Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Miris hleba, Srbi i Albanci

Спаљен манастир Светих архангела код Призрена у мартовском погрому 2004.

Na prozoru automobila u laganom pokretu sedi albanski mladić i, juče, iz sve snage urla u Gračanici. Stotine i stotine takvih na različitim mestima, pokazuju svoju silu, nadmoć i frustraciju; ministar policije optužuje kaluđere u Dečanima da noću pišu preteće poruke „Kalifat dolazi” na zidinama svog manastira; onaj kod koga si maločas kupovao hleb gleda kroz tebe kao da ne postojiš. Zašto se ovo događa? Ima li ikakvog smisla na provokaciju odgovarati nerazumnim nasiljem i sankcijama prema onima koji sa njom nemaju nikakve veze?

Zašto se očaj, bes, nepravda i poniženje posle beogradskog šamara na fudbalskoj utakmici Srbija–Albanija moraju preneti na slabe, na komšije, na pekare i poslastičare, na Albance i Gorance po centralnoj Srbiji? Možemo li u neprestanom ponavljanju zla makar nešto naučiti, možemo li zaštititi druge od sebe, imamo li snage da ne pomažemo vlastito samoubistvo. Mislimo li, makar, na sunarodnike osuđene na život pored Albanaca ili sa Albancima? I na kraju, najvažnije pitanje, gde su tu institucije i gde su u njima goli ljudski životi lišeni etničkih, religijskih ili kulturoloških odrednica? Iz zla koje smo doživeli premalo smo naučili, možda nam se ono zato i vraća u različitim oblicima.

Sve je oko nas gorelo 17. marta 2004. godine. U bezglavoj panici odnošeni su ranjeni i povređeni, tumarali su okolo i pucali nasumice švedski, norveški vojnici Kfora, dok su indijski policajci gurali demolirana borna kola – ulice i kuće u Čaglavici gutala je vatra. Znali smo da će sagoreti sve, da više nema Prizrena onakvog kakav je bio, da hiljade ljudi ostaju bez doma... Trčali smo, fotografisali, javljali, zaustavljali strah i katastrofu, borili sa svešću da ćemo preživeti i da će neko zaustaviti zlo. Između iskidanih veza i suludih glasova, Ivana Petrović sa niškog Siti radija zove i panično kaže: „Gori džamija u Nišu!”

„Dođite i sve nas poubijajte”, rekao sam i prekinuo vezu.

Posle te rečenice sam se prepustio stihiji bez svesti da postoji opasnost, bez razmišljanja o tome u koga će okrenuti oružje američki vojnici koji su, u tom momentu, pucali u albansku rulju što je nadirala iz Prištine. Dva dana kasnije fotografisao sam crnu mrlju Bogorodice s kotaricom, hraniteljke Prizrena i svih gladnih. Na mestu gde je bilo remek-delo evropskog slikarstva onog doba nije bilo ničeg, ni ruke, ni kotarice ni hleba koji znači život. U svet je sa „nestabilnog Balkana“ otišla slika spaljenih crkava i džamija i uklopila se u postojeći stereotip o Srbima koji su, i u ovoj priči, morali biti loši. I ovih dana takva slika odlazi u svet, neki će je podržati zbog interesa, neki što veruju u nju, zato moramo imati snage da je zaustavimo.  

Svako ko ima nameru da, u centralnoj Srbiji, zapali albansku ili goransku pekaru ili radnju, da provocira i da se udara u junačke grudi, neka dođe u Gojbulju, Orahovac, Cernicu, neka podeli strah geta, neizvesnost života i etničku mimikriju po gradovima i putevima, neka, bar, jedan dan oseti pritiske nacionalne stihije i nedovršenog konačnog obračuna.

Taj junak koji juriša na pekare treba da sa sobom, na Kosovo i Metohiju, ponese kamenje, bombe, Molotovljeve koktele i zlu nameru. Ne da ih baca na Albance, jer on to ne sme, treba da ih stavi u kotaricu Bogorodice iz Ljeviške, čije se lice, zahvaljujući obnovi, kako-tako, ponovo promolilo ispod gara, pepela i mržnje. Kada to uradi, možda i oseti lekoviti miris hleba u ranu zoru na orijentalnoj kaldrmi – biće to isti onaj miris koji svakog dana nosi svojoj deci iz pekare koju je juče zapalio. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.