Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Njujork tajms”: Nekonvencionalan put Beogradske filharmonije

Са концерта Вашингтону (Фото М. Ђоковић)

„Dok mnogi američki orkestri biju bitku sa teškoćama za opstanak, mogli bi da razmisle o slučaju Beogradske filharmonije, koja je morala da prevaziđe mnogo veće izazove, od brutalnih balkanskih ratova vođenih devedesetih, ali i političkih, socijalnih i ekonomskih potresa koji su ih pratili”, piše Majkl Kuper, novinar „Njujork tajmsa”, započinjući tekst o američkoj turneji Beogradske filharmonije, koja je završena sinoć nastupom u Karnegi holu u Njujorku.

„Bila je to 2001. godina kada je Ivan Tasovac postao direktor ovog orkestra, samo dve godine nakon bombardovanja Srbije, i kao što sam kaže, tada je budžet za ovaj orkestar bio na nivou statističke greške, umetnici su bili nemotivisani, instrumenti u lošem stanju, a muzičara na sceni često više nego publike u sali”, navodi se u članku „Njujork tajmsa”.

Ali, uz ono što Tasovac naziva, „godinama napornog rada, suza i znoja, i mnogo smeha”, orkestar se polako izgrađivao, i postavljao sebi sve ambicioznije, a ponekad se činilo i neverovatne zahteve.

U tekstu se podseća da je američka turneja samo sredstvo za ostvarivanje drugog ambicioznog cilja koji se odnosi na sakupljanje novca od srpske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi se izgradila nova koncertna sala filharmonije. „Naša sala u Beogradu je premala za nas”, rekao je Darko Krstić, koji je postavljen za direktora Beogradske filharmonije 2013, kada je Ivan Tasovac postao ministar kulture.

„Put od orkestra koji je praktično bio zatvoren u doba bombardovanja, do orkestra koji je trenutno na američkoj turneji, ostvarujući svoj san, jeste dosta nekonvencionalan. U 2009. godini, suočena sa ozbiljnim smanjenjem budžeta, Beogradska filharmonija je skrenula pažnju na svoj loš finansijski položaj davanjem apsurdnih oglasa u novinama, u kojima je navela da bi muzičari mogli da sviraju u vašoj kući uz razumnu napojnicu, uz opasku da imaju prikladno odelo za svaku priliku.” Gospodin Tasovac je opisao tu kampanju kao radikalan marketing, koji je proizašao iz kreativnog očaja.

„Kada pokušavate da dostignete nešto što vam se čini nemogućim humor vam je najjače oružje”, rekao je Tasovac „Njujork tajmsu”.

List navodi da će ljudi kojima je sliku o Srbiji formirao „ratoborni nacionalizam” Slobodana Miloševića, možda biti zainteresovani da čuju da je u prethodnim sezonama Beogradska filharmonija izvela seriju koncerata posvećenih proslavama Nove godine različitih kultura (jevrejske, kineske..), promovišući multikulturalizam, i sarađujući sa ostalim balkanskim orkestrima u Hrvatskoj i Sloveniji. Takođe, podseća da je orkestar angažovao mnogo više žena dirigenata od ostalih ansambala u prethodnim godinama, posvećujući ciklus koncerata njihovom radu.

„Muzičari u orkestru su mladi, a njihova prosečna starost je ispod 40 godina. Jedan od koncert-majstora orkestra probio je granicu predstave o klasičnoj muzici slikajući se za srpsko izdanje ’Plejboja’. Upitan da prokomentariše to, Tasovac je rekao da je drugi koncert-majstor, koji je muškarac, bio sprečen da učini isto jer ne postoji srpsko izdanje časopisa ’Plejgerl’”, piše ovaj list.

Istaknuto je da je orkestar imao dobrobiti i od dugogodišnje saradnje sa dirigentom Zubinom Mehtom, sa kojim je prvi put nastupio 1958, i koji im je pomogao da u prethodnim godinama nabave bolje instrumente.

Američka turneja, dodaje se u članku, obuhvata koncerte u Čikagu, Klivlendu, Vašingtonu i Njujorku. Ističe se da je na repertoaru i deo iz baleta „Ohridska legenda” Stevana Hristića, osnivača orkestra i njihovog prvog šefa-dirigenta.

U tekstu se naglašava i podatak da je Ivan Tasovac prisustvovao prvoj gej paradi, održanoj nakon četiri godine, u Beogradu, i citiraju njegove reči da je to nedvosmislena potvrda načela da ljudska prava imaju primat nad svim ostalim oblastima. Tekst se završava time što je Tasovac izrazio nadu da će uspeh filharmonije inspirisati i ostale institucije.

M. S.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.