petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Cvet feniks na reverima zvaničnika

Prvi put nam je sa revera zvaničnika i voditelja RTS-a najavila državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 2012. godine. Ljubičasti cvet feniks, natalijina ramonda, zajedno sa crno-zelenom trakom, koja simbolizuje traku Albanske spomenice, našla se na znački koja se nosi uoči i na dan 11. novembra, Dana primirja. Državni praznik, koji ove godine pada u utorak i obeležava se neradno, ustanovljen je kao sećanje na pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali se proslavlja i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj.

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Idejno rešenje uradio je sa tadašnjim saradnikom u spoljnopolitičkom timu predsednika Srbije Aleksandrom Ristićem, sadašnjim otpravnikom poslova u Bejrutu. Đurić objašnjava da je kao inspiracija poslužila ruska georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, i britanska popi. Taj stilizovani cvet bulke u Velikoj Britaniji zvaničnici i javne ličnosti nose uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu i na sam taj dan. Bulka je, navodno, prvi cvet koji je iznikao na poljima Flandrije, poprištu žestokih bitaka u Prvom svetskom ratu. A zašto je Đurić izabrao naizgled nežni ljubičasti cvet kao simbol srpske pobede koja je došla posle masovnog stradanja?

– Istraživanjem o nekom simboličnom i autentičnom srpskom cvetu došli smo do informacije o postojanju ove vrste pod latinskim nazivom Ramonda Serbica, a cela priča o njenom pronalasku, davanju imena natalijina ramonda i svojstvima oživljavanja, daje posebnu težinu i simboliku – kaže Đurić.

Naime, ovaj cvet je među retkim biljnim vrstama koje posle zalivanja mogu ponovo da ožive čak i ako se potpuno osuši. Otuda ga zovu i cvet feniks. A zvanično ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović. Natalijinu ramondu 1884. godine otkrio je u okolini Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Zajedno sa Josifom Pančićem, on je neobični cvet opisao i dao mu ime. Osim u delovima Srbije, na Suvoj i Šar planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, raste i u Makedoniji i severnoj Grčkoj, a posebno je simbolično što je ima i na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže i čuvenom lokalitetu iz Prvog svetskog rata. Cvet se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je kao prirodna retkost zaštićen zakonom.

Komеntari0
bad77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.