali misle, a ne mogu ili ne smeju da kažu, da bi na kraju populističkom i velikoalbanskom retorikom uspeo da sebi prigrabi treće mesto u političkoj moći. Njegov čovek je gradonačelnik Prištine, on je prvog radnog dana na posao došao autobusom gradskog saobraćaja, a zatim uklonio, svuda gde je mogao, zvanične zastave Kosova i istakao simbole Republike Albanije. Za Kurtija Srbi gotovo ne postoje, a upravo je Samoopredeljenje, prema medijskim izveštajima, zaduženo za dijalog sa Beogradom.

Nad ovim silama i interesima visi o koncu socijalna bomba koja svakog trenutka može eksplodirati. Njen udar će prvo, pod izgovorom opšte bede, zbrisati najslabije, nezaštićene i drugačije, u najvećoj meri Srbe, dok oni sve vreme žive u tamnom vilajetu: šta god prihvate kajaće se, šta god odbiju kajaće se!

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.