Savetovališta za dijabetes dodatna opterećenje za lekare

Danas na  Dan borbe protiv dijabetesa trebalo bi da budu usvojeni propisi zahvaljujući kojima će savetovališta za dijabetes biti vraćena u domove zdravlja. Ovu novinu jedva su dočekali članovi udruženja dijabetičara i pacijenti oboleli od šećerne bolesti, ali su pojedini lekari izrazili nezadovoljstvo jer smatraju da će biti dodatno opterećeni.

Otvaranjem savetovališta za dijabetičare, smatra prim. dr Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, diskriminisani su pacijenti oboleli od drugih masovnih nezaraznih bolesti.

– Mi lekari kao građani podržavamo otvaranje savetovališta za dijabetes, ali smo kao struka protiv toga. Kada su ranije postojala savetovališta za dijabetes, u njima su radili doktori zaduženi samo za taj posao. A sada po zakonu u tom savetovalištu trebalo bi da se smenjuju lekari opšte medicine. Izabranih lekara je malo, preopterećeni smo zbog velikog broja pacijenata, pa ako samo jedan dan radimo u savetovalištu za naredni ćemo imati nagomilan broj pacijenata. Naš narod, osim od dijabetesa, oboleva i od kardiovaskularnih, malignih oboljenja, reumatoloških, pa bi i ovi pacijenti verovatno želeli da imaju savetovalište samo za sebe. Skupo je da postoji savetovalište za samo jednu bolest, jer treba da vodimo računa o svim hroničnim nezaraznim oboljenjima – kaže dr Dimitrijević.

Dodatni problem je i to što nisu svi izabrani lekari obučeni za davanje specijalizovanih saveta obolelima od šećerne bolesti.

– U savetovalištu po propisima može da radi samo izabrani lekar koji ima kartoteku i pacijente. Činjenica je da se stalno „pritiskaju” domovi zdravlja da se bave mnogim pregledima zbog kojih pacijenti odlaze u bolnice. Kada bi se u domovima zdravlja otvorilo savetovalište za svaku od najčešćih bolesti, mi ne bismo imali kada da radimo sa pacijentima. U ogromnom porastu su i oboljenja štitne žlezde, ali i mentalne bolesti. Već se uveliko govori o tome da će se sa mentalno obolelima više raditi na primarnom nivou zdravstvene zaštite – dodaje dr Dimitrijević.

Oboleli od dijabetesa moraju redovno da rade laboratorijske analize šećera i masnoće u krvi (barem na svaka tri meseca) na osnovu kojih specijalista endokrinolog dijabetolog određuje dalje postupke lečenja. Zbog blagovremenog uočavanja i daljeg praćenja komplikacija, to jest promena na krvnim sudovima takođe su neophodni i redovni pregledi kod lekara drugih specijalnosti: oftalmologa, neurologa, kardiologa a u slučaju potrebe i vaskularnog hirurga. Ovi pregledi se obavljaju bar jednom godišnje kako bi se blagovremeno sprečilo slepilo, oštećenje nervnog stabla, ozbiljno oštećenje krvnih sudova srca i mozga (infarkt i šlog) ali i promene na nogama, posebno stopalima, koje mogu biti razlog pojave gangrene.