Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nešto više od puke nade

Mi­ljen­ko Jer­go­vić u pre­pi­sci sa Sve­ti­sla­vom Ba­sa­rom opi­su­je sce­nu u ko­joj mu pri­la­zi ne­po­znat čo­vek usred Za­gre­ba i pi­ta ga: „Za­što vi mr­zi­te sve hr­vat­sko?” Či­ni se da se sa istim pi­ta­njem su­o­ča­va sva­ko ko u post­ju­go­slo­ven­skom pro­sto­ru pro­ble­ma­ti­zu­je ci­lje­ve sop­stve­ne na­ci­je.

Iz­vi­nja­vam se Zo­ra­nu Ćir­ja­ko­vi­ću što sam usled neo­ba­ve­šte­no­sti nje­go­vu ko­va­ni­cu „auto­šo­vi­ni­zam” pri­pi­sao Če­do­mi­ru An­ti­ću. U Ćir­ja­ko­vi­će­vom re­a­go­va­nju na moj pri­log „Tu­žba­li­ce” na­la­zim vi­še ele­me­na­ta za sla­ga­nje ne­go za po­le­mi­ku. Tu iz­ne­te sta­vo­ve ne sma­tram auto­šo­vi­ni­stič­kim. Oni se, me­đu­tim, mo­ra­ju ta­kvi­ma uči­ni­ti oni­ma ko­ji pod dej­stvom na­ci­o­nal­ne ide­o­lo­gi­je ute­me­lje­nu kri­ti­ku po­stav­ke na­ci­o­nal­nih ci­lje­va, ne­u­pit­nih i bo­gom da­nih, tu­ma­če kao još je­dan pri­mer šo­vi­ni­zma pre­ma sop­stve­noj na­ci­ji.

Ta­kav šo­vi­ni­zam, na­rav­no, po­sto­ji, ali ne mo­že se sva­ko kri­tič­ko pre­i­spi­ti­va­nje pod­ve­sti pod auto­šo­vi­ni­zam. A slo­ži­će­mo se da raz­lo­zi za pre­i­spi­ti­va­nje po­sto­je. Ćir­ja­ko­vić je ne­ke, sa is­ku­stvom sve­do­ka otva­ra­nja ma­sov­nih grob­ni­ca, opi­sao bo­lje ne­go što bih sam umeo. Svo­je re­a­go­va­nje Ćir­ja­ko­vić za­vr­ša­va na­dom da sle­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­će mo­ra­ti da pre­ži­vlja­va­ju ma­sov­ne zlo­či­ne. A ja se pi­tam da li je mo­gu­će da se ura­di ne­što vi­še ne­go da se čo­vek na­da? Na pri­mer, da se uči­ni na­por pre­u­te­me­lje­nja gra­đe­vi­ne srp­ske na­ci­je.

Tek se sti­ša­la ras­pra­va ko­ja se ce­le ove go­di­ne vo­di­la u jav­no­sti oko te­žnji po­je­di­nih za­pad­nih auto­ra da se Sr­bi­ji pri­pi­še kri­vi­ca za Pr­vi svet­ski rat, dok je ona stvar­no sa­mo pru­ži­la po­vod. Čak i to ni­je sa­svim tač­no, jer je Ga­vri­lo Prin­cip u Fra­nju Fer­di­nan­da pu­cao kao ju­go­slo­ven­ski na­ci­o­na­li­sta. Kad se raz­gr­nu za­ve­se ko­je skri­va­ju su­šti­nu, ja­sno je da je rat po­čeo za­to što je Austri­ja hte­la da se ob­ra­ču­na sa Sr­bi­jom, jer je ose­ća­la da je objek­tiv­no ugro­ža­va raz­buk­ta­li srp­ski na­ci­o­nal­ni po­kret. Još dva pu­ta u dva­de­se­tom ve­ku re­ša­va­no je srp­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje – i s njim po­ve­za­na ju­go­slo­ven­ska ili za­pad­no­bal­kan­ska – u Dru­gom svet­skom i ra­to­vi­ma de­ve­de­se­tih.

Žr­tve ko­je je srp­ska na­ci­ja pod­ne­la, a još vi­še od to­ga žr­tve ko­je su u ime srp­ske na­ci­je na­ne­te dru­gi­ma i zlo­či­ni ko­ji­ma je srp­ska na­ci­ja osra­mo­će­na, na­me­ću oba­ve­zu da se uči­ni ne­što vi­še od pu­ke na­de da se isto­ri­ja mo­žda na­šoj de­ci ne­će po­no­vi­ti. Ski­da­nje srp­ske na­ci­je i nje­nih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa s pi­je­de­sta­la ne­do­dir­lji­vo­sti i pod­vr­ga­va­nje kri­tič­kom pre­i­spi­ti­va­nju ma­li je ustu­pak ko­ji se od pa­tri­o­ta tra­ži. Ne­po­re­ci­va je isti­na da se žr­tve su­ko­ba ovog ti­pa kroz ka­kve mi pro­la­zi­mo u sle­de­ćem po­gla­vlju isto­ri­je oba­ve­zno ja­vlja­ju kao zlo­čin­ci, i ne vi­dim ne­ki smi­sle­ni raz­log za Ćir­ja­ko­vi­će­vu na­du da će baš u na­šem slu­ča­ju isto­ri­ja da se umi­lo­sti­vi i po­šte­di nas ta­kve sud­bi­ne.

Na­ci­ja je struk­tu­ra ko­ju stva­ra­ju lju­di. Sr­bi su iza­bra­li da svo­ju na­ci­ju za­snu­ju na ve­ri, na za­jed­ni­ci ver­ni­ka Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Re­ći da je taj iz­bor bio po­gre­šan bi­lo bi be­smi­sle­no, kao što su be­smi­sle­ne i tvrd­nje da je stva­ra­nje Ju­go­sla­vi­je bi­lo po­gre­šno – oba su iz­bo­ra bi­la mno­gim či­ni­o­ci­ma uslo­vlje­na i pi­ta­nje je ko­je na­di­la­zi mo­guć­nost sa­zna­nja da li je dru­ga­či­ji iz­bor u oba slu­ča­ja uop­šte bio mo­guć. Tok isto­ri­je po­ka­zao je da je pro­je­kat Ju­go­sla­vi­je neo­dr­živ, i ona se dva pu­ta u kr­vi ras­pa­la. Grad­nja srp­ske na­ci­je na ba­zi jed­ne cr­kve do­ve­la je i tu na­ci­ju i nje­no okru­že­nje u kon­flikt­nu si­tu­a­ci­ju ko­ja se pro­te­gla na ceo dva­de­se­ti vek. 

Da se sve okon­ča­lo us­po­sta­vom ne­ka­kve sta­bil­ne kon­ste­la­ci­je na­ci­o­nal­nih dr­ža­va u re­gi­o­nu, kao što je iz­gle­da­lo pre de­se­tak go­di­na, raz­lo­ga za pre­i­spi­ti­va­nje ne bi ni bi­lo. Me­đu­tim, re­gi­on za­hva­ćen re­ša­va­njem srp­skog pi­ta­nja i onih ko­ji su s njim u ve­zi, za­pad­ni Bal­kan, ju­gos­fe­ra, ka­ko god, re­gi­on je stag­na­ci­je, ti­nja­ju­ćih na­ci­o­na­li­stič­kih stra­sti, dr­ža­va pro­tek­to­ra­ta i dr­ža­va ko­je če­znu da pro­me­ne sta­tus. Pred Sr­bi­jom je iza­zov da na iz­me­nu ove si­tu­a­ci­je uti­če po­la­ze­ći upra­vo od osno­va na ko­ji­ma je sa­ma kon­sti­tu­i­sa­na.

Ana­li­ti­čar

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.