Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lovor za Nušića

Zagreb, 6. jun 2014, ,,Gospođa ministarka” Branislava Nušića, predstava koju sam režirala u pozorištu ,,Boško Buha”, u takmičarskom je programu na festivalu Dani satire.Nervozna sam kao da je u pitanju premijera, a ne pedeset i neko izvođenje.Odavno sam sebe istrenirala da na dan premijere perem vrata i prozore,glancam parket,i tako sebe dovodim u stanje zvano nije mi ništa, baš sam mirna. Ali nisam kod kuće, u hotelu sam, pa je šetnja sunčanim gradom terapija koja spasava od razmišljanja kako će publika reagovati na predstavu, kako će glumci igrati, hoće li nas klepiti neki maler.

Kad god sam u Zagrebuodem u knjižaru antikvarnicu „Jesenski– Turk”. Svašta ima u toj maloj knjižari, i starih knjiga i novih izdanja kakvih nema u beogradskim knjižarama.Ta knjižara je idealno mesto da skrenem misli u nepoznatom pravcu, mislim. I eto, me pred izlogom. Kad, u njemu – Nušić! Ne, nije me lupila sunčanica, nije to bilo priviđenje, već dve male požutele knjige. „Nušić u pričama.” Na koricama, ćirilicom piše: ,,Milivoj Predić, ’Nušić u pričama’, ’Izdavačka knjižarnica Radomira D.Ćukovića’, Beograd–Terazije.” Korice krase karikature.Obe prikazuju zamišljenog pisca, tužnog pogleda i nosa koji se nadvio nad brkove.Na jednoj je ruku sklopljenih iza leđa. Na drugoj oslonjen na štap.Nušić je u društvu Ivana Gorana Kovačića. Veliko, lepo očuvano izdanje Goranove „Jame” stoji pored ovih malih knjižica iz 1937. godine, koje kupujem za 80 kuna (12 evra). Nosim u zagrljaju upakovanog „Nušića u pričama”, do kazališta ,,Kerempuh”.Razmišljam o fenomenu slučajnosti. Na ulazu u pozorište opet srećem Nušića. Na plakatima beogradske ,,Gospođe ministarke” i zagrebačke ,,Gospođe ministarke” Olivera Frljića, na fotografijama iz predstava. Šepure se Živke, prija Soje, ujka Vase, Čede, Ninkovići...

Sedam u prazno gledalište i dobijam poruku od Branislava Nušića lično!Na prvoj strani knjige prve, drhtava ruka ispisala je mastilom :,,Pročitao sam i ovo do sada tako je.” U potpisu – Branislav Nušić! Čarolija.Čitam: ,,Nušićeva ljubav prema pozorištu i dramskoj umetnosti mnogima je bila često nerazumljiva... Rođen u jednoj čestitoj trgovačkoj kući, punoj patrijarhalnosti, kao sin čoveka koji je trgovao na berzi, nije mogao dobiti nadahnuće,kao književnik, ni ljubav prema književnom stvaranju.Često sam ga pitao, otkud kod njega ta ogromna izdržljivost i istrajnost u toj ljubavi, pored svih muka i nevolja, koje je otuda imao?

’Ta đavo bi ga znao, sve mislim da je tome kriv onaj Dimić što je dovodio svoju trupu i igrao u Smederevu, kada sam ja bio mali...’’’

Dimić, upravnik putujućeg pozorišta, najveći deo rekvizita za predstave pozajmljivao je iz kuće Nušićevog oca, tako da je dečak mogao besplatno da gleda predstave koje su prikazivane u bašti kafane ,,Zeleni venac” u Smederevu. ,,Nije bila neobična pojava da iz Nušićeve kuće, pred veče, uoči predstave izlazi car Lazar, noseći na leđima fotelju, Jug Bogdan, natovaren ćilimom, a Miloš Obilić, daskama za minderluk. U ondašnjim trupama glumci su radili sve poslove, prali pozornicu, i hranili se iz zajedničkog kazana. Kad je Dimićeva trupa od 14 članova napuštala Smederevo, a Nušićev otac dao Dimiću novac da bi trupu mogao prevesti u Jagodinu, pozorišne kulise ostale su u magazi.” Od tad Nušić je mogao u „odistinskim dekoracijama” da se igra „odistinskog pozorišta”. Zavodljivi miris Dimićevih dekoracija opio ga je za ceo život.

U priči ,,Zagrebački venci”Milivoj Predić beleži šta se dogodilo 1910. kada je Nušić otputovao u Zagreb da prisustvuje premijeri svoje drame ,,Knez od Semberije”, na poziv upravnika Zagrebačkog kazališta, Adama Mandrovića. ,,Za Srbe i Hrvate, pristalice srpsko-hrvatskog jedinstva to je bio veliki događaj, jer trideset godina pre toga nijedan srpski komad nije prešao preko zagrebačke pozornice.Zagreb je rešio da svečano dočeka Nušića, naročito zagrebačka omladina prožeta jugoslovenskom idejom, pred kojom se tada kao lider isticao Stjepan Radić. Poručili su za Nušića dva lovorova venca, jedan je imao srpsku trobojku sa natpisom latinicom, a drugi hrvatsku trobojku sa natpisom ćirilicom: „Branislavu Nušiću, autoru ’Kneza od Semberije’, omladina.”

Kad se komad završio prepuno pozorište treslo se od aplauza. Nušić je izašao na pozornicu i bio obasut ovacijama. Ali kada su dva mala paža iznela vence sa trobojkama i natpisima na latinici i ćirilici, nastao je haos. Povici: „Dole! Abcug!”, mešali su se sa: „Živeo pisac! Živeo Nušić!” Nušić je otišao sa scene, ostavio vence iza kulisa, zatim se vratio na pozornicu i bio dočekan jednodušnim ovacijama. Frankovci, demonstranti, izjavili su povodom tog događaja: ,,Mi nemamo ništa protiv autora, ali ne dozvoljavamo srpsku trobojku na hrvatskoj pozornici.” Upravnik Manderović bio je u teškom stanju, a šef za štampu Demetrović , savetovao je Nušića da izađe iz pozorišta krišom na zadnji izlaz jer se ispred pozorišta okupila masa sveta. Pisac to nije prihvatio i izašao je na glavni. Pred pozorištem čekalo ga je novo iznenađenje i uzbuđenje. Umesto neprijateljskih demonstracija, čekala ga je masa poštovalaca koja ga je podigla i na rukama ponela kroz grad.To je bila jedna duga noćna šetnja kroz Zagreb na rukama omladinaca.Šetnja se završila na Ilici, kod restorana ,,Lovački rog”, gde je Nušiću u čast bila priređena večera na kojoj je Stjepan Radić pozdravio pisca jednom od svojih najlepših beseda. Tako je Nušić postao ljubimac Zagreba.

Priča o vencima ima i srpski nastavak. Nušić nije hteo da ih ponese u Beograd, strepeći da bi zbog njih ponovo mogao da ima neprijatnosti, pa je zamolio kazališnu upravu da mu ih pošalje.Kakva greška! Kad su venci stigli u Beograd, u paketu, pisac je pozvan i rečeno mu je da mora da plati veliku carinu.Nušić je dokazivao da venci nisu za trgovinu, da su poklon,ali carinici su bili neumoljivi.Ilida plati ili će ih carinarnica izložiti na prodaju na javnoj licitaciji.Iz te situacije izlaz pronalazipiščev prijatelj, upravnik carinarnice, koji se svojski potrudio da pronađe neki spasonosni paragraf. I našao ga je: ,,Venci , veštačko i prirodno cveće,oslobađaju se carine ako se šalju na odar pokojnika.” Nušić je ispunio carinsku deklaraciju.Napisao je da su dva venca, poreklom iz Austrije, poslata na odar Branislava Nušića.Carinicima je rekao: „Bolje mrtav da ne platim, nego živ da platim.”

Pozorišni reditelj

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.