Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oslobodili Vrdnik od Nemaca

Народни херој Петар Матић Дуле Фото Ј. Попадић

U mirnom stanu na Senjaku, nadomak gradske gužve, Sajma, Mostarske petlje i Mosta na Adi, penzionerske dane provodi Petar Matić Dule, general-pukovnik u penziji, jedan od četiri živa narodna heroja Drugog svetskog rata. U 95. godini života i dalje se seća gotovo svih detalja svog ratnog puta. Naš sagovornik, jedan od retkih učesnika Drugog svetskog rata koji je odlikovan sa dva ordena za hrabrost, i još 16 raznih ratnih odlikovanja, zvanje narodnog heroja dobio je 1951. godine.

U rat je stupio kao 21-godišnji mladić u rodnom Irigu, sremskoj varošici na južnim obroncima Fruške gore.

Još kao srednjoškolac uključio se u rad Komunističke partije, učestvovao je u pokretanju ustanka u Sremu, bio komesar Iriške čete, komandant 3. vojvođanske udarne brigade, komandant Sremskog partizanskog odreda, 6. vojvođanske brigade i Sremske operativne zone pri Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske.

Ratna 1944. bila je veoma dramatična u Sremu, seća se naš sagovornik.

– Počela je temeljna ofanziva, ali ne za prolaz određene vojske, već su Nemci stalno pretresali i čistili prostor. U početku smo se pitali zašto je tako ogromna vojska došla, ali vremenom smo shvatili da su želeli da očiste pozadinu beogradske odbrambene zone. Nemci su shvatali da je nemoguće braniti prestonicu uz ogromnu partizansku vojsku u pozadini. U prvoj polovini godine Sremom su vršljali nemački vojnici, a kasnije su doveli belogardejski Vlasovljev korpus, Ruse podređene komandi nacističke Nemačke. Oni su ostavljali strašan krvavi trag za sobom. Bili su nasilni, palili su i pljačkali, ali nisu uspeli da unište partizanske jedinice u Sremu. Pred oslobođenje Beograda Srem je bio nemački samo u predelu pruge Beograd–Zagreb, sve ostalo bilo je pod našom kontrolom – počinje svoju priču naš sagovornik.

Narodnooslobodilačka vojska, koja je delovala u Sremu, imala je uporište u narodu. Još pre početka rata, kako kaže naš sagovornik, uloženi su napori da se srpsko stanovništvo pripremi za rat. To je bila oaza kakve nije bilo i jedan od preduslova za opstanak partizana na ovom prostoru. Dobrovoljaca je bilo više nego mesta u četama, a vojnici su bili brojniji od pušaka.

Leta 1944. general Matić teško je ranjen u grudi u toku nemačke ofanzivne operacije „Žitni cvet”. Iz Karlovčića je, sa oko 150 ranjenika, prebačen na lečenje u Bari u Italiju.

– Operisan sam i oporavljao sam se mesec dana od povreda. Kao i većina mladih ljudi tamo, jedva sam čekao da budem vraćen na front. Neki su čak bežali iz bolnice, pokušavajući da se vrate u svoje jedinice. Rat je od mladića preko noći napravio odgovorne, zrele, odrasle ljude – kazuje naš sagovornik.

Iz Italije je prebačen na Vis, zbog sastanka u Vrhovnom štabu, a početkom septembra vraćen je u Srem. Zajedno s njim u zemlju je vraćen i general Kosta Nađ, španski borac, koji je imenovan za komandanta Glavnog štaba Vojvodine.

– Sleteli smo usred noći na improvizovani aerodrom kod sela Šuljam u blizini Sremske Mitrovice. Kada su se otvorila vrata aviona video sam ogromnu vojsku. U trenutku sam pomislio da su to domobrani i preplavio me osećaj straha koji se preobratio u radost što sam se našao među svojima – seća se starih doživljaja general Matić, uz opasku da partizani u Sremu uvek imali hrane u izobilju.

– Jedan od domaćina saznao je da dolazimo i spremio obilnu večeru za nas. General Kosta Nađ, koji je iz zemlje otišao 1936. godine, zaboravio je našu kuhinju, pa je dugo pamtio i prepričavao ovaj događaj – uz osmeh dodaje naš sagovornik.

Pred oslobođenje Beograda Matić je bio zadužen za organizovanje likvidacije nemačkih uporišta koja bi mogla da budu korišćena u slučaju povlačenja iz Beograda. Matić i njegovi vojnici dobili su zadatak da osvoje i drže liniju Vrdnik–Ruma. Tu su se nalazili rudnik, veliko skladište, jake nemačke snage, betonski bunkeri uz prugu...

– Kad su glavne partizanske snage prilazile Beogradu ja sam sa 9. i 7. vojvođanskom brigadom dva dana vodio borbe protiv nemačkog vrdničkog garnizona, koji smo uspeli da likvidiramo. Nemci su posle dva–tri dana formirali jaku borbenu grupu i pokušali ponovo da zauzmu ovo mesto. Posle jednodnevne borbe uspeli smo da ga odbranimo. Povlačeći se ka Rumi, Nemci su pokušali da zauzmu Irig, ali nisu uspeli ni u tome – pripoveda jedini živi svedok ovih događaja.

Odmah po oslobođenju Beograda, Petar Matić Dule, zajedno sa još 15 istaknutih boraca, poslat je na školovanje u Moskvu. Ističe da mu je bilo teško da ostavi saborce koji su nastavili borbu protiv okupatora, ali osetio je zadovoljstvo jer je bio među izabranima. U Moskvi je dočekao dan oslobođenja – 9. maj 1945. godine.

– Nikada neću zaboraviti taj događaj, prvenstveno zbog naroda koji sam sretao na ulici. Bili su srećni zbog pobede i kraja rata, ali tuga je vladala njima. Čekali su vozove koji vraćaju vojnike s frontova, ali iz njih nisu izlazili njihovi najbliži. Gotovo svaka ruska porodica izgubila je bar jednog člana u toku rata – uz uzdah dodaje Dule Matić.

Jelena Popadić

-----------------------------------------

Nestala sva odlikovanja

Osamnaest odlikovanja koje je zaslužio za vreme svoje vojne službe Petar Matić Dule ne može nikome da pokaže jer su u toku devedesetih godina misteriozno nestala.

– Bio sam nepoželjna ličnost za vreme Miloševićevog režima i stan mi je stalno pretresan. Iz tog razloga smo sva moja odlikovanja preneli u vikendicu pokraj Aranđelovca koju je čuvala policija. Uprkos policijskom obezbeđenju, nestala su sva odlikovanja, koja je supruga stavila na skriveno mesto. Sasvim slučajno smo to otkrili i prijavili policiji. Ipak, do danas nemamo bilo kakav odgovor od njih – kaže naš sagovornik.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.