Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Štednja malo za oporavak privrede

Strahove 2,5 miliona građana da će mere štednje mnogo boleti umirio je premijer Aleksandar Vučić najavivši znatno niže procente umanjenja plata i penzija od očekivanih. Oni koji se u javne finansije razumeju, međutim, kažu da zaposleni i penzioneri ne bi trebalo da se raduju, jer predložene mere neće biti dovoljne da Srbiju izvuku iz finansijskih i razvojnih problema. Nakon što je bivši ministar finansija Lazar Krstić predlagao smanjenje penzija za 20, a plata za 15 odsto, i posle predloga Fiskalnog saveta da se lična primanja umanje za 15 procenata, premijer je izašao sa predlogom o umanjenju od 3,1 do 10,5 odsto, a samo za one sa najvećim primanjima smanjenje će iznositi 15 procenata.

Time je od bolnih mera vlada sačuvala 113.000 zaposlenih u javnom sektoru i 1.038.000 penzionera. Iako je premijer Vučić istakao kako ne kupuje ničiju ljubav, zbog toga će ga voleti 1,15 miliona zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, dok će se istovremeno na njega sručiti gnev preostalih 1,35 miliona građana na koje se ove mere odnose.

Ipak cena koju će oni platiti neće biti dovoljna, pa će vlada možda biti prinuđena da dogodine primeni neku od bolnih mera koje će trajno smanjiti minus u kasi. To može da bude ili dodatno smanjenje plata i penzija ili povećanje PDV-a.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, moguće je da će lična primanja građanima još jednom biti smanjena, ali to je manje verovatno.

– Bolje je da je to učinjeno odjednom, ali kad nije mislim da će dodatna sredstva pokušati da se obezbede povećanjem poreza. I to će morati da bude značajnije povećanje. Ne bih o tome da govorim da ne bude da samo ekonomisti donose loše vesti. Nek to u vladi izračunaju, znaju oni to. Još jedan od načina da se trajno smanje prihodi jeste da se u naredne dve-tri godine otpusti 10.000 do 15.000 radnika – kazao je Arsić.

Dve ključne zamerke mera štednje koje je predstavio premijer su to što one smanjuju trajne rashode za najviše 550 miliona evra, a ne 700 miliona, kako je najavljeno. Kako kaže, prihodi od javnih preduzeća u iznosu od 150 miliona evra, nisu mera koja će strukturno smanjiti deficit u budžetu, objašnjava. Moguće je i da se dogodi da država garantuje kredite nekoj firmi koja će zatim svoje prihode uplatiti u budžet.

– Zato je bilo bolje da smo sinoć čuli bar neke naznake kako će se štedeti u drugoj i trećoj godini. I kada je reč o podršci MMF-a, verujem da će ona od toga zavisiti – od plana štednje za sledeću godinu. Dakle, oni ovo mogu da podrže ukoliko vide da će dogodine biti preduzete mere koje će trajno smanjiti deficit – kaže Arsić i dodaje da je istina da postoji potencijal kada je o sivoj ekonomiji reč, ali da će MMF, sasvim sigurno tražiti da se preduzme neka druga kredibilna mera koja će smanjiti rashode ako se očekivani prihodi ne ostvare.

Prema našim saznanjima, predstavnici MMF-a u Beogradu poslali su centrali u Americi rezime mera koje će primeniti naša vlada, a stručnjaci u zgradi na Pensilvanija aveniji u Vašingtonu doneće konačnu odluka o tome da li su prihvatljive i za Fond.

Članovi Fiskalnog saveta juče se nisu oglašavali povodom novih mera, međutim pre nekoliko dana oni su još jednom izašli sa analizom da 800 miliona evra ušteda na platama i penzijama, što znači smanjenje od 15 odsto mora da se primeni. Svaka blaža varijanta podrazumevala bi dodatno i to znatnije umanjenje ličnih primanja u narednom periodu, pokazuju njihove računice.

Vladimir Krulj, savetnik ministra za EU integracije, sa druge strane, ne misli tako. Njegov prvi utisak je da je premijer, predstavljajući reformske mere javnosti, pokazao veliku odlučnost i odgovornost prema svojoj državi, bez obzira što će neke od njih biti protumačene kao nepopularne. Krulj je za Tanjug rekao da efekte tih mera treba posmatrati na duži period, ne samo da li će one dati rezultate za dve ili tri godine, već da li će ti rezultati biti održivi.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap ocenio je juče da su mere štednje neophodne srpskoj privredi, da su one teške za građane Srbije. Od takvih rezova mnogo je gori državni bankrot, kazao je on za Tanjug.

EU: Reforme i sređivanje budžeta moraju uporedo

Brisel – Evropska komisija juče je u Briselu „pozdravila napor srpske vlade da pokrene strukturne ekonomske reforme s ciljem da doprinese rastu i konkurentnosti privrede”, naglasivši spremnost EU da u tome Beogradu pruži „suštinsku podršku”.

Ali, Evropska komisija je podvukla da „konsolidacija budžeta i strukturne mere za rast i zapošljavanje moraju ići ruku-podruku”.

To je rečeno u saopštenju koje je novinarima preneo Peter Stano, predstavnik za štampu evropskog komesara Štefana Filea, osvrćući se na mere koje je sinoć objavio premijer Aleksandar Vučić.

„Evropska unija očekuje”, kako je saopšteno, „da Srbija usvoji srednjoročni plan za konsolidaciju, utemeljen na verodostojnim reformama javnog sektora i dodatnim pospešenjem uslova poslovanja, a EU je spremna da Srbiji pruži bitnu podršku u tom procesu”. Beta

Guzenbauer: Mere dokaz Vučićeve odlučnosti

Beč – Bivši austrijski kancelar Alfred Guzenbauer ocenio je juče da predstavljene mere za oporavak privrede jasno pokazuju da je srpski premijer Aleksandar Vučić odlučan da korača reformskim putem i sanira privredu i finansije Srbije.

On je, u izjavi dopisniku Tanjuga u Beču, rekao da je to veoma zahtevan put pun izazova, ali, pošto se radi već o drugom paketu mera u veoma kratkom vremenskom roku, dokazuje odlučnost Vučića da učini ono što je hitno potrebno Srbiji da čvrsto stane na noge. „I pored sve oštrine mera, koje je premijer predstavio juče, pokazalo se da Vučić posebnu pažnju posvećuje socijalnoj ravnoteži”, istakao je savetnik srpske vlade.

On je ukazao da se posebno pazilo na socijalno ugrožene odlukom da se plate i penzije ne smanjuju onima sa najnižim primanjima. „Ovo je nastavak reformskog kursa uz uzimanje u obzir socijalne komponente i pažnje da socijalno ugroženi ne budu pogođeni”, naglasio je nekadašnji lider Socijaldemokratske partije Austrije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.