Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Druže komandante, zarobili smo kralja

Милан Кевић у разговору за ,,Политику”

Učesnik Beogradske operacije bio je i Milan Kević Baćo, partizanski poručnik, kome je taj čin nekoliko meseci ranije ukazom dodelio maršal Tito, svakako ne znajući da je tako proglasio najmlađeg oficira u armijama antihitlerovske koalicije, o čemu će pisati i saveznička štampa dok je Drugi svetski rat još trajao.

Rođen 1930. u selu Miloševo Brdo ispod Kozare, kod Bosanske Gradiške, Kević je partizan postao krajem juna 1941, pa ne čudi da su ga saborci prvo zvali Mali, onda Švrćo, Veza, potom Krvavi i Nagari, da bi mu ostao nadimak Baća.

U vreme borbi za oslobođenje Beograda, kao mlad oficir, poručnik, zajedno s Petrom Drapšinom, iz Slavonije sam došao u Bosnu, u Vrhovni štab, gde sam dodeljen 1. proleterskom korpusu pod komandom Peka Dapčevića.

– Kad smo u pohodu došli do Ravne gore pitao sam jednu partizanku kako izgleda Beograd. Kaže mi „kuće su do neba”, pa je pitam kako ćemo isterati Nemce? „Lako, ima uređaj, pritisne se dugme i ponese te na vrh zgrade, onda odozgo po njima”. Ispričam to poručniku, a on će: „Ma kakvi, grad kao grad, kao Koprivnica, samo su zgrade veće”.

Posle oslobođenja Lazarevca, narod je prigrlio i veličanstveno pozdravio partizane, borci su dobili razne stvari na poklon, čarape, peškire, košulje...

Ja sam od seljaka dobio čarape i očekivao susret s crvenoarmejcima, za koje sam mislio da imaju crvena odela, zašto bi se inače tako zvali. Kada smo se sreli, išli su preko polja kod Stepojevca, čudno mi što i oni nose obične uniforme. Izgrlili smo se i izljubili, jedan mi kaže da je dovde prešao 4.000 kilometara. Dam mu one čarape i onda nas rasporede u neku kuću. Četvoricu Rusa i nas četvoricu partizana domaći počasti samo tako, posluži i rakiju. Neće Rus da pije iz male čaše, to mi čudno, još čudnije kada sam video da je piju naiskap.

U pohodu ka gradu i kasnije, Kević je neprekidno trčao od Dapčevićevog štaba do komandi drugih partizanskih jedinica, prenosio naređenja. Neprekidno izložen vatri i drugim opasnostima potvrdio je već osvedočenu hrabrost, spretnost i umeće.

– Bile su žestoke borbe podno Avale, u Pinosavi, na Voždovcu, u Žarkovu i Kumodržu. Goreli su i zemlja i nebo. Rusi gađaju kaćušama, napredujemo uz krvave borbe. Nemačke utvrde bile su odlično urađene, splet rovova i prepreka, a minirali su i sve pravce ka Beogradu, kuće i druge objekte, čak su i svinje minirali. Zato je mnogo borac stradalo, a onda su Rusi išli napred i raščišćavali mine – „Provereno, min net” – ostavili bi poruku – seća se Kević.

Kada je 8. krajiška stigla 17. oktobra do Cvetka, ruski major pozvao ga je na ručak, a pridošli pukovnik poklonio mu je pištolj, knjigu s Lenjinovim tekstovima i legitimaciju crvenoarmejca za oslabađanje Beograda.

Posle osvajanja Slavije i okolnih ulica, štab Peka Dapčevića bio je u zgradi Železnice, u Nemanjinoj. Dok je nosio jednu od Pekovih naredbi, na uglu Lomine i Balkanske ulice Kevića je pogodio šrapnel minobacačke mine.

– Udari me u potkolenicu i obori. Krvarim i vidim da mi je otkinuta nogavica ispod kolena. U ambulanti doktor uzeo neku gvozdenu šipku, gura je u ranu i kaže da je sve u redu, kost nije polomljena. Previju me, a ja neću u bolnicu, nego se vratim kod Peka u štab. Baš kada mi je davao novo pismo, u sobu uleti major i kaže: „Druže komandante, zarobili smo kralja”. Kakvog kralja, pitam se, nije valjada došao iz Londona. Neću odmah da krenem, hoću da ga vidim kad sam se već tu zatekao. S čovekom koga uvedoše Peko se grli i ljubi, a ja u čudu. Šta je ovo, moj proleterski komandant se ljubi s kraljem. Kaže Peko: „Vaša visosti kako ste? Hvala vam, vi niste izdali našu Srbiju!” Usluži ga, popili su po rakiju, a Peko napiše naredbu da se Njegovom Veličanstvu izađe u susret, da mu se obezbede benzin, kola, sledovanje, odeća i pare, da mu se dodeli obezbeđenje. Konačno sam razumeo, bio je to princ Đorđe Karađorđević, brat kralja Aleksandra.

– Otišao sam onda zadatkom do Terazija, ispred Albanije i na Zelenom vencu Nemci su pružali snažan otpor, s Bežanijske kose gađali su artiljerijom. Baš na Terazijama čujem da su ćerka i sin Draže Mihailovića prišli partizanima. Vidim ih, Gordana lepa devojka, ali sam morao dalje. Kasnije smo se sreli, popričali, Gordani je bilo drago što vidi tako mladog partizanskog oficira. Tada ni Branko ni ja nismo znali da ćemo posle rata biti veliki prijatelji – kaže Kević.

– U 16.00 sati 20. oktobra, borbe za oslobođenje Beograda su završene. Narod je bio oduševljen, oko mene puno dece, mnogi ne veruju što me tako mladog vide u uniformi partizanskog oficira. Krenuo sam kasnije na Sremski front, postao sam izviđač obaveštajac. U prikupljanju podataka, u ravnom Sremu mi je mnogo pomoglo iskustvo koje sam stekao u Slavoniji. Pokazalo se da je Drapšin bio u pravu kada je predložio Peku da mi dodeli dužnost obaveštajca. Istina, bilo je boraca koji su se bunili, zato što su neki od njih bili i dvostruko stariji od mene, a bili su pod mojom komandom – kaže u razgovoru za ,,Politiku” Milan Kević Baćo.

Slobodan Kljakić

------------------------------------

KARLOV UGAO

• Oni koji su protiv EU doživljavaju vojnu paradu kao vežbu za novo oslobađanje Beograda.

• Ako su Amerikanci toliko ljubomorni, možda su bili na paradi nevidljivim avionom.

• I zapadni saveznici su pokušali da oslobode Beograd.Odozgo.

• Rusi i Srbi na Groblju oslobodilaca spavaju večnim snom. I povremeno se prevrću u grobu.

• Da su nas i Rusi bombardovali, možda bismo ih više poštovali.

• Rusi su oslobodili Beograd. Mnogi Srbi se nadaju da će jednom i Prištinu.

• Te 1944. godine strane trupe, uz pomoć naših gerilaca, ušle su u Beograd i iz njega isterale naše današnje prijatelje.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.