Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad roditelj neće da vrati dete

Конвенције штите права деце (Фото А. Васиљевић)

 Tog vrelog avgustovskog popodneva jedna Beograđanka uzaludno je čekala svog trogodišnjeg sina na Aerodromu „Ben Gurion” u Tel Avivu. Tek kada je i poslednji putnik izašao iz aviona koji je poleteo iz Beograda shvatila je da su se njene strepnje obistinile i da joj bivši suprug neće vratiti dete koje je ovaj letnji raspust provelo u Srbiji.   

„Bilo mi je sumnjivo kada je prestao da odgovara na poruke i da se oglušuje o moje telefonske pozive, ali sam do poslednjeg momenta gajila nadu da ću svog sina videti na aerodromu”, kroz plač je pričala ova majka koja je nakon razvoda braka dobila starateljstvo nad sinom i novu životnu sreću potražila u Izraelu. Beogradski advokat Borko Stojanović, koga je angažovala majka ovog dečaka, odmah je pokrenuo dva postupka – izvršni i krivični, a sud je doneo rešenje o izvršenju u kome se nalaže da se dete odmah oduzima od oca. Izvršenje te odluke sud je uslovio novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 60 dana.

– Sud je doneo rešenje koje je dostavljeno centru za socijalni rad, a centar je započeo koordinaciju sa sudom, policijom, advokatom, detetovim ocem i bakom koja je od majke dobila punomoć da preuzme dete. Zatim je centar za socijalni rad pozvao oca i objasnio kakve su sankcije predviđene u slučaju da ne preda dete i ne postupi po rešenju suda. Ocu je ostavljen rok od dva dana da spremi dete za put i preda ga radnicima centra za socijalni rad – zajedno sa pasošem i svim ličnim stvarima, a primopredaji deteta prisustvovala su dva policajca koja su vodila računa o bezbednosti dečaka i njegove bake – priča advokat Borko Stojanović.

Ovaj mališan vraćen je majci za manje od dve nedelje, a njegov otac će, po svemu sudeći, morati da nadoknadi i troškove avionske karte kojim je dečakov ujak došao u Srbiju iz Izraela kako bi svog sestrića bezbedno vratio u Izrael. Iako je ovo priča sa srećnim krajem, statistika Ministarstva pravde govori da je samo tokom ove godine 21 roditelj „zaboravio” da vrati dete drugom roditelju – mališani koji su odvedeni iz Srbije trenutno se nalaze u Bosni i Hercegovini, Švajcarskoj, Belgiji, Rusiji, Danskoj, SAD i Nemačkoj. Tokom prethodne godine 25 dece odvedeno je iz Srbije, a samo troje je dobrovoljno vraćeno. 

Vraćanje deteta u Srbiju vrši se po Haškoj konvenciji o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece od 1980. godine i Evropskoj konvenciji o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja. „Osnovni cilj konvencije jeste da se obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici i da se prava na staranje i viđanje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici”, objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Svaka osoba ili institucija koja tvrdi da je odvođenjem ili zadržavanjem deteta van granica teritorije Republike Srbije povređeno pravo na staranje ili pravo na viđanje može podneti zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, koje je određeno kao Centralni izvršni organ za sprovođenje konvencije. Zahtev za vraćanje, odnosno viđanje deteta biće prosleđen Centralnom izvršnom organu države u koju je dete odvedeno, a ovaj organ će preduzeti mere radi obezbeđenja dobrovoljnog povratka deteta.

Stojanović, međutim, skreće pažnju na činjenicu da je pravda ipak nacionalna kategorija i da odluka našeg suda o razvodu braka i dodeli starateljstva nad detetom ne obavezuje automatski stranu državu da dete vrati roditelju od koga je oteto.
– Sud strane države prvo mora da prizna odluku našeg suda o razvodu i starateljstvu i tek onda da postupi po toj odluci. Međutim, problem je u tome što roditelj koji je oteo dete u većini slučajeva ne sedi skrštenih ruku već najčešće pokreće postupak za dobijanje državljanstva za dete ili postupak za dodelu starateljstva, što dodatno komplikuje proceduru povratka deteta u Srbiju – kaže Stojanović.    

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.