Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Devedeset godina Radio Beograda – prvo doba

Ove godine Radio Beograd obeležava devet decenija od svojih začetaka 1924. godine i nastanka stanice, čiji su znaci raspoznavanja bili visoki predajnici u Rakovici i studio – koncertna sala u Knez Mihailovoj 42, u palati „Prve hrvatske štedionice” (danas Muzej „Cepter”). Ta, imenom, Radiofonska stanica Beograd–Rakovica,prva u Srbiji, Kraljevini SHS i na Balkanu, delovala je u sastavu Glavnog radio-telegrafa, koji je, prema ugovoru o koncesiji, izgradila francuska „Kompanija za bežičnu telegrafiju” (TSF). Da i mi tada, u sam osvit evropske radiofonije, dobijemo sat domaćeg programa dnevno, makar u neidealnom okviru, svakako su bili zaslužni visoki profesionalci iz Ministarstva pošta, povrh svih Milan Ž. Đorđević, Dobrivoje Petrović i Mihailo Simić.

To uzbudljivo poglavlje u našem zvukoplovu, koje se završava jula 1926, ukidanjem talasa, sistematski je istražio doktor pravnih nauka Ivko Pustišek u knjizi „Radio Beograd 1924 – prva jugoslovenska stanica”. Nasuprot tvrdnjama o eksperimentalnoj i amaterskoj frekvenciji, on je ustanovio da je posredi bila regularna stanica, koja je imala redovni program i bila obrazovana prema svim zahtevima legislative. No, rezultati njegovog istraživanja bili su izrazito nepovoljno dočekani u hrvatskoj medijskoj istoriografiji i štampi, gde se tvrdo branilo stanovište da je Radio Zagreb bio prvi u Jugoslaviji i ,,ovom delu Evrope”.

Prvi dan našeg prvog radija:Prohujala su sporenja i vremena, a proučavanje doktora Pustišeka ostalo je dragoceni izvor saznanja, podložan, razume se, kao i sve drugo, preispitivanju. Recimo, pravi izazov predstavlja njegova najčešće citirana rečenica, gotovo pretvorena u parolu: „Radio Beč je počeo da emituje redovan program istovremeno kad i Radio Beograd – 1. oktobra 1924. godine.”

Zagonetno je što o tome kako je kod nas izgledao taj pretpostavljeno značajan dan nema baš nikakvih podataka u knjizi dr Pustišeka, inače bogatoj detaljima kada su tema bili prethodni, probni koncerti. Nema ih ni u dnevnoj štampi, koja je sa radošću i očekivanjem pratila korake ka otvaranju stanice. Možda je izvestan problem bio u zakučastoj formulaciji odluke koju je, na zahtev načelnika Milana Ž. Đorđevića, 19. septembra 1924. doneo ministar pošta i telegrafa Petar Marković: „Da počev od 1. oktobra Glavna Radio-telegrafska stanica Beograd–Rakovica daje koncerte tri puta nedeljno po jedan sat. U koje će sate i u koje dane biti ovi koncerti, određivaće potpisati, prema rasporedu ostalih radio-telegrafskih stanica u Evropi.”

Slavni reporter i savesni istraživač istorije Radio Beograda Radivoje Marković, i sam školovani pravnik, našao je opreznu i nijansiranu reč parafraze: „Od 1. oktobra 1924. godine ova stanica bila je ovlašćena da ’daje koncerte tri puta nedeljno, po jedan sat’.” On nikada nije napisao kojeg je dana to ovlašćenje prvi put iskorišćeno.

Dane i sate emitovanja umetničkih koncerata, predviđenog glavnog žanra, koji je programu dao međunarodno standardni izgled, a stanici odluku vlasti da dobija deo pretplate (plaćala se za samo posedovanje aparata), odredio je potpisani podnosilac zahteva Milan Ž. Đorđević. Obaveštenje o utvrđenom rasporedu – utorkom, četvrtkom i subotom od 18.45 do 19.45 – pojavilo se prvi put u četvrtak, 2. oktobra, u svim dnevnim listovima, i to sa napomenom o redovnosti, kojom je u „Politici” najavljen za taj isti dan i pola sata duži termin: „Danas po podne, od 6 i 45 do 8 i 15 čas. održaće se prvi redovni radio-koncert u Beogradu.”

Znači, sama stanica i znalci iz Ministarstva pošta i telegrafa povlačili su razliku između probnih odašiljanja 19, 25. i 26. septembra i prve redovne emisije 2. oktobra. Potvrda Pustišekove centralne teze, da je Radio Beograd–Rakovica bio stanica sa redovnim programom, nalazila se, eto, u broju koji je on verovatno prevideo, mada je opsežno citirao mnoge „Politikine” članke o radiju, doduše samo one štampane do kraja septembra.

Iz novina je poznat i sadržaj prvog redovnog koncerta od 2. oktobra. Uvodno je izvedena „Himna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, što u našem primanju dobija naročiti smisao ako znamo da je intonacijom himne uvek počinjalo svečano otvaranje stanica. Na sledećim koncertima tog elementa nije bilo. Repertoar su činila dela Vijenjavskog, Verdija, Popera, Sarasatea i Ponkijelija, a pred mikrofonom su nastupili koncert-majstor opere u Beogradu Karol Holub, tenor dr Petrović, čelista Slatin i sopran Sofija Drauselj.

Dakle, 2. oktobra 1924. godine, a ne prvog, Radio Beograd–Rakovica počeo je zvanično emitovanje.

U evropskom eteru:Izvesnoj korekciji je podložna i druga često navođena tvrdnja dr Pustišeka – da je Radio Beograd bio suosnivač Međunarodne radiofonske unije (UIR) na skupu održanom 3. i 4. aprila 1925. godine u Ženevi. Ovde je reč o preslobodnom tumačenju jednog dosta razlivenog pisma, koje je jula te godine Ministarstvu pošta i telegrafa uputio Rober Tabui, potpredsednik Unije. Ova ugledna organizacija, prva na polju internacionalnog radijskog udruživanja, objedinjavala je privatne vlasnike, firme koje se bave emisionom delatnošću, a dokumenta iz Arhiva Međunarodne radiofonske unije pokazuju da je iz Jugoslavije primljena, na drugoj generalnoj skupštini, „Kompanija za bežičnu telegrafiju”, Beograd, 23. marta 1926, istoga dana kada i radiofonska preduzeća iz Danske, Mađarske, Italije i Švedske.

Ovim preciziranjem ne menja se suština stvari. Međunarodna radiofonska unija imala je zbijenu mrežu provere, kroz koju nisu mogli da prođu amaterski, uže usmereni i po snazi predajnika minorni emiteri, pa je samo primanje u njeno članstvo značilo da je reč o profesionalnoj i respektabilnoj stanici.

Beograd na dugim talasima: U danima bez koncerata išao je program sastavljen od novosti, tačnog vremena, meteoroloških i berzanskih izveštaja i, povremeno, predavanja. Radiofonska stanica Beograd–Rakovica čula senadugim talasima (1650 m) u najvećem delu zemlje, a pretplata je ubirana od slušalaca iz cele Kraljevine SHS – u prvo vreme bilo ih je stotinak. Dugo od mnogih prećutkivane i odbacivane, činjenice o ovoj stanici su danas konačno usvojene kao deo kulturne baštine Srbije i istorije Radio Beograda.

Radiofonija se svuda vrtoglavo razvijala sredinom dvadesetih, i ono što je bilo pionirski podvig 1924. postalo je izigrana karta 1926. godine. Ljudi su sve više želeli specijalnu radio-stanicu sa kompletnim programom umesto šezdeset minuta dnevno, izdvojenih iz toka bežičnog slanja telegrama. To je bio suštinski razlog gašenja prve naše antene, čiji značaj za proteklih devet decenija beogradskog radija čini ovu godišnjicu velikom.

Glavni urednik Drugog programa Radio Beograda

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.