Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trajan istorijski značaj Beogradske operacije

Светозар Оро

Beogradska operacija, pobeda nad germanskim osvajačima i domaćim kvislinzima koju ovih dana proslavljamo, ima trajan istorijski značaj, jer je označila kraj zavojevača i konačno ujedinjenje oslobođenih jugoslovenskih naroda u avnojevsku Jugoslaviju. U njoj će Beograd dobiti još veći značaj, ne samo kao glavni grad Srbije, već nadasve Jugoslavije, i izrašće u centar balkanskih, evropskih i svetskih zbivanja, posebno u svetu nesvrstanih.

Uloga Beograda u NOR-u bila je ogromna.

Posle sloma glavnih strategijskih ofanziva nemačko-italijanskog fašizma u Africi i kod Staljingrada, tokom 1942. i 1943. godine, antifašistička koalicija (SSSR, Velika Britanija, SAD, Francuska i NOP Jugoslavije) prešla je u strategijsku ofanzivu.

Na istočnom frontu, od Severnog do Crnog mora, odlučno je nastupala Crvena armija, dok su zapadni saveznici u leto 1943. izvršili uspešnu invaziju na Italiju iz Afrike, što je dovelo do njene kapitulacije 9. septembra 1943. godine.

U proleće 1944. NOV je izborio i preuzeo strategijsku inicijativu na jugoslovenskom ratištu i neće je ispuštati iz ruku sve do oslobođenja Jugoslavije 9. maja 1945. godine.

Tokom leta 1944, uporedo s otvaranjem drugog fronta u Normandiji (6. juna) i odlučnim nadiranjem Crvene armije s Istoka, pred kojom će kapitulirati Rumunija i Bugarska, Tito i Vrhovni štab pripremali su konačno oslobođenje istočnih delova Jugoslavije – Srbije i Beograda.

U tom cilju, Tito je najpre imao uspešne susrete i dogovore s Čerčilom u Italiji, a potom i sa Staljinom u Moskvi, gde je usaglasio ulazak i dejstva Crvene armije kroz severoistočne delove Jugoslavije, s Beogradom kao glavnim centrom zajedničkih dejstava.

Uporedo s tim, na Jugoslovenskom ratištu Vrhovni štab je postepeno pregrupisavao glavne snage NOV i POJ za konačno oslobođenje Srbije i Beograda, uz istovremeno odbacivanje nemačke grupe armija „E” da se iz Grčke ne izvlače moravskim i jadranskim pravcem, već preko besputnog Sandžaka i Bosne.

 

„Tajm“ je objavio naslovnu stranu sa Titom 9. oktobra 1944. godine 

Time su stvarani i povoljni uslovi za pomoć i sadejstvo s britanskim snagama duž Jadranske obale i za istorijski susret s Crvenom armijom, čije se izbijanje na Dunav, kod Kladova, očekivalo tokom septembra.

Tako je Titovoj Narodnooslobodilačkoj vojsci pripala istorijska čast da se svojim borbenim dejstvima i rasporedom spoji s Crvenom armijom na desnom, Dunavskom krilu i britanskom armijom na levom, Jadranskom krilu. Tako je samostalnim Jugoslovenskim frontom povezala istočni i zapadni front s juga, oko „hitlerovske evropske tvrđave”.

U skladu s tim zamislima, Tito je u bici za Srbiju prvo pristupio razmeštaju ključnih komandnih kadrova i grupisanju snaga s čitavog jugoslovenskog prostora ka Srbiji, da zajedno sa snagama Glavnog štaba Srbije i u sadejstvu s Crvenom armijom oslobodi Srbiju i Beograd.

U tom cilju, najpre je komandanta Prvog proleterskog korpusa generala Koču Popovića uputio za komandanta Glavnog štaba Srbije; zatim je Operativnu grupu divizija Vrhovnog štaba (2, 5, i 17), pod komandom generala Peka Dapčevića, usmerio preko Ibra ka Kopaoniku; potom je 1. proleterski korpus iz Sandžaka, pod komandom pukovnika Mijalka Todorovića, usmerio ka Užicu i 12. vojvođanski korpus, pod komandom generala Danila Lekića, iz Istočne Bosne usmerio da forsira Drinu i dejstvuje ka Valjevu i Šapcu.

U ovoj operaciji obezbeđena je jedinstvena podrška i sadejstvo NOV i POJ s Crvenom armijom i snagama zapadnih saveznika, što je bilo od bitnog značaja za uspešno izvođenje, najpre Beogradske, a zatim i završnih operacija.

U ovim operacijama kolaboracionistička politika Draže Mihailovića i njegovog četništva doživela je neminovan i konačan krah jer su Titova i Dražina politika imale potpuno različite ciljeve.

Pred Beogradsku operaciju, kralj Petar Drugi Karađorđević, pod Čerčilovim pritiskom i željom „da se od Monarhije spasi bilo šta”, naredio je Draži Mihailoviću da se stavi pod „Titovu komandu”, što je Draža odbio i bio razrešen svih dužnosti u Jugoslovenskoj kraljevskoj vladi.

Podsećam na one koji bi želeli i koji nameću da se uz oslobođenje Beograda, Srbije i Jugoslavije nigde ne pominje Tito i njegovo vreme, kao da ih nije ni bilo. Takvi pokušavaju nemoguće, pošto su Tito i njegovo vreme bili i biće, na njihovu veliku žalost, neporecivo ugrađeni u istoriju Jugoslavije i sveta. Bilo bi logično da se za ovaj sedamdeseti jubilej očekuje da Beograd na najvišem nivou, najzad, prekine bojkotovanje Tita i njegovog doba, polaganjem venca u Kući cveća svom glavnom oslobodiocu i prvom počasnom građaninu Beograda Josipu Brozu Titu, maršalu Jugoslavije, i tako započne obnovu civilizovanog odnosa prema Titu i njegovoj slavnoj epohi.

* General-pukovnik JNA u penziji

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.