Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U oktobarski mesec štednje s praznim slamaricama

I ovaj oktobar, popularni mesec štednje, počeo je još jednim pozivom Narodne banke Srbije „svojim” bankama da „ne nude značajno veće kamate na depozite nego što ih nude i tokom godine, kako bi se izbeglo izazivanje rizika po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema”. Drugim rečima, centralnoj banci ne bi bilo po volji da neka od 26 banaka „iskoči” sa nešto višim kamatama i time izazove prebeg uloga iz jednih u druge banke.

Taj potez, samo u tom kontekstu, ima smisla. Sve ostalo je stvar slobodne konkurencije i poslovne odluke svake banke, pa i u pogledu kamatne politike na deviznu štednju. Pogotovo za domaće banke koje nemaju jevtine izvore novca u centralama po svetu, kao što ih imaju „domaće banke sa stranim kapitalom”. Ali, to je već druga priča.

Pažnju pred ovaj mesec, ali i sam Svetski dan štednje, 31. oktobar, privlači, međutim, podatak da je za minulih godinu dana prirast nove devizne štednje na račune banaka bio „svega” 62 miliona evra. Gotovo „sića” u odnosu na mnogo berićetnije godine, kada su novi štedni ulozi rasli i po nekoliko stotina miliona evra.

Utisak, istina, malo popravlja ukupna suma od 8,5 milijardi evra devizne štednje, ali ni time se ne menja umnogome opšti trend pada štednje. Nju ni izbliza ne može da popravi ni visok rast štednih uloga na dinare (70,2 odsto), jer se u nacionalnoj valuti u ukupnoj štednji, drži svega tri odsto od svih uloga.

Ne treba mnogo ekonomskog iskustva ili bankarskog znanja da bi se proniklo u suštinu stvari. Tanak prirast štednje najslikovitije govori da su naše legendarne „slamarice”, kako je to nedavno slikovito rekao prvi čovek Komercijalne banke Ivica Smolić, uglavnom prazne i da sve manje-više „stručne procene” o nekakvom kolanju dve do tri milijarde evra po kućnim trezorima – više ne stoje. Za ovolike godine, od početka svetske i naše krize (2008), građani Srbije su, i da su te i tolike pare imali, puno toga i potrošili.

Da se troši i da veoma malo ide na štenju dokazuje i činjenica da smo lane prema zvaničnim podacima imali priliv doznaka od „naših milih i dragih iz sveta” od oko 2,85 milijardi evra. Na štednju, naravno, ne samo od tih para otišlo je jako malo.

U bankarskim krugovima, doduše, priznaju da je postepen, ali osetan pad kamata na oročenu štednju, sasvim izvestan razlog za slabiji priliv novih uloga u banke. Krajem ne tako davne 2010. prosečna kamatna stopa za oročene uloge bila je 5,60 odsto. Poslednjeg dana juna ove nepune tri odsto. Šta to govori? Da su banke s padom cena novca na svetskom tržištu, pogotovo kreditnih linija na koje NBS ne zaračunava obaveznu rezervu, krenule da snižavaju kamate i onemogućavaju građanima da žive od te rente. Država je sa svoje strane „pripomogla” ponovnim uvođenjem poreza na prihode od kamate. Uglavnom, Srbija se danas sasvim približila po kamatnim stopama razvijenim evropskim zemljama.

Druga je sasvim priča zbog čega njeni građani nemaju manje kamate na pozajmice razne vrste – od dozvoljenog minusa po tekućem računu, preko vrućih, keš kredita do stambenih zajmova. Svaki bankar će za tili čas prst uperiti u NBS i njene visoke obavezne rezerve na oročenu štednju (29 odsto na uloge preko dve godine) i referentnu kamatnu stopu i da će vreme za jevtinije zajmove doći kada Srbija bude bila zemlja „sa manjim rizikom” i manjim NPL-o, ili prostije, manjim procentom ukupnih loših plasmana.

Slobodan Kostić

--------------------------------------------------------

Rast dinarske štednje

Narodna banka Srbije objavila je da je dinarska štednja od septembra prošle godine povećana za 16,8 milijardi dinara (72,2 odsto) i trenutno iznosi 40,2 milijarde dinara.

Kako se navodi na sajtu centralne banke, u istom periodu devizna štednja, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou od oko 8,48 milijardi evra, povećana je za 61,9 miliona evra (0,7 odsto).

Povodom predstojećeg Svetskog dana štednje, NBS je i ove godine pozvala poslovne banke da aktivnosti na prikupljanju štednje usklade s tržišnim kretanjima i izbegnu tržišna ponašanja koja bi mogla da izazovu rizike po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema.

Beta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.